Radio Televizija Majdanpek - logo Radio Televizija Majdanpek - antene

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com
Poslednja aktivnost: Nikad
Nije prijavljen [Prijavi se ]
Idi Na Dno

Verzija za štampu | Prati ovu temu | Dodaj u omiljene   Postavi novu temu Anketa:
 Strana:  1  2  3  ..  6
Autor/ka: Naslov: Srbija u dugovima - samo tako DS
nacional
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 635
Registrovan/a: 1-2-2008
Lokacija: Friško u Majdanpeku, California
Korisnik nije na vezi



IP: 77.46.219.*

[*] napisana 4-2-2008 u 17:23 Citiraj i odgovori
Srbija u dugovima - samo tako DS



Spoljni dug Srbije 19,8 milijardi $
08:30 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Spoljni dug Srbije, zaključno sa martom, iznosio je 19,8 milijardi dolara i bio je za 83,3 odsto veći nego 2000. godine.

Miloje Kanjevac direktor Instituta za tržišna istraživanja, je izjavio da je spoljni dug Srbije zaključno sa martom za 83,3 odsto veći nego 2000. godine, kada je bio 10,8 milijardi dolara.
Kanjevac je, na konferenciji za novinare, upozorio da najveća opasnost dolazi od toliko velikog duga i naveo da učešće privatnog sektora u spoljnom dugu iznosi 58 odsto.
Pri tome, spoljni dug privatnog sektora beleži stalni rast, posebno ako se ima u vidu da je 2000. godine iznosio svega dve milijarde i da je u ukupnom dugu učestvovao samo sa 18,8 odsto.
Nasuprot tome, spoljni dug javnog sektora opada, posle maksimuma od 10,4 milijarde dolara koji je dostigao 2003. godine, je smanjen na 8,25 milijardi.
Kanjevac je zaključio da opasnost od prezaduženosti zemlje dolazi pre svega iz privatnog sektora, a u okviru njega od poslovnih banaka, koje se stalno zadužuju u inostranstvu, kako bi zadovoljile povećanu tražnju za kreditima, pre stanovništva, a ne privrede, što je, takođe, nepovoljno.
___________________________________________________________

E sad, bivsa Yu bila duzna 20 mjrd a sad Srbija isto toliko, a posle Slobe samo 11 mjrd$
I jos one price o privatizaciji svih preduzeca??? Eto sta nam je to donelo!!!
I te "poslovne banke"... na kraju ce mo svi mi da vracamo dugove a pojedinci se nafatirali na prevare tipa "laki kes", udjes izadjes gotovo"...




Veverica je postavljena na točak koji se okreće, ali se ne okreće točak. okreće ga veverica. Kad bi veverica stala, točak bi se prestao okretati. Ali šta bi to donelo veverici? Ništa. Jedino bi joj oduzelo zabludu da trči.
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
Mila
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 4513
Registrovan/a: 24-1-2006
Korisnik nije na vezi



ISP: *.lgtpmi.sbcglobal.net

[*] napisana 4-2-2008 u 17:51 Citiraj i odgovori


proveri koliko je amerika duzna.....jedini moj komentar zato sto zivim ovde da mi posle ne bi lupio po nosu da nemam porava dakomentarisem.......


i druga stvar mi svi volimo lepe stvare u srbiji a nemamo para, a i stanovi se na kredite kupuju uveliko, a zato sluze banke (ako se ne varam, mada je jako moguce i da se varam a ?).....rekoh necu da tupim samo neki put treba i prst na celo da se stavi pre nego sto se ovako nesto postavi bas posle izbora.......:baby2:
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
nacional
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 635
Registrovan/a: 1-2-2008
Lokacija: Friško u Majdanpeku, California
Korisnik nije na vezi



IP: 77.46.219.*

[*] napisana 4-2-2008 u 18:42 Citiraj i odgovori


Jel trebalo pre izbora?
Pa ovo je samo podsećanje za šta su ljudi glasali.
Šta misliš koliko je dužna opština Majdanpek?




Veverica je postavljena na točak koji se okreće, ali se ne okreće točak. okreće ga veverica. Kad bi veverica stala, točak bi se prestao okretati. Ali šta bi to donelo veverici? Ništa. Jedino bi joj oduzelo zabludu da trči.
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
nacional
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 635
Registrovan/a: 1-2-2008
Lokacija: Friško u Majdanpeku, California
Korisnik nije na vezi



IP: 77.46.219.*

[*] napisana 4-2-2008 u 19:01 Citiraj i odgovori


Srpski dug 19,6 milijardi dolara
Dug preduzeća i banaka povećao se sa 2,03 milijarde dolara, koliko je iznosio početkom 2001. godine, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006.

Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug u 2006. godini, izražen u dolarima, povećan je za oko od 3,69 milijardi, tako da je devizni dug zemlje poslednjeg dana prošle godine iznosio 19,6 milijardi dolara. U toj sumi je i dug Kosova od 1,18 milijardi, koji Srbija - uredno vraća. U periodu od 2001. do 2006. ukupan spoljni dug Srbije povećan za nešto više od 8,77 milijardi dolara.
Malo olakšanja u ovoj neveseloj dužničkoj priči unosi podatak da je deo spoljnog duga za koji garantuje država u prošloj godini ipak smanjen za 9,03 odsto.
I pored toga rast ukupnog deviznog duga u protekle tri godine, a naročito u prošloj, nadmašio je očekivanja većine domaćih i stranih analitičara. Pogotovu što se prošlogodišnje povećanje od 23,19 odsto dogodilo uprkos činjenici da nam je Pariski klub stranih poverilaca u februaru otpisao još 15 procenata svojih potraživanja u iznosu od oko 653 miliona dolara. Pored toga, Srbija je i MMF-u u 2006. vratila 570 miliona dolara.
Ko se to onda tako olako i obilato zadužuje po belome svetu?
Sudeći po raspoloživim podacima centralne banke, željni boljeg života, dinarske kredite, koji se po pravilu vezuju za vrednost evra, najviše uzimaju građani. Prema poslednjim podacima, kreditno zaduženje građana dostiglo je 2,4 milijarde evra. Prosečan dug po svakom zaduženom iznosi oko 685, a po stanovniku 319 evra.
Za pozajmicama često posežu i preduzeća, pa se njihov devizni dug lani uvećao za 54 procenta.
Uprkos merama NBS, da bi udovoljile toj velikoj tražnji za kreditima i zaradile na razlici u kamati, banke su se sve više zaduživale u inostranstvu. Tako su banke svoje devizno dugovanje stranim poveriocima samo u prošloj godini uvećale za gotovo neverovatnih 89,83 odsto.
Doduše, na povećanje duga izraženog u dolarima u proteklih pet godina uticalo je i nepovoljno kretanje kursa te valute u odnosu na evro, ukazuju nadležni u NBS, što potvrđuju i analitičari naših ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Spoljni dug javnog sektora, to jest onog dela za koji garantuje država, od početka 2001. do kraja 2006. smanjen je za 3,78 odsto. Istovremeno dug privatnog sektora povećan je sa 2,03 milijarde, koliko je iznosio početkom 2001, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006. godine.
Ekonomisti smatraju da su devizni dugovi pojedinaca, preduzeća i banaka – samo njihova briga. One koji se ne prostiru preko gubera, tiče se samo deo deviznog duga za koji garantuje država i koje će ona vraćati od poreskih prihoda građana.
Prema poslednjem Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, ukupni unutrašnji i spoljni dug Srbije za koji garantuje država na kraju oktobra 2006. iznosio je oko 12,2 milijarde dolara, odnosno 9,6 milijardi evra, što znači da je u novembru smanjen za oko 1,1 milijardu dolara. Inače, Srbija već šest godina uredno izmiruje devizne obaveze prema inostranim i domaćim poveriocima. Nijedan dan nije zakasnila, niti je ikada aktivirana ijedna garancija.
Dugovanje iz budžeta prema građanima Srbije tada je iznosilo 5,1 milijardu dolara, prema inostranim kreditorima 6,1 milijardu, a indirektne obaveze na osnovu pozajmica javnim preduzećima, za obnovu infrastrukture i zaštitu životne sredine, skoro milijardu dolara.
Država je krajem oktobra građanima za isplatu stare devizne štednje dugovala još 4,1 milijardu dolara, a za dugoročne hartije od vrednosti 313,5 miliona dolara. Za penzije poljoprivrednicima tada se dugovalo 318 miliona, penzijskom fondu zaposlenih 239 miliona dolara, a taj deo duga znatno je smanjen vanrednim isplatama u decembru i januaru.
Za isplatu zajma za privredni preporod tada se dugovalo 43 miliona, za kratkoročne hartije od vrednosti 79,5 miliona, a po osnovu kredita poljoprivrednicima 5,3 miliona dolara.
Najveći deo spoljnog duga – oko 2,3 milijarde dolara, prošle jeseni bile su direktne obaveze prema Merđunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), dok su dugovanja Pariskom klubu poverilaca nešto više od dve milijarde, Londonskom klubu 1,1 milijardu, Svetskoj banci skoro 519 miliona, a Evropskoj investicionoj banci (EIB) 54 miliona dolara.
Poslovično oprezni ekonomisti upozoravaju da će godišnje rate po osnovu ukupnog spoljnog duga narednih godina biti sve veće. Ovogodišnja je procenjena na 2,2 milijarde dolara, a stručne službe MMF-a su izračunale da će Srbija za otplatu spoljnog duga u 2009. i 2010. godini morati ukupno da izdvaja oko 3,5 milijardi dolara.
Po poslednjoj računici Uprave trezora, planirano je da država u ovoj godini na ime javnog duga isplati 859,5 miliona dolara. U 2009. trebalo bi da se vrati 775,8, a u 2010. godini 1,018 milijardi dolara. Ako se država u međuvremenu dodatno ne zaduži, kažu u Upravi trezora, vrednost godišnjih rata otplate deviznih dugova počela bi da opada.




