RTM Forum - Zakonik Cara Dushana (original)

Zakonik Cara Dushana
dedinlukac - 26-12-2006 u 23:47

Zakon cara Dusana je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne Evrope. U to vreme skoro nijedna evropska zemlja nije imala zvanicni dokument kojim bi regulisala drustveno delanje.

Neki od ovih clanova su isuvise surovi za danasnje vreme dok su neki iznenadjujuce pravicni i posteni. Naravno, treba imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 clanova napisan 1349. i modifikovan 1354.


Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora nasega, s preosvecenim patrijarhom, gospodinom Janicijem, i svima arhijerejima, i kliricima, malima i velikima i sa mnom blagovernim carem Stefanom, i sa
svima vlastelima carstva mi, malima i velikima. Ovima su zakonima odredbe.

Brak

O zenidbi: Vlastela i ostali ljudi da se ne zene bez blagoslova od svoga arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su arhijereji izabrali za duhovnike.

O svadbi: Nijedna svadba da se ne ucini bez vencanja, a ako se ucini bez blagoslova u upita crkve, takvi da se rastave.

Blud

O bludu vlastelinke: Ako vlastelinka ucini blud sa svojim covekom, da im se obema ruke odseku i nos sareze.

Vojska

O povratku s vojske: Kada dodje vlastelin s vojske kuci, ili bilo koji vojnik, ako ga ko poziva na sud, neka bude kod kuce tri nedelje, a onda neka ide na sud.

O crkvi: Ko na vojsci obori crkvu da se ubije i obesi.

O vojsci: Vojska koja ide po zemlji carevoj, gde padne u kom selu, druga, koja ide za njom, da ne padne u to isto selo.

Grobovi

O grobovima: I ljudi koji se vradzbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, selo koje to ucini neka plati vrazdu (300 perpera) a ako bude pop na to dosao, da mu se uzme popstvo.

Gosti

O gostima ili putnicima: Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaludjeru, te mu uzme sto otimacina, ili lopov ili bila neprilika, svi takvi neka dodju carstvu mi, da im plati carstvo mi, sto budu izgubili, a carstvo mi da trazi kefalije i vlastelu koja bude put predan i straze poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dodje prvim strazama, sa svim sto ima i nosi, da ga straza strazi predaje sa svim ako li se dogodi te sto izgubi, neka bude porota, sto reknu verodostojni ljudi po dusi da su izgubili s onim porotnicima , to da im plate kefalije i straze.

Klevetnik

O kleveti: Ako se nadje koji god klevetnik i goni koga klevetom, lazi i spletkom, takav da se kazni kao lopov i razbojnik.

Mito

I ako se nadje crkveni upravnik koji je uzeo mito, tome da se sve oduzme.

Otrovi

Otrovima: Ko se utvrdi kao madjionicar i otrovnik, da se kazni po zakonu svetih otaca.

Obljuba vlastelinke

O nasilju nad vlastelinkom: I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, obe
ruke da mu se odseku i nos sareze.

Pijanica

O pijanici: Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili posece ili okrvavi, a ne ubije, takovomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odsece, ako li u pijanstvu
sto podere ili kapu skine, ili drugu sramotu ucini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto stapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.

Planine

O planinama: Planine sto ih ima u zemlji carstva mi, koje su careve planine da su caru , a crkvene crkvama, a vlasteoske vlasteli, sto je u cijoj drzavi.

O prodavanju hriscana

O prodavanju hriscana: I ko proda hriscanina u drugu nevernicku veru, neka mu se ruka odsece i jezik sareze.

Siromasni

O hrani siromasnima: I po svima crkvama da se hrane siromasi, kako je propisano od osnivaca, a ako ih koji od mitropolita i od episkopa, ili od igumana ne ushrani, takav da se iskljuci iz dostojanstva.

O sirotici: Sirota kudeljica da je slobodna isto onako kao i pop.

O siroti: Sirota koja nije kadra parniciti se ili odgovarati, neka odredi zastupnika koji ce odgovarati.

