RTM Forum - Polovina đaka nema ni osnovna znanja (original)

Polovina đaka nema ni osnovna znanja
zeka - 11-9-2008 u 19:09

Polovina đaka nema ni osnovna znanja - da li i majdanpecka deca ????????????

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/09_septembar/07/tema/prvaci-v.jpg

Prvaci koji su sada pošli u osnovnu školu, srednju će, sigurno završiti kao građani Evropske unije. Pitanje je da li će za to biti spremni, kaže za ,,Blic nedelje“ Aleksandar Baucal, docent na razvojnoj psihologiji Filozofskog fakulteta i dodaje da onog momenta kada Vlada Srbije bude stavila obrazovanje kao prioritet, tada će problemi u obrazovnom sistemu Srbije početi da se rešavaju.
U Engleskoj ministarstvo obrazovanja je četvrto po važnosti po neformalnim listama oko kojeg se otimaju političke stranke. Puno pažnje se posvećuje tome ko će biti ministar obrazovanja. Kod nas je ministarstvo obrazovanja poslednje i dobijaju ga nezadovoljni koalicioni partneri. To pokazuje zainteresovanost društva za obrazovanje, priča on.
- Imamo decu koja su prema kriterijumima Evropske unije funkcionalno nepismena. To je ona kategorija učenika koji nisu uspeli da pređu ni prvi nivo potrebnog znanja. Na žalost 50 odsto učenika testiranih 2006. po sistemu PIZA testa pokazalo je funkcionalnu nepismenost u domenu razumevanja pročitanog. Tome treba dodati još koji procenat, jer se zna da postoje i oni koji posle osnovne ne upisuju srednju školu - priča Baucal. On kaže da je između dva PIZA testiranja (od 2003. do 2006. godine) pao nivo obrazovanja učenika, što je direktna posledica onog što se dešava u obrazovnoj politici. U tom periodu značajna finansijska sredstva su uložena u obrazovanje, ali se očigledno ništa nije poboljšalo, čak na protiv.
Da je ovo što se danas radi u školama kolektivno ubistvo i da našu decu onesposobljavamo, umesto da ih osposobimo za život, smatra i Ljiljana Levkov, saradnik na Filozofskom fakultetu. Sve zemlje u okruženju i regionu su napredovale u pogledu reforme školovanja i danas su daleko ispred Srbije, kaže Levkov i dodaje da kod nas ne samo da ništa nije urađeno po tom pogledu, već smo i nazadovali.
Svi osnovi reforme, koja je započeta za vreme Đinđićeve vlade, ukinuti su zbog političke samovolje i ogromnog neznanja onih koji o obrazovanju odlučuju. Od 2004. godine u Srbiji je na delu sprečavanje svakog pokušaja da se stvari u obrazovanju poprave, ogorčena je postojećim obrazovnim sistemom Levkov.Generacije učenika u Srbiji ne znaju da u životu primene znanja dobijena u osnovnim i srednjim školama. Još poraznija je činjenica da u Srbiji ne postoji jasan koncept u kom pravcu obrazovni sistem treba da se reformiše - jedinstven je stav sagovornika ,,Blica nedelje“ na pitanje: ,,Dokle se stiglo sa reformom obrazovanja u Srbiji?“.
Ljiljana Levkov još kaže da su novi planovi i programi za osnovno obrazovanje očajni, jer se ne razlikuju puno od onih prethodnih koji su dali katastrofalne rezultate.
- Neverovatan je način na koji se naši rukovodioci odnose prema tim očajnim rezultatima. Nikad nikog nisam čula da kaže da moramo da se bolje organizujemo, da nešto promenimo u toj oblasti, jer to stvara lošu sliku o nama. Svi samo traže izgovore i opravdanja - kaže ona i dodaje da ozbiljne reforme u obrazovanju, nije bilo od 1956. godine, tada je sistem u potpunosti reformisan i inoviran. Od tada se sve vrti u istim okvirima. U međuvremenu su Evropa i svet otišli daleko ispred nas. I ne samo oni, čak i male afričke i azijske zemlje napravile su ogromne iskorake u tom pogledu.
U privatnim osnovnim i srednjim školama koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, kažu da su dodatno morali da se potrude kako bi učenicima čiji roditelji imaju dublji džep, ponudili funkcionalno znanje.
- Osnovna škola ,,Ruđer Bošković“ je od ove godine u sistemu Kembridž obrazovanja. Odnosno, imamo bilingvalni pristup, akreditovani smo i po standardima Kembridža za osnovnu školu i po domaćim standardima. Naš nastavni kadar je obučavan u inostranstvu. Obrazovni sistem kod nas se zasniva na tome da profesori predaju, deca nauče, to na času izdeklamuju, ali ne znaju da to znanje primene u praksi, nema funkcionalnog učenja. Mi se ovde u našoj školi trudimo da deca uče kroz projekte, da savladavaju gradivo kroz konkretne situacije u prirodi - kaže Mladen Šarćević, menadžer u školi ,,Ruđer Bošković“.
On kaže da je naš najveći problem što nisu izrađeni obrazovni standardi. Što se ne zna šta je osnovno znanje koje učenik mora da ponese kada završi razred.
Inače ulaganje u kvalitetno obrazovanje samo jednog đaka, državi može da se isplati tridesetostruko. Računica je jasna ako se samo uzme u obzir koliki će prihod državi donositi to mlado lice kroz poreze koje će plaćati i od toga što nije na socijalnoj pomoći.