Veverica je postavljena na točak koji se okreće, ali se ne okreće točak. okreće ga veverica. Kad bi veverica stala, točak bi se prestao okretati. Ali šta bi to donelo veverici? Ništa. Jedino bi joj oduzelo zabludu da trči.
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
nacional
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 635
Registrovan/a: 1-2-2008
Lokacija: Friško u Majdanpeku, California
Korisnik nije na vezi



IP: 77.46.219.*

[*] napisana 4-2-2008 u 19:01 Citiraj i odgovori


Stanovništvo Srbije finansira inostranu privredu
04.02.2008 - 13:49

Spoljni dug Srbije krajem novembra prošle godine dostigao je 25,04 milijarde dolara i povećan je 2,3 puta u odnosu na 2000. godinu, rečeno je danas na konferecniji za novinare u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT).

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao da je pri tome javni sektor spoljni dug povećao sa blizu 8,8 milijardi dolara na oko devet milijardi, dok je dug privatnog sektora rastao daleko brže - sa oko dve milijarde u 2000. godini na oko 15,9 milijardi dolara u novembru prošle godine, kao i da je porastao 43 odsto u odnosu na kraj 2006. godine. On razloge za enorman rast dugova privatnog sektora vidi u pojačanom zaduživanju banka i preduzeća. Velika je potražnja stanovništva za kreditima kojim se nabavlja roba široke potrošnje, pa se banke u Srbiji, koje su uglavnom inostrane, zadužuju kod svojih matica u drugim zemljama. Tim inostranim sredstvima stanovništvo opet kupuje proizvode, koji su najčesće uvezeni, što praktično znači da srpsko stanovništvo preko kupovine robe široke potrošnje finansira inostranu privredu, a ne domaću, objasnio je Kanjevac, upozoravajući da će vraćanje dugova mnogo koštati.
On je podsetio da je spoljnotrgovinski deficit u prošloj godini dostigao više od 9,5 milijardi dolara i da je veći za 41,2 odsto u odnosu na 2006. godinu, s tim što je i pokrivenost uvoza izvozom pogoršana. Još veći je problem što u srpskom izvozu dominiraju sirovine i repromaterijal, sa 65,8 odsto, dok roba široke potrošnje preovladava kod uvoza sa 52,1 odsto. To znači da je nedovoljna nabavka kapitalnih proizvoda koji treba da ojačaju privredu, pa i dalje treba računati sa nepovoljnim trendovima u razmeni, rekao je Kanjevac.
Ekonomski analitičar Saša Đogović je istakao i da razmena sa nerazvijenim afričkim zemljama pokazuje koliko je stanje loše, jer se se prošle godine i tu deficit povećao dva puta u odnosu na 2006. godinu i dostigao 46,4 miliona dolara. Srpski izvoz u Afriku iznosio je 54,4 miliona dolara, a uvoz 100,8 miliona, što ukazuje da ne postoji strategija državnih institucija i organizacija koje predstavljaju logističku podršku za to tržište. Đogović je naveo da je Srbija u prošloj godini najveći obim razmene imala sa Nemačkom, Rusijom i Italijom, a najveći deficit ostvarila sa Rusijom, Kinom, Nemačkom i Italijom. Najveći suficit ostvarila je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom.




Veverica je postavljena na točak koji se okreće, ali se ne okreće točak. okreće ga veverica. Kad bi veverica stala, točak bi se prestao okretati. Ali šta bi to donelo veverici? Ništa. Jedino bi joj oduzelo zabludu da trči.
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
 Strana:  1  2  3  ..  6
Postavi novu temu Anketa:


Idi Na Vrh


Powered by XMB
Izradio Aventure Media &  XMB Grupa © 2002-2005

RTM Theme by  D. Lazarević