Radio Televizija Majdanpek - logo Radio Televizija Majdanpek - antene

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com
Poslednja aktivnost: Nikad
Nije prijavljen [Prijavi se ]
Idi Na Dno

Verzija za štampu | Prati ovu temu | Dodaj u omiljene   Postavi novu temu Anketa:
 Strana:  1  2  3  4
Autor/ka: Naslov: Biografije
stela
Forum Eksterminator
******


Avatar


Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi

Raspoloženje: ***

ISP: *.vie.surfer.at

[*] napisana 24-10-2006 u 08:36 Citiraj i odgovori


JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

http://img98.imageshack.us/img98/9858/jovazmajwq2.gif
(Novi Sad, 1833 - Sremska Kamenica, 1904)

Rođen u Novom Sadu gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Bratislavi a studirao je u Pešti, Pragu i Beču. U Novi Sad se vratio 1870. kao lekar. Objavio je knjige "Pevanija", "Čika Jova srpskoj omladini", "Đulići"...

U decjim pesmama Zmaj je obuhvatio celo detinjstvo od kolevke do decastva, sa svim onim sto pripada decjem svetu: igrama i igrackama, zivotinjama, odnosom prema odraslima itd. U njima je dao bogatu i raznovrsnu galeriju decjih likova. Glavne odlike Zmajevih decjih pesama jesu: fini lirizam koji ih priblizava njegovoj ranoj ljubavnoj poeziji, ozarenom svetu Djulica, smisao za uzivljavanje u zbilju i psihu deteta, jednostavan, lak, neposredan izraz pristupacan deci i istovremeno privlacan odraslima.
Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveci predstavnik. Njegove decje pesme imaju, medjutim, i sire znacenje. One nisu samo spesijalisticka, namenska poezija, nego i osobena forma pesnickog, lirskog jezika, kojim su na nov nacin izrazene osnovne preokupacije Zmajevog stvaralastva. U njegovom knjizevnom razvitku one se javljaju kao poslednja njegova pesnicka obnova. Posto je iscrpeo svoje mogucnosti u lirskoj i satiricnoj pesmi, Zmaj je u subliterarnoj, polupoetskoj-polupedagoskoj formi decje pesme nasao novu neiscrpnu riznicu poetskih motiva i formalnih mogucnosti.

Oslobodjen stega, koje su mu u izvesnoj meri nametale ranije pesnicke forme, on ce pod maskom naivnosti postici maksimalnu lirsku spontanost. Nova poezija bice sveza, laka, jednostavna, bogata hitrim invencijama i slobodnim asocijacijama. Puna lirskih boja i topline, sva u ceznji za necim cistim i svetlijim, ona ce, na svoj minijaturni nacin, predstavljati obnovu zlatnih vremena srpske romantike sezdesetih i sedamdesetih godina.




Zivot je kratak - uzmi batak
http://s1b.directupload.net/images/081026/9du5onf2.jpg
Pogledaj Korisnikov Profil Poseti Korisnikovu Web Stranicu Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku Ovaj korisnik ima MSN Messenger stela's Yahoo
Jeca
Forum Eksterminator
******


Avatar


Poruke: 6400
Registrovan/a: 3-2-2006
Korisnik nije na vezi



IP: 71.194.2.*

[*] napisana 25-10-2006 u 06:39 Citiraj i odgovori


Momo Kapor

http://i68.photobucket.com/albums/i22/jecajeca/kapor_momo.jpg


Momo Kapor rodjen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo (1961) na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica.
Objavio je veliki broj naslova medju kojima i romane: Foliranti, Provincijalac, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga zalbi, Zelena coja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleske jedne Ane, Hej, nisam ti to pricala, zbirke prica: I druge price, Lanski snegovi, 101 prica, Smrt ne boli, hrestomatiju Sentimentalno vaspitanje, romansiranu autobiografiju Uspomene jednog crtaca, knjige za decu Sanja i Lero-kralj leptira... Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometraznih filmova. Romani Una i Knjiga zalbi doziveli su ekranizaciju... Prevodjen je na francuski, nemacki, poljski, ceski, bugarski, madjarski, slovenacki i svedski jezik... Zivi i radi u Beogradu.

Knjizevni fenomen Mome Kapora prisutan je u nasoj knjizevnosti vise od dve decenije. Jedan od najcitanijih nasih pisaca, neobicnom neposrednoscu i lakocom osvaja paznju citalacke publike, pisuci na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti nasih vremena i njihovih protagonista. Kaporovo umece fascinacije zasniva se na razlicitim znanjima i istancanim darovima opazanja i rasclanjavanja stvarnosti i oblika zivota, njegovih pojavnih formi i dubina. Svedoceci uvek iz vremena, Kapor nasem vremenu dodaje njegovu zaboravljenu korensku povezanost koja u formama svakodnevnih gestova, pamcenja i likova oblikuje njegove junake i obelezava njihovu sudbinu. Kaporova pristrasnost kao pisca, od one je pristrasnosti koja je na strani citaoca, na strani onih oblika oslobadjanja od predrasuda koje bi da nas odvezu od emocija i cistote neposrednosti i bliskosti malih stvari i topline mitologija prezivljavanja. Kaporov sentimentalizam i elegantna ironicnost su oblik odbrane od nerasudnih snaga sveta zla i zivota...




