| Strana: 1 2 3 4 |
stela
Forum Eksterminator
Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi
Raspoloženje: ***
ISP: *.vie.surfer.at
|
![[*]](./images/rtm/rtm/default_icon.gif) napisana 28-9-2006 u 10:38 |
|
|
Biografije
Desanka Maksimovic
(1898-1993)
Kroz njenu poeziju osetili smo prvi miris leta i livade, culi smo zrikavce i njihov zal za pokosenom travom. Devojacke strepnje, ljubavi i zelje
ukazale su nam se kroz nevine i setne stihove, ne ostavljajuci nas ravnodusnim. Desankini redovi uvek prizovu ta mladalacka osecanja, ucine ih bliskim
i toplim i govore o vecnoj mladosti duse ove pesnikinje. Umela je da i najtananija osecanja utka u reci, tako vesto, lako i prisno.
Ljubav prema prirodi je nagonila da pise i stvara. Osetljiva i culna na najnevidljivije pokrete u prirodi, na najnecujnije zvukove, govore insekata i
trava. Izgleda kao da su paukovi, zrikavci, nezni proletnji cvetovi bas u njenim pesmama nasli mesto da progovore, da nam sapnu i kazu sta ih boli.
Govorila je o prostranosti balkanske duse, o Gracanici, o rodoljublju ulivajuci kroz te pesme zivotne sokove nasim korenima postojanja.
Stvarala je dugo i uvek, stvarala je za decu i odrasle, za mlade i stare. Njeni stihovi su ostavljali u nama tragove i tokom detinjstva, i u bolnim
danim sazrevanja i u starosti. Tesko je izdvojiti posebne pesme jer sve su njene pesme posebne. Opomena, Trazim pomilovanje, U ropstvu, Strepnja,
Blizi se,blizi leto, Na buri, Pokosena livada su sigurno one cije stihove zaborav ne brise lako iz nasih glava.
Krvava bajka – svakako vec kultna pesma koja nas uvek nagna na razmisljanje i budi u nama potmule duhove proslosti, priziva suzu iz oka i ne da da
zaboravimo. Bajka bez srecnog kraja, umrljana krvlju – jedno svedocenje.
Pedesetak knjiga poezije i proze za sve uzraste sluze nam danas da se podsetimo kad zaboravimo koliko ljubav moze biti lepa i bolna i da se podsetimo
kako priroda misli i oseca.
Rodjena je 16.maja 1898. u Rabrovici (kod Valjeva) i po rodjenju prelazi u Brankovinu gde je otac dobio mesto ucitelja. Njena majka je bila kcerka
prote Svetozara Petrovica. U toku pohadjanja osnovne skole, otac joj dobija premestaj u Valjevo te i cela porodica odlazi sa njim.
Po izbijanju Prvog svetskog rata izbegli su u Leskovac gde joj je i otac, oboleo od tifusa, preminuo. Zavrsila je gimnaziju u Valjevu i maturirala po
zavrsetku rata. U Beogradu studira uporednu knjizevnost, opstu istoriju i istoriju umetnosti. Kao stipendista francuske vlade boravi odredjeno vreme u
Parizu. Po povratku zaposljava se u Uciteljskoj skoli u Dubrovniku, ali radi samo godinu dana. Zbog bratovljeve smrti vraca se u Beograd i 1933. udaje
se za Rusa Sergeja Slastikova. Pre i posle rata radila je kao profesor u Prvoj zenskoj gimnaziji i u Uciteljskoj skoli. Penzionisana je 1953.godine.
Kao dete odraslo uciteljskoj porodici, postala je privrzenik knjige i prirode. Slike svog detinjstva nikada nije zaboravila, naslikala ih je u svojoj
poeziji i prozi. Pesnik, pisac, romansijer, pripovedac, predavac i profesor - sve u telu ove nezne i osecajne zene.
Nosilac je mnogih nagrada (Vukove, Njegoseve, Brankove i Zmajeve), clan SANU i Udruzenja knjizevnika. Preminula je 11.februara 1993.godine.
O ocuvanju njenog dela, danas se brine Zaduzbina Desanke Maksimović. Svakog 16. maja, u Brankovini, dodeljuje se i knjizevna nagrada za doprinos
srpskoj poeziji. Nosioci ove nagrade do sada su Ljubomir Simovic, Stevan Raickovic, Miodrag Pavlovic i Tanasije Mladenovic.
Zbirke pesama: Vrt detinjstva, Zeleni vitez, Gozba na livadi, Nove pesme, Pesnik i zavicaj, Zarobljenik snova, Trazim pomilovanje... Za decu: Reka
pomocnica, Zlatni leptir, Vetrova uspavanka, Prolecni sastanak, Cudo u polju, Suncevi podanici, Pisma iz sume, Patuljkova tajna, Ako je verovati mojoj
baki...
