1515. Umro venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio, poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja danas bibliofilske retkosti. 1701. Počeo Rat za špansko nasleđe. Rat vođen na evropskom tlu i u kolonijama, završen Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715. Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju.

1793. Umro italijanski pisac Karlo Goldoni, reformator italijanskog pozorišta. Napisao više od 100 pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije.

1830. U Srbiji objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864. U Beču umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Objavio više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku i rečnik. Njegovi posmrtni ostaci 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića, u porti Saborne crkve u Beogradu.

1876. U Srbiji osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator bio vojni lekar Vladan Đorđević, za prvog predsednika izabran mitropolit Mihajlo.

1905. Rođen poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. 1949. sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora pušten krajem 1954. Simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931. Rođena Marija Estela Isabelita Martines, kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednica Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona. Zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932. Rođen francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca Novog talasa francuskog filma. Svetsku slavu stekao prvim filmom, "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio Oskara.

1952. Umro britanski kralj Džordž VI, tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost, 1947, a britanski kraljevi izgubili titulu car Indije. Nasledila ga kćerka, kraljica Elizabeta II.

1958. U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula 23 putnika, među njima osam igrača engleskog fudbalskog kluba Mančester junajted. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda, gde je engleski tim igrao utakmicu Kupa šampiona s Crvenom zvezdom.

1993. Umro američki teniser Artur Eš, prvi crnac koji je pobedio u Vimbldonu 1975.

1993. Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni i Hercegovini odbili, na pregovorima u Njujorku, mirovni plan kopredsednika Konferencije o SFRJ. Kopredsednici Vens i Oven od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija tražili da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio alternativan plan za rešavanje bosanske krize.

1994. Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1999. U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu. Delegaciju Jugoslavije predvodio potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000. Finska dobila prvu predsednicu. Tarja Halonen do tada bila ministarka inostranih poslova.

2000. Rusija objavila završetak vojnih operacija u Groznom, glavnom gradu Čečenije.

2001. Na izborima u Izraelu pobedila desničarska partija Likud, njen lider Arijel Šaron izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001. Posle 50 godina, kineski brod prvi put legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Ćuemoj, koje se bilo pod tajvanskom vlašću.

2002. Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004. U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo najmanje 40, povređeno 100 osoba.