Radio Televizija Majdanpek - logo Radio Televizija Majdanpek - antene

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com
Poslednja aktivnost: Nikad
Nije prijavljen [Prijavi se ]
Idi Na Dno

Verzija za štampu | Prati ovu temu | Dodaj u omiljene   Postavi novu temu Anketa:
 Strana:  1  ..  15  16  17  18  19
Autor/ka: Naslov: Iz procitanih dela...
carissima
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 1020
Registrovan/a: 23-1-2008
Korisnik nije na vezi



IP: 91.80.150.*

[*] napisana 29-5-2008 u 22:41 Citiraj i odgovori


"Ono sto je dobro za jednog,ne mora biti i za drugog.To moze da znaci da ces ponekad morati da uradis nesto sto ce u ocima drugih izgledati cudno..."

"Boze,podari mi spokojstvo
da prihvatim stvari
koje ne mogu da promenim,
hrabrost da promenim ono sto mogu
i mudrost da spoznam razliku".

Ovo su citati iz knjige "Melem za zensku dusu",koju sam za svoj 18.rodjendan dobila od jedne divne osobe - moje majke.




Nikad se ni na koga ne ljutim.
Niko na ovom svetu ne može da učini nešto toliko značajno da bih se ja naljutila.
Ljutiš se na ljude onda kada misliš da su njihovi postupci važni. Ja više tako ne mislim...
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
carissima
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 1020
Registrovan/a: 23-1-2008
Korisnik nije na vezi



IP: 83.225.70.*

[*] napisana 1-6-2008 u 18:37 Citiraj i odgovori


Zahvalnica

Hvala svima koji su me lagali… Pokazali su mi vrednost istine.
Hvala svima koji nisu verovali u mene… Dali su mi snagu kojom mogu i planine da pomerim.
Hvala svima koji su me izneverili i moja osecanja zloupotrebili… Ucinili su da se probudim.
Hvala svima koji su me povredili… Naucili su me da pobedim bol.
Hvala svima koji su me iskoristili i prevarili… Naucili su me da ostanem hladna.
Hvala svima koji su me zaboravili… Naucili su me da u samoci nadjem snagu.
Hvala svima koji su me povredili… Pokazali su mi moje jake strane, moju izdrzljivost.
Hvala svima koji su ismevali moje ciljeve… Ucinili su me jos ambicioznijom.
Hvala svima koji su izneverili moje poverenje… Ucinili su me opreznijom.
Hvala svima koji su sebe nazivali prijateljima i koji to nisu bili… Pokazali su mi sta jedan prijatelj nikada ne bi trebao uciniti.




Nikad se ni na koga ne ljutim.
Niko na ovom svetu ne može da učini nešto toliko značajno da bih se ja naljutila.
Ljutiš se na ljude onda kada misliš da su njihovi postupci važni. Ja više tako ne mislim...
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
Mama_tvoja
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 3008
Registrovan/a: 6-2-2008
Korisnik nije na vezi



IP: 77.46.225.*

[*] napisana 8-6-2008 u 20:43 Citiraj i odgovori


"neko na vratima zvoni
traže me
šta vredi i da otvaram, kad nisam tu
ko zna gde sam ja..."

M.Antić (Ko zna gde smo mi)




"Prijatelji mi ne trebaju da me grle,
već kada mi budu sudili,
da ne bace kamen na mene."
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
Mama_tvoja
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 3008
Registrovan/a: 6-2-2008
Korisnik nije na vezi