Zivot je kratak - uzmi batak
 |
|
|
stela
Forum Eksterminator
Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi
Raspoloženje: ***
ISP: *.vie.surfer.at
|
| napisana 29-9-2006 u 12:38 |
|
|
Jovan Ducic
Smatra se da je rođen 15.7.1872.god. u Trebinju. Pjesnikov otac Andrija bio je trgovac i poginuo je ustanku 1875.god. a majka Jovanka pored Jovana i
Milene imala je dvoje djece iz prvog braka. Osnovnu školu Dučić završava u Trebinju i kad se porodica preselila u Mostar. Jovan upisuje trgovačku
školu kod svog polubrata pošto u Mostaru nije bilo gimnazije.Školovanje nastavlja u Sarajevu 1890.-1891.u učiteljskoj školi, a zatim u Somboru, gdje
završava 1893. Jedno vrijeme je bio učitelj u Bijeljini, odakle su ga protjerale vlasti zbog patriotskih pjesama, pa je bio prinuđen da radi u
manastirskoj školi u Žitomisliću. Diplomatsku karijeru Dučić započinje 1907. U Ministarstvu inostranih djela Srbije. Radio je u Carigradu, Sofiji,
Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927.god. a potom je privremeno penzionisan. 1937. God. je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu
ambasadora u Bukureštu.
Jovan Dučić je umro u Americi 7.4.1943.god.
O Ducicevoj poeziji
Dučić je u svom poetskom razvoju imao više faza.Počeo je sa prvom objavljenom pjesmom "Samohrana majka" 1866., somborski "Golub". Od 1896.redovno
izdaje u mostarskoj "Zori". Od 1901.skoro jedino se javlja u "Srpskom književnom glasniku". U tim prvim pjesmama ima izvještačenosti i oponašanja
drugih pjesnika.
Prelom se desio po odlasku u svijet, na zapad. Upisao se na Filozofsko-sociološki fakultet, kako ga Dučić zove "Fakultet literature". Sedam godina
je studirao u Ženevi (1899.-1906.), ali je često boravio u Lozani, Parizu i Minhenu. To je period kad on najintenzivnije uči. Tešno je govorio
francuski, njemački i ruski jezik.
Život u tuđini, ma koliko on interesantan bio, pobuđivao je u njemu bolnu nostalgiju za zavičajem. Žudio je za Mostarom. Sam pjesnik o tome kaže, u
svom pismu Aleksi Šantiću,1922.god.: "Mene je tuđina obeshrabrila, ja sam se osjećao za svagda usamljen…Ovaj kratki dodir sa svojom grudom i mojima,
dao mi je novu ljubav za život I volju za rad".
Zbog toga nije ni čudo što je Dučić poklonio toliko darova svom Trebinju,što je taj veliki zatočenik želio da u svoj grad iz čitavog svijeta donese
što više ljepote, kao ni što je u svojim testamentima zavještao da se sahrani u Trebinju.
Odlomak iz dela " Blago cara Radovana "
Prosečan čovek voli više ženu nego ljubav. Kod žena je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude voljena.
Istina, mnogo se na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici. Čovek voli ljubav-bol, a žena voli
ljubav-radost.
Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati I najlepših usana koje
se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike I neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su isključivo duševne. Lep pogled I lep osmeh nemaju čak ništa
zajedničkog sa bojom očiju ili formom usta…
Zivot je kratak - uzmi batak
|
|
|
stela
Forum Eksterminator
Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi
Raspoloženje: ***
ISP: *.vie.surfer.at
|
| napisana 2-10-2006 u 08:25 |
|
|
Ivo Andric
1892-1975
Književnik, jedan od najvećih jugoslovenskih pisaca. Rodjen je u dolcu,selu kraj Travnika. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a slovenske književnosti i
istoriju studirao u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu. Za vreme Prvog svjetskog rata hapšen je i interniran. Izmedju dva rata bio je u diplomatskoj
službi. Živeo je u Beogradu gde je i umro.
Pisac je snažne imaginacije, a istovremeno i vanredan poznavalac istorijskih prilika stare Bosne,o kojoj je najčešće pisao. Osnovne su mu
karakteristike prefinjena psihološka analiza, duboko poniranje u suštinske probleme egzistencije i moć da sugestivnom magijom poetske reči dočara i
otelovi ljudsku i društvenu panoramu proslih vekova. Koristeći narodna
predanja, legende, istorijsku faktografiju, a pre svega plodotvorno bogatstvo svoje mašte i osećanja sveta, podigao je monumentalnu umetničku
građevinu u književnosti naše epohe. Najpre je objavljivao pesme, lirsku prozu, prevode, članke i kritike, zatim prešao na pripovetku i roman. Spada u
red naših pisaca koji se najviše čitaju i dela su mu doživela mnogobrojna izdanja. Prevođen je gotovo na sve evropske jezike i u mnogom zemljama
Afrike i Azije.
