Radio Televizija Majdanpek - logo Radio Televizija Majdanpek - antene

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com

Radio Televizija Majdanpek


  email: info@rtvmajdanpek.com
Poslednja aktivnost: Nikad
Nije prijavljen [Prijavi se ]
Idi Na Dno

Verzija za štampu | Prati ovu temu | Dodaj u omiljene   Postavi novu temu Anketa:
Autor/ka: Naslov: Za malo da odemo na EP...
dex
Redovni član
***




Poruke: 94
Registrovan/a: 1-2-2007
Lokacija: Mars
Korisnik nije na vezi

Raspoloženje: :)

IP: 80.74.160.*

[*] napisana 25-11-2007 u 19:18 Citiraj i odgovori
Za malo da odemo na EP...



Šta radi 30-godišnji amaterski fudbaler koji se zbog nekog šabana iz 4. Podokružne Lige Grupa Grad Novi Sad povredio i ne može da nastavi karijeru? Naravno, zaposli se kao selektor! I ovako nema ’leba od tih šklj Podokružnih liga. (Da, nije okružna, nego podokružna)
U takvim trenucima u životu isplati se biti u srodstvu sa Zvezdanom Terzićem. Lepo Klementeu neki „besni navijači“ prete smrću ako ne napusti mesto trenera i ja uskočim. Zatim potkupimo celu Zambijsku A Ligu da pričaju kako sam ja tamo bio najbolji igrač i strelac i da zaslužujem da se nađem u reprezentaciji, a da sam usput po zambijskim vukojebinama zajedno sa Čakom Norisom donosio gladnoj deci vode za piće i mesa da se ugoje. Novinare koji ne veruju u to ćemo, hmmm.... „odstraniti“, naravno.
Novinari su sređeni, sledeći korak navijači: Termini su puni za ovu godinu, ali za sledeću zakazujemo mečeve sa Albanijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Bosnom. Nema bolje načina da privoliš navijače nego da im osiguraš tuču sa narodima koje najviše preziru. Publika očekuje fight, mediji me ne kopaju po prošlosti i predstava može da počne.
Hvala Bogu, doping testovi su ispali ok. Niko se ne bode i ne šmrče. Za sad. Sve je spremno i ulazimo u avion za Brisel. Međutim, u avionu počinje frka. Ognjen Koroman se posvađao sa novim trenerom Husnijom Fazlićem oko toga da li je Ognjen rođen u Istočnom Sarajevu ili Srpskom Sarajevu. To rešavam civilizovanim razgovorom u četiri oka sa svakim od njih. Koromanu kažem:
-Ne brini, brate Srbine, ima da se otarasimo tog Balije čim nađemo novog trenera. A ko zna, možda on skoči s mosta negde u Briselu, kapiraš?
i diskretno mu namignem. S druge strane, Fazliću kažem:
-Nema frke ba, taj ti je neki iskompleksirani četnik. Ako se ponovi ovo, leti iz reprezentacije. ’Ajmo mi na pivu, jedini smo u ovom avionu kojima je to dozvoljeno.
Dolazimo u Brisel. Sve je odlično. Uvek je lakše igrati daleko od kuće. Tako znamo da iako naši naprave neko sr*nje, organizatori će biti krivi za to. Već posle 4 minuta Pantelić daje prvi gol, a Žigić se upisuje u strelce 12 minuta kasnije. Zahvaljujući Vidićevoj odličnoj igri u skoku, posle pola sata vodili smo 3:0. Taj rezultat ostaje i na poluvremenu, a Koroman, kao u inat Fazliću, Daje fenomenalan gol sa ivice šesnaesterca. Međutim, tada se igra u napadu pogoršava, ali Belgija uspeva da postigne samo jedan počasni pogodak u 74. minutu. Pobeda od 4:1 čini navijače još zadovoljnijim nego moja nedavno objavljena autobiografija o centralnoafričkim dogodovštinama sa Čakom Norisom.