IP: 93.86.55.*

[*] napisana 15-6-2008 u 14:38 Citiraj i odgovori


"Osećao sam da mi opasnost sve više preti. Bio sam već napolju u širokoj dubokoj reci,koja mi se pričinila beskrajna kao more. Od straha nisam video ni obale,koja je ionako bila jako udaljena. A vrtlozi su se javljali jedan za drugim i sve besnijim udarcima vrteli čamac. Posle svakog udarca bilo je sve više i više vode u čamcu. Onda je čamac pošao sasvim mirno,ali mnogo brže. Kao da se spasavao,kao da je i on osećao opasnost. Ali to je samo struja bila brža,koja ga je vukla sa sobom i nosila,nosila.
Znao sam da ta brza vožnja neće moći dugo trajati,jer nizvodno od pristaništa vrtlozi su još jači.
Počeo sam vikati. Na dalekoj obali,na jednoj uzvišici neki čovek kosio je travu. Čuo je moje dozivanje,dugo je za mnom gledao,ali nije potrčao sa brežuljka da mi pomogne. Vreme,koje bi izgubio,vredelo mu je više nego jedan ljudski život. Možda i nije shvatio opasnost u kojoj se nalazio moj čamac i moj život.
Cestom je projurio jedan kamion,ali bio je tako daleko da je izgledao malen kao klupica. Prepoznao sam ga:bio je to kamion za mleko s imanja. Vikao sa,ali od buke motora šofer nije mogao čuti. Ubrzo je nestao u oblaku prašine.
Tada se na drugoj obali pojavio govedar,stao je,čuo je moje dozivanje,okrenuo se i hteo potrčati prema pristaništu da pozove u pomoć,ali tek što se okrenuo,krave mu se razbežaše. Vratio se i terao ih u čopor. Hteo je pomoći,ali nije mogao. Za njega bi bila velika nesreća da su mu se krave razbežale.
A mene je struja nosila dalje. Snažan tok velike mutne vode šumeo je strašnom hukom,u čamcu se nakupilo sve više vode i bio sam se već približio onom mestu gde počinju najveći vrtlozi. Bio sam dobar plivač,ali sam znao da se na tom mestu ljudske ruke ne mogu meriti s vodom.
Bio sam promukao,a grlo mi se osušilo od vike. Već me je i snaga skoro napustila,kada preda mnom iskrsnu jedan brod,mali rečni parobrod,koji je plovio prema pristaništu..."

"...Tada sam prvi put osetio da društvo ne voli ljude koji su se našli u nevolji. Ako im i pomogne,mrzi ih i ljuti se na njih..."

Lajoš Zilahi " Kad duša zamire"




"Prijatelji mi ne trebaju da me grle,
već kada mi budu sudili,
da ne bace kamen na mene."
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
Mama_tvoja
Forum Manijak
*****


Avatar


Poruke: 3008
Registrovan/a: 6-2-2008
Korisnik nije na vezi



IP: 93.86.23.*

[*] napisana 31-8-2008 u 14:17 Citiraj i odgovori


Abdulah Sidran: BAŠESKIJA

Jutros je, usred ljeta, snijeg pao, težak i mokar.
Plaču zaprepaštene bašče.
Bilježim to i šutim, jer svikao sam na čuda.
Vidim, kroz okna dućanska,
zabrinuta prolaze lica, i nijema.
Kamo će stići, Bože, Koji sve znaš?
Ne hulim,
samoću sam ovu primio ko dar, ne kaznu,
ko premoć, nipošto užas.
Stići će, znam, odjutra, ljudi neki.
Morao je i noćas neko umrijeti.
Duša je moja spremna, ko kalem i papir predamnom.
Šutnja i čama.
Koga Si,noćas, otrgnuo gradu?
Čije ćemo ime spominjati
jutrom, uz duhan i kahvu, narednih dana?
Treba biti mudar,
neka se strava čekanja na licune očituje.
Jer, dugo je trebalo dok shvatih:
ovo je grad u kom sve bolesti zarazne su.
Širi se ljubav ko žutica i kuga. I mržnja se jednako koti.
Nisam li, možda, odviše sam? Nije to dobro,
toliko sam svikao na samoću. Mislim li pravo, Bože?
Tako je nekoć (i to stoji zapisano),
crvena kiša lila ponad grada,
pometnja i strah rasli ko korov.
A malo je zdravih u gradu duša.
I pravo je što je tako.
Jer, bolest otkuda - jasno mi je,
al otkuda zdravlje?
Je li, Bože, zbilja, otkuda zdravlje?
Pitaju li to ovi ljudi oko mene
(što isto ih primam, znajući da ni dva nisu ista,
ni pred Tvojim, ni pred mojim licem), pitaju li?
I znaju li da ih motrim?
Kako bi im samo srca uzdrhtala ove redove da vide!
Griješim li prema sebi, tek tada sam drugima prav.
Prema njima griješim li, pravdu prema sebi ispunjam.
Šta je onda istina, reci mi, Bože moj?
Moli Te skromni Mula-Mustafa, što druge želje nema već
tiho da bude, i još tiše ode, kad dođe čas.


http://i305.photobucket.com/albums/nn229/GunpowderSeixas/rosaesbranquiada.jpg




"Prijatelji mi ne trebaju da me grle,
već kada mi budu sudili,
da ne bace kamen na mene."
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
 Strana:  1  ..  15  16  17  18  19
Postavi novu temu Anketa:


Idi Na Vrh


Powered by XMB
Izradio Aventure Media &  XMB Grupa © 2002-2005

RTM Theme by  D. Lazarević