http://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.pnghttp://i799.photobucket.com/albums/yy271/mymakeup/hearts.png
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
stela
Forum Eksterminator
******


Avatar


Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi

Raspoloženje: ***

ISP: *.vie.surfer.at

[*] napisana 7-11-2006 u 10:34 Citiraj i odgovori


Goran Petrovic


http://img174.imageshack.us/img174/2787/gpetrovicjd8.jpg

Pripovedac i romansijer.
Najznačajniji srpski pisac mlađe generacije, dobitnik NIN-ove nagrade za 2001.godinu, Goran Petrović je rođen 1964. godine u Kraljevu. Studije književnosti je završio Filološkom fakultetu u Beogradu. Nakon toga se vratio u Kraljevo i do danas objavio sledeća dela:

1989. "Saveti za lakši život" - prva knjiga kratke proze

1993. "Atlas opisan nebom" - prvi roman

1996. "Ostrvo i okolne priče" - zbirka pripovedaka

1997. "Opsada crkve Svetog Spasa" - roman za koji je dobio nagradu "Meša Selimović", a za njegovo pisanje dobio je stipendiju iz Fonda "Borislav Pekić"

2000. "Sitničarnica 'Kod srećne ruke'" - roman za koji je dobio najpre "Vitalovu", a potom NIN-ovu nagradu

Roman "Atlas opisan nebom" je 1997. godine preveden u Rusiji u časopisu "Inostrana literatura", a 2000. je objavljen kao roman na ruskom u izdanju petrogradskog izdavača "Amfora". Privodi se kraju prevod "Opsade crkve Svetog Spasa" takođe na ruski, a autor upravo pregovara i za prevod "Sitničarnice".




Zivot je kratak - uzmi batak
http://s1b.directupload.net/images/081026/9du5onf2.jpg
Pogledaj Korisnikov Profil Poseti Korisnikovu Web Stranicu Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku Ovaj korisnik ima MSN Messenger stela's Yahoo
MalaMilica
Početnik
*




Poruke: 4
Registrovan/a: 15-11-2006
Korisnik nije na vezi



ISP: *.sbb.co.yu

[*] napisana 15-11-2006 u 04:07 Citiraj i odgovori


Nas Genije
Jovan Cvijić je rođen 29. septembra 1865. godine u Loznici. Studirao je i doktorirao u Beču. Bio je naučnik svetskog glasa - geograf, geomorfolog, etnograf, geolog, antropolog, istoričar, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, počasni doktor Sorbone i drugih univerziteta u svetu i naučnik koji je imao uticaja na razvoj geografske nauke u svetu. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije, osnivač Geografskog zavoda i Srpskog geografskog društva. Objavio je na stotine naučnih dela zapaženih u svetu. Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine.
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
stela
Forum Eksterminator
******


Avatar


Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi

Raspoloženje: ***

ISP: *.vie.surfer.at

[*] napisana 8-1-2007 u 09:43 Citiraj i odgovori


Vuk Stefanovic Karadzic


http://img165.imageshack.us/img165/2607/vukck0.jpg

Kada se Vuk Karadzic rodio, krajem XVIII veka tj. 6. novembra 1787. godine u podrinjskom selu Trsicu, Srbijom su i dalje vladali Turci. U krajevima pod turskom vlascu, srpska kultura odrzavala se dvojako: u manastirima, koji su po skrivnicama cuvali verske i istorijske knjige, zapise i dokumente iz proteklih stoleca, i po selima, gde se vekovima negovala i s kolena na koleno prenosila usmena narodna knjizevnost - price, pesme i druge umotvorine. Vec u najranijem detinjstvu Vuk je naucio da koliko - toliko raspoznaje slova. Njegov rodjak Jefto zapazio je Vukovu sklonost ka knjizi i pruzio mu prva znanja. Imao je nepunih osam godina kada je neki Grgur otvorio privatnu skolu u obliznjoj Loznici. Vukov otac Stefan shvativsi sta njegovog sina najvise privlaci, platio je Grguru skolarinu tako da je mali Vuk mogao provoditi ceo dan sa knjigom sto pre nije bio slucaj jer je kao i svi decaci njegovih godina cuvao ovce. Kada je 1796 zavladala kuga i skola bila raspustena on se prebacio u manastir Tronosu njegovo sledece uciliste.

U prvom srpskom ustanku Vuk je bio pisar kod hajduckog harambase Djordja Curcije ali posle njegove pogibije, u prolece 1805 obreo se u Sremskim Karlovcima gde je ucio od tada proslavljenog pesnika i kaludjera Lukijana Musickog. S jeseni 1807 vratio se u tada vec oslobodjenu Srbiju. Dosavsi u Srbiju upisao je Veliku skolu ( tj. gimnaziju ) koju je osnovao nas velikan Dositej Obradovic medjutim zbog bolesti koju je nosio od detinjstva ( jedna vrsta reume ), koja se naglo pogorsala morao je na lecenje u vise banja. Medjutim to je sve bilo bez uspeha i leva noga, u casici kolena, mu je ostala dozivotno zgrcena.