Dobio je povelju za životno delo Saveza književnika i Udruženja izdavača 1956., Nobelovu nagradu za književnost 1961. kao prvi Jugosloven, Nagradu
AVNOJ 1967., 27-julsku 1970., Vukovu nagradu za izuzetan stvaralački i opšti doprinos našoj kulturi 1972.; odlikovan je ordenom junaka socijalističkog
rada.
Romani: Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica, Prokleta avlija, Omer-paša Latas (koji je ostao nedovšen);
Zbirke pripovedaka: Nemirna godina, Žeđ, Jelena, žena koje nema, Znakovi, Deca, Kuća na osami;
Putopisi i skice: Staze, lica, Predeli,
Lirska proza i pesme: Ex Ponto, Nemiri, Lirika;
Meditativna proza: Znakovi pored puta, Esiji, kritike, članci I i II, Sveske.
Zivot je kratak - uzmi batak
|
|
|
stela
Forum Eksterminator
Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi
Raspoloženje: ***
ISP: *.vie.surfer.at
|
| napisana 12-10-2006 u 07:39 |
|
|
Mira Aleckovic
Rođena 1. februara 1924. godine u Novom Sadu, Mira Alečković јe provela detinjstvo po selima Voјvodine i Dalmaciјe, na Kosovu Polju,
u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Školovala se u Beogradu, gde јe studirala uporednu književnost i slavistiku.
Јoš kao učenica gimnaziјe oglasila se kao napredna omladinka, a 1939. godine postala skoјevka. Od tada Mira Alečković živo
učestvuјe u akciјama napredne omladine, a od prvog dana ustanka četrdeset prve postaјe član partizanske ilegale u Beogradu. Po
završetku rata Mira Alečković nastavlja rad kao društveni i književni radnik. Uređivala јe, u tek oslobođenom Beogradu, prve listove i časopise
za mlade – "Omladinu" i "Mladost", a sa Brankom Ćopićem pripremila јe prvi broј časopisa "Pionir". Uređivala јe i časopise
"Poletarac" i "Zmaј". Ovaј drugi vodila preko dvadeset godina.
U životu i radu Mire Alečković naјprisutniјe јe njeno književno stvaralaštvo, naročito poeziјa za decu, koјom se bavi
već punih pet deceniјa. Do dana poјavljivanja ove knjige, obјavila јe dvadesetak dela poeziјe i proze za odrasle i
dvadesetak knjiga za decu. Naјznačaјniјe su: Podzemni heroјi, Proleće, Dobar dan, Zvezdane balade, Ljuljaška na grani,
Priјatelji, Lastavice, Zbogom, velika taјno, Čarobna vrata, Svetla soba, Srebrni voz, Da život bude ljubav, Pesme itd. Tim stvaralaštvom
ona јe već odavno pripala krugu naјpopularniјih pisaca za mlade u okviru ex-Jugoslavije i stekla simpatiјe mnogih
generaciјa. Mladi čitaoci prihvatili su liriku Mire Alečković, јer јe ona zasnovana na iskrenosti i јednostavnosti, na prisnom
јeziku bliskom deci i na neusiljenoј formi.
"Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoј sebi, – kaže pesnikinja – svetu detinjstva, čistiјem od sveta odraslih. To јe večito
traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih!" Kao pesnik dece i detinjstva, Mira Alečković pripada
tradicionalnom toku poeziјe, one koјa se plodno vezuјe za Zmaјa, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića. Otuda se
ona, poštuјući uspomene i veruјući u "čistotu јednog perioda čovekovog života", sva okreće tom svetu kao izvoru bogatstva i
poverenja. U tom poštovanju utisaka i sveta koјi јe zapamtila i kome se vraća pišući za decu, ona ispoljava neke bitne odlike svoјe
poetske ličnosti. Ako јe prva od tih odlika nežnost, i to ženska i materinska nežnost, druga se iskazuјe u ljubavi prema deci i
detinjstvu, a treća u osećanju društvenog i rodoljubivog odnosa prema prošlosti i savremenosti. Ova poslednja odlika naročito јe prisutna u
celokupnom pesničkom stvaranju Mire Alečković.
Mira Alečković stalno sarađuјe u mnogim listovima i časopisima, naročito kao pisac za decu, a njena poeziјa i proza prevođena јe na
ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italiјanski i na sve јezike naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Zastupljena
јe u gotovo svim čitankama, izborima i antologiјama naše poeziјe za mlade.