Štedim ekipu u meču sa Fincima, jer moraju da čuvaju snagu za okršaj sa Portugalom. Primoran sam da Ivanovića stavim na poziciju desnog beka umesto smotanog Rukavine, koji je dan pre meča nabio nožni prst o prag na ulasku u hotelsku sobu. Mamicu mu smotanu, uf ala sam se drao na njega. Ipak, njegov kiks se zaboravlja nakon lake pobede od 4:0. Finci nisu mogli ni da prdnu. Ponovo ključnu ulogu u meču igraju Žigić, Pantelić, a ovaj put i Kežman, zbog čijih se sjajnih partija odlučujem za 4-3-3 formaciju. Četiri dana kasnije dolazimo pred Portugal. Bili su nemilosrdni kao mi prema Belgijancima. Potpuno isti rezultat, ali ovaj put u korist naših protivnika. Mediji su se okomili na mene, i ja nisam imao da kažem ništa drugo sem „Bili smo umorni od puta“ i „Nisam ja kriv što Kristijano Ronaldo ima ubitačnu levicu“, ali mi je bilo najmilije kad sam krenuo da kritikujem sudiju i pričam kako nas je skratio za dva penala, kako je Kvarežma trebao dobiti crveni još u 8. minutu i tako to. Svi su bili zaokupljeni mržnjom prema sudiji i zlim Portugalcima pa sam se ja izvukao čist kao suza.
Zatim je usledio put na Kavkaz. Izlazimo na megdan fudbalskim divovima iz Jermenije i Azerbejdžana. Jermeniji smo nekako dali dva gola (i ovaj put Kežman i Žigić). Bilo je iznenađujuće teško, ali Azerbejdžan – tek tad su nastale prave muke. Dođe meni oko podne Stepanov i kaže da se Stanković zaključao u svoju sobu i plače već dva i po sata. Brže-bolje otrčim i pokucam na vrata:
Ja: Dejane šta se desilo?
Stanković: Mrtav je...
Ja: KO JE MRTAV? ŠTA SE DESILO!?
Stanković: Toše...
I eto meni problema. Kapiten tuguje jer je Toše Proeski poginuo juče... Ne znam da li mi je više bilo žao Tošeta ili mene nakon što me novinari masakriraju svojim pitanjima ako se Stanković ne pojavi na utakmici. Tada mi sinu sjajna ideja, koja odlikuje samo najbolje menadžere... Dobro, ideja je bila glupa, ali upalilo je. Samo rekoh: „ZA TOŠETA!!!“ i ekipa istrči na teren spremna da pobedi. Ništa nas nije moglo zaustaviti. Tri gola u 20. minuta. 37. minut – Stanković „pada“ u kaznenom prostoru. Tačno znam taj njegov izraz lica – vidi se da je učio u Italiji. Sudija (Englez) nased na žabarsku foru i mi dobijamo penal. Međutim, Gavrančić pogađa prečku. Na sreću, Vidić bio pametan čovek pa mu reče:
-Šta bi Toše rekao da se sad predaš tek tako?
Gavrančiću se vrati samopouzdanje i u 37. minutu postiže svoj prvi pogodak u karijeri za Srbiju. Tako se završava prvo poluvreme. U drugom poluvremenu pravim grešku. U 55. minutu ubacujem Lazovića i Kolarova. Međutim, oni su metalci i zabole ih za Tošeta, pa nisu imali motiv. Tako sam u 79. minutu primi gol, ali ostalo je 4:1 i sa nova tri boda idem na Kazakhstan.
Tačno mesec dana kasnije, dođoše i Kazakstanci. Prvih 20 minuta smo gledali u čudu, jer nijedan nije ličio na Borata. Do kraja poluvremena, dva beka: Gavrančić (22. min) i Stepanov (33. min) daju golove za sigurno vođstvo na poluvremenu. U 60. minutu Lazetić daje treći pogodak. Tada saznajemo da je Poljska izgubila od Belgije sa neverovatnih 0:4 i počinje slavlje. Primili smo dva gola u 66. i 73. minutu, ali nije bilo važno. Plasirali smo se na EURO. Za kraj smo igrali sa Poljskom. Već u sedmom minutu smo poveli. Kežman daje fantastičan gol. Međutim, ostalo je na tome. Promašen penal u 36. minutu i gol iz ofsajda u 57. su malo narušili moral. Naravno, za to je sve kriv sudija jer je u 36. minutu golman „istrčao pre vremena“ a u 57. minutu „nije bio ofsajd“. Javnost opet besni na sudiju, a ja mirno odlazim na zimovanje u Rusiju.
Sredinom decembra žreb određuje da ću na EURO-u biti u grupi A sa domaćom Austrijom, zatim Rumunijom i Portugalom. Valjda se nećemo (opet) obrukati... Na rang-listi FIFA-e, Srbija trenutno zauzima 10. mesto...
Pogledaj Korisnikov Profil Pogledaj Sve Poruke Korisnika Pošalji U2U korisniku
Postavi novu temu Anketa:


Idi Na Vrh


Powered by XMB
Izradio Aventure Media &  XMB Grupa © 2002-2005

RTM Theme by  D. Lazarević