Boljeg i pouzdanijeg svedoka - hronicara srpske revolucije nije moglo biti od Vuka Karadzica. Kao pisar u Praviteljstvujuscem sovjetu, Vuk se nalazio u sredistu zbivanja. Vuk je preuzeo na sebe da bude glavni izvestac Evrope i sveta o tom vremenu. Cak je pisao i clanke na nemackom jeziku, ne potpisujuci ih. Zdravog rasudjivanja i sa dragocenom osobinom da shvati sustinu stvari, a resenja izrazi jednostavno i svakom razumljivo, Vuk je znao da pobede na bojnom polju predstavljaju samo deo uspeha narodne revolucije.

Jer, kao sto se ustanak ne dize bez oruzja, tako se ni kultura i civilizacija ne stvaraju niti se razvijaju bez uredjenog jezika. Pre Vukove jezicke obnove upotrebljavana su tri pisana jezika: crkveni ili ruskoslovenski, gradjanski ili slavenoserpski i narodni ili prostonarodni. Sa zamisli da srpski jezik uprosti (upotrebljavajuci pravilo " pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano " ). Uspeo je da stari narodni jezik modernizuje tako sto je izbacio 13 nepotrebnih slova a ubacio 6 novih. Vuk je presao na delo izdavanjem u Becu 1814. godine zbirku narodnih pesama pod nazivom " Mala prostonarodnja slaveno-serpska pjesmarica ", u kojoj se naslo stotinak lirskih i nekoliko junackih pesama. Takodje te iste godine stampa " Pismenicu serbskog jezika po govoru prostoga naroda napisanu " - prvu gramatiku srpskog jezika. Godine 1818 objavljuje svoje najvece delo - Srpski rjecnik, uz koji prikljucuje Serbsku gramatiku, usavrseniju od Pismenice. Taj Vukov recnik presudan je za istoriju srpske kulture, zato sto je njime jednom za uvek utvrdjena narodna osnovica knjizevnog jezika, a pojednostavljenje azbuke i pravopisa izvuklo je iz uskih crkvenih i gradjanskih krugova na svetlost dana kulturu i obrazovanje.

Susret sa cenzorom za slovenske jezike u Becu, Jernejom Kopitarom bio je od presudnog znacaja za dalji Vukov rad. Zahvaljuci njemu on se upoznao sa mnogim lingvistima i knjizevnicima, medju njima i sa Johanom Volfganom Geteom, najvecim nemackim pesnikom toga vremena, i sa Jakobom Grimom, uglednim knjizevnikom, filozofom i jezickim strucnjakom ( koji je sa bratom Vilhemom objavio poznate bajke ) . Za uspesan rad Vuk 1820 dobija srebrnu medalju Carske ruske akademije. U Evropi je Vuk postizao priznanja srazmerno lako, ali kod kuce, medju bracom Srbima jedva nekako, s pocetka gotovo nikako. Glavni otpor jezickoj obnovi pruzalo je visoko pravoslavno svestenstvo, na cijem se celu tada nalazio mitropolit Stefan Stratimirovic u Sremskim Karlovcima. Iako je on bio veoma obrazovan covek, koji je pomagao ustanike i stitio od nasrtaja tudje kulture i katolicanstva, nije imao napredna shvatanja u pogledu jezika. Njegov naslednik Josif Rajicic je cak ( iako je bio veoma dobar prijatelj sa Vukom ) uspeo da zabrani stampanje Vukovog prevoda Novog zavjeta na narodni jezik.

Medjutim Vuk dobija bitku i uskoro su se pocele objavljivati i druge knjige poznatih pisaca toga vremena kao sto su : " Gorski vijenac " - Njegosa Petrovica, Kir Janja - Sterije Popovica i druga plejada pisaca. 1868 Vukov jezik ulazi u zvanicnu upotrebu u skolama samo cetiri godine posle njegove smrti. Ovaj velikan Srpskog naroda umro je 7 februara 1864 sa knjigom narodnih pesama u rukama, umro je sa njima, sa narodnim pesmama kojima se celog zivota, kako je cesto isticao bavio kao " najmilijim poslom ". Sahranjen je na Beckom groblju a 1897. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u domovinu i polozeni u portu beogradske Saborne crkve, gde i dan danas pocivaju.




Zivot je kratak - uzmi batak
http://s1b.directupload.net/images/081026/9du5onf2.jpg
Pogledaj Korisnikov Profil Poseti Korisnikovu Web Stranicu Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku Ovaj korisnik ima MSN Messenger stela's Yahoo
 Strana:  1  2  3  4
Postavi novu temu Anketa:


Idi Na Vrh


Powered by XMB
Izradio Aventure Media &  XMB Grupa © 2002-2005

RTM Theme by  D. Lazarević