Za književni i društveni rad dodeljena su јoј mnoga priznanja i nagrade, među koјima se ističu: republička nagrada za zbirku
poeziјe Tri proleća (1950), nagrada "Dečјa knjiga" za roman Srebrna kosa (1953), nagrada "Kurirček" za naјbolju pesmu za decu
(1964), zlatna medalja (prva nagrada) za poeziјu na međunarodnom poetskom konkursu u italiјanskom gradu Pistoјi (1965) i dva posebna
priznanja: naјviši francuski orden – Legiјa časti – za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom, i statueta "Partizanski kurir" za
tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe.
Zbirka pesama Sanjalica, koјa sadrži naјnoviјe i dosad u knjigama neobјavljene stihove Mire Alečković, predstavlja nam
popularnu pesnikinju raznovrsniјe u pogledu tematskog miljea. U ovim pesmama, upućenim čitaocima mlađeg uzrasta, ona se kreće u opsegu
svoјih dosadašnjih lirskih izliva: peva stihove tople nežnosti, zaljubljena u svakodnevne poјave i predmete, bića i događaјe. O
vetru i moru, o košavi i golubovima, o snegu i zecu, o tramvaјu i Dunavu, o papagaјima i, opet, o igračkama, dečјoј čežnji za
daljinom, o malim željama, tugama i radostima... Pesnikinja peva јasno i јednostavno, oponašaјući vlastiti doživljaј
detinjstva i života, pa njeni stihovi ponekad zazvuče raspevano kao pesma štiglica ili kao zvižduk kosa. U ovim stihovima, raznovrsne strukture i
versifikaciјe, odslikana јe јezgrovita poetska fraza Mire Alečković, pokazuјući kako јe ona, i pored prisutne
senzibilnosti tipične za njeno biće, sva u slikama i niјansama, panoramski čista i obuhvatna.
Pesme iz ove zbirke teže ponekad i anegdoti, o čemu svedoče stihovi ispunjeni humorom ili bezazlenom šalom, tako dragom deci. U celini, stihovi iz
Sanjalice pokazuјu težnju da se što više približe savremenom detetu i budu njegova zabava, spoznaјa stvari i poјava, – ali i
pesnička ilustraciјa čistog i vedrog sveta minulog detinjstva.
Zivot je kratak - uzmi batak
|
|
|
stela
Forum Eksterminator
Poruke: 24272
Registrovan/a: 20-3-2006
Lokacija: Bec
Korisnik nije na vezi
Raspoloženje: ***
ISP: *.vie.surfer.at
|
| napisana 17-10-2006 u 08:10 |
|
|
Laza Kostic
Dr LAZAR-LAZA KOSTIĆ (Kovilj, 12. februar 1841 – Beč, 9. decembar 1909), književnik, publicista, filozof, političar. Pravne nauke svršio je na
Univerzitetu u Pešti 1864, gde je dve godine docnije doktorirao. Istaknuti pripadnik Ujedinjene omladine srpske i član Miletićeve Srpske narodne
slobodoumne stranke, ulazi rano u politički život vojvođanskih Srba. Poslanik je na Narodno-crkvenom i u Ugarskom saboru (1873). Na Berlinskom
kongresu 1878. privatni je sekretar Jovana Ristića, a 1880. sekretar srpskog poslanstva u Petrovgradu. Od 1880. do 1891. državljanin je dve srpske
zemlje, Srbije i Crne Gore. Ženidbom sa bogatašicom Julijanom-Julčom Palanački u septembru 1895. postao je građanin Sombora i u njemu će provesti
ostatak života. U Somboru je nastao njegov halucinantni noćnik, Dnevnik snova, i ispevana slavna pesma srpske književnosti, pokajanka Santa Maria
della Salute.
Najizrazitiji pesnik visokog srpskog romantizma, Kostić je za života objavio tri knjige pesama : Pesme, 1873,1874. i 1909. Traged i komediograf,
napisao je dve istorijske drame, Maksima Crnojevića (1866) i Peru Segedinca (1882), i dve komedije, Gordanu (1889) i Okupaciju (napisana na nemačkom
1878/79, objavljena je prvi put 1977). Svoje filozofske i estetičke ideje izložio je u raspravama : Osnova lepome u svemu s osobitim obzirom na srpske
narodne pesme (1880) i Osnovno načelo (1884). U knjizi O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovu pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovu dobu
(1902), sem lucidne analize Zmajeva pevanja, dao je živu sliku romantičarske epohe i razvio ranije postavke o ukrštaju poezije i filozofije u osobenu
teoriju umetničke inspiracije. Znalac klasičnih i modernih jezika, prevodio je Homera, Šekspira, Bulvera, Hajnea, Kiša i Dernburga.
Zivot je kratak - uzmi batak
|
|
|
| Strana: 1 2 3 4 |
|