Sudjenje

O pozivanju krivca: Ko pozove krivca pred sudije, pa pozvavsi ne dodje na sud nego sedi kod kuce, ako onaj koji je pozvan dodje po roku pred sudije i priceka po zakonu, on je slobodan od te krivice zbog koje bio pozvan, jer onaj koji ga je pozvao sedi kod kuce.

Sudije

O sudijama: Sve sudije sto god da sude da upisuju presude i da drze kod sebe, a drugo pismo napisavsi da ga predadu onome koji je oslobodjen na sudu.

O sudijama: Sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako pise u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.

Tamnice

O tamnicama: Na isti nacin koji drzi tamnice carstva mi: da ne prime nicijega coveka bez pismene zapovesti carstva mi.

Trgovci

O trgovcima: Trgovce, koji idu po carevoj zemlji, da nije blastan silom smetati nijedan vlastelin ili koji bilo covek, a ni razvaliti mu robu i novac silom naturati, a ko se nadje da je silom rastovario ili rasturio, da plati pet stotina perpera.

O kupcima: Koji kupci stignu nocu na konak, ako ih ne pusti upravnik ili gospodar toga sela, da ostanu kupci u selu, po zakonu carstva mi , kako je u zakoniku, ako putnik sto izgubi, onaj gospodar ili upravnik i celo selo da plati jer ih nisu pustili u selo.

Ubistvo

O ubistvu: Gde se nadje ubistvo, da je kriv onaj koji je izazivao, ako bude i ubijen.

O ubistvu: Ko se nadje da je ubio oca ili mater, ili brata ili svoje cedo, takav ubica da se spali na ognju.

Falsifikat

O lazi: Ako se nadje u cijem hrisovulju pripisano lazno slovo, i nadju se slova ispravljana i reci izmenjene na drugo nego sto je carstvo mi zapovedilo, takvi hrisovulji da se razderu i onaj da nema vise bastine.

Crkva

O upravljanju crkvama: Crkvama da upravlja gospodin car i patrijarh i logotet, a drugi niko .

Carinici

O carinicima: Carev carinik da nije vlasta smetati ili zadrzati koga coveka, da mu robu proda u bescenje, slobodno da prolazi svako po trgovima i po volji da se svako krece sa svojom robom.


libi - 23-8-2008 u 12:07

Da našu silu i vlast nikad na zlo upotrebiti ne možemo

Sam car Dusan, kome je prihvatanje Zakonika garantovalo jačanje vlasti u mnogonacionalnoj državi, ali i učvršćivanje međudržavnog statusa carevine, u obraćanju Skupštini istakao je sledeće:

"Ja sam želeo da u mom Zakoniku bude pravde za svakoga, od cara i kralja do roba. To se može postići samo tako, ako mi, silni ovoga sveta, sami sebe, pisanim zakonom toliko ograničimo da ni u trenutku srdžbe ne učinimo nikome nepravdu, da našu silu i vlast nikada na zlo upotrebiti ne možemo. Da bi u tome svima velmožama bogdanog mi carstva prethodio dobrim primerom, ja, car, odrekao sam se u ovom zakoniku koji će se danas pred vas izneti, mnogih mojih prava samodržavnoga cara, podvrgao sam sebe i caricu i mladoga kralja presudi mojih sudija i udesio sam tako da ni jedan sudija ne odgovara, pa ma kako i nama presudio.

Nadam se da će se pri sabesedovanju o pojedinim odredbama moga Zakonika, svi dostojanstvenici visokog mi carstva ugledati na moj primer, da će uvek imati pred očima zapovest našeg Isusa Hrista: 'LJubi svoga bližnjega kao samog sebe', da će se sećati onog hrišćanskog načela: 'Ne čini drugome što ne želiš da se i tebi učini'.

Predavajući vam na sabesedovanje i raspru ovaj Zakonik, koji je plod petnaestogodišnjeg rada i truda, smatram za dužnost blagodariti svima koji su mi pomogli u tome poslu".