1596. Japanski šogun Hidejoši zabranio hrišćanstvo u Japanu i naredio pogubljenje 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički mučenici. 1679. Umro holandski pisac Jost van den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka.

1792. Britanci zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, pošto su porazili vojsku sultana Tipua Sahiba.

1814. U Beču objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića. Evropa počela da upoznaje srpsku narodnu poeziju.

1840. Rođen škotski izumitelj Džon Bojd Danlop. 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885. Belgijski kralj Leopold II proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom Nezavisna Država Kongo.

1887. U milanskoj Skali prvi put izvedena Verdijeva opera "Otelo".

1893. Umro srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka.

1917. Usvajanjem novog ustava Meksiko postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana agrarna reforma, crkva odvojena od države.

1919. Rođen grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta, 1974, prvi socijalistički premijer Grčke, od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971. U Belfastu tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule 22 osobe.

1983. U Lionu posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, Dželat iz Liona, skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988. Vrhovni sud SSSR ukinuo presudu kojom su u martu 1938, u vreme Staljinovih čistki, osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni potom posmrtno rehabilitovani.

1993. Umro američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkijevič, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario.

1994. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, na sarajevskoj pijaci Markale, u centru grada, od granate poginulo 68, povređeno 200 ljudi. Čelnici NATO-a dali ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od 10 dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, od Armije BiH traženo da teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996. Vlasti u Sarajevu uhapsile i Haškom tribunalu predale srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dvaj bosanska entiteta. Đukić umro u zatvoru, Krsmanović oslobođen optužbe.

1997. Tri najveće švajcarske banke osnovale, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od 100 miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak usledio po otkriću da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997. U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana zbog fasifikovanja izbornih rezultata, od 2. do 5. februara uhapšeno oko 100, povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije nastavljene.

1999. U 76. godini umro Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u parlamentu Australije.

2000. U 98. godini umro Klod Otan Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2001. U Njujorku počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve ambasade SAD u Africi, kada su poginule 224 osobe.

2001. U eksploziji u moskovskom metrou povređene najmanje 224 osobe.

2002. Ministar inostranih poslova Belgije Luj Mišel izvinio se zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na lidera Konga Patrisa Lumumbu. Mišel ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu "Patris Lumumba" za promociju demokratije u toj zemlji.

2003. Severna Koreja saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ta zemlja u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati nuklearne programe, uprkos činjenici da je 1994. potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2005. Umro predsednik zapadnoafričke države Togo Gnašingbe Ejadema. Tom zemljom vladao 38 godina.