Mozda gresim ,ali uveren sam da ako bi se vratio onaj sistem skolovanja koji sam ja pohadjao bilo bi im daleko lakse da razumeju ono sto im se predaje ,a to je period od 90 do 2003.


maraja.b - 14-9-2008 u 17:18

Ako nam je sistem obrazovanja toliko zastareo i los, kako je moguce da Srbija "izvozi mozgove"? Secam se da smo iz poznavanja drustva, a kasnije iz geografije, za pozitivnu ocenu morali da znamo koliki je godisnji prinos kukuruza u Americi, dok u pomenutoj velesili ne znaju ni da nas nadju na karti sveta. Za neke smo i vodozemci, jer je inace Srbija reka!!!


DANICA - 15-9-2008 u 19:03

Maraja skroz se slažem sa tvojim mišljenjem...


Fagot - 17-9-2008 u 11:17

Znam da sam mnogo ucio t.j. ucim i sada ali ne za druge vec za sebe...
Obrazovanje nam je neadekvatno i nedovolnjo afirmisovano....
Sto mi rece moj drug sto da idem na fakultet da vozim Zastavu,a onaj sa tri razreda osnovne vozi BMW.Ali ja volim da kazem da sam studirao zbog seb a ne zbog drgih.
E u tome je problem,u pristupu.


maraja.b - 17-9-2008 u 18:25

Upravo se o tome radi! Zavladala je opsta nezaiteresovanost sto roditelja, sto dece, sto predavaca za afirmacijom obrazovanja. A i situacija u kojoj se nalazimo nam i ne nudi neko resenje, nego bolje da ignorisemo problem, mozda ce sam od sebe nestati. Sami smo krivi sto imamo "odliv mozgova" u smeru inostranstva, jer ovde oni sa diplomama i znanjem i oni koji ce ih tek dobiti, ovde nemaju perspektivu, uglavnom zbog nepotizma i VIP (Veze I Poznanstva) statusa nekolicine. Znaci bolje da ucim zivotnu skolu na ulici i zaradim za BMW! Ne mislim da nam je sistem obrazovanja toliko los, zastareo sigurno i trebalo bi da se nesto uradi po tom pitanju. Ne svidja mi se sto danas postoji nekoliko izdavaca udzbenika (ranije je jedini izdavac bio Zavod), sto je po meni potpuno besmisleno. Time se dodatno zbunjuju i deca i predavaci. Ima tu jos raznoraznih stvari koje se ticu ovog problema, ali da ja ne filozofiram, to je ono sto sam htela da kazem, nije problem u sistemu, problem je u nezainteresovanosti!

P.S. Apsolutno mi se ne dopada sto se deci u nizim razredima dele cvetici umesto ocena!


Pinhead - 18-9-2008 u 03:04

Delimicno si u pravu maraja.b. Mislim da ocene u jednom delu prvog razreda nisu potrebne zato sto se tada uce elementarne vestine za sticanje svog ostalog znanja. To su pisanje, citanje, i racunanje. Motivacija za ucenje ne mora biti ocena od 1 do 5.


maraja.b - 18-9-2008 u 13:58

@Pinhead
OK, postujem. Dugujem objasnjenje za svoj stav o "cveticima i ocenama". Mislim da to banalizuje skolu kao instituciju i sistem vrednovanja znanja, bas zato sto su to elementarne stvari. Takodje mislim da bi za decu kasnije, kada sa cvetica predju na ocene, to bio sok (uslovno receno), da ne kazem trauma jer je ipak pregruba rec.

P.S. Ne zelim da se ovo shvati kao atak, vec samo kao razmena misljenja :)


Mama_tvoja - 4-1-2009 u 14:02

Ovi majdanpečki đaci zaslužuju da ih pomenemo i posvetimo im makar ovoliko prostora na sajtu

arhitekta Vladimir Todorović

novinar Dejan Radulović


Strigor - 5-1-2009 u 16:10

Citat:
Originalno postavio/la maraja.b
Ako nam je sistem obrazovanja toliko zastareo i los, kako je moguce da Srbija "izvozi mozgove"? Secam se da smo iz poznavanja drustva, a kasnije iz geografije, za pozitivnu ocenu morali da znamo koliki je godisnji prinos kukuruza u Americi, dok u pomenutoj velesili ne znaju ni da nas nadju na karti sveta. Za neke smo i vodozemci, jer je inace Srbija reka!!!


Da ja se secam da je jedan cenjeni profesor mog fakulteta koji se cesto moze sresti kako prodaje pamet po televiziji obarao ljude na pitanju - Koliki je broj dvoosivnskih traktora u Rusiji,... u ne znam kojoj godini?! I to pre samo nekoliko godina! A da ga covek pita za cije babe zdravlje je nekome potreban taj podatak?!
Izvini, nije mi jasno, iz tvog posta da li si mislila da smo bolji sto su nas ucili takvim glupostima ili ne?
Ameri mozda ne znaju gde je Srbija kao sto mi ne znamo gde je gomila africkih i juznoamerickih drzava. I sta sad?! Ali zato ameri koji zavrse njihove srednje skole barem znaju nesto da rade, za razliku od nasih srednjoskolaca. Npr. koliko je klinaca koji zavrse ekonomske skole a ne znaju da koriste ni word a kamoli da pricamo o programima za knjigovodje? To se zove funkcionalna nepismenost ili kako je jedan prof sa ekonomskog faksa to nazvao tehnicka nepismenost - misleci da ne znaju osnovne stvari o poslovima za koje su se skolovali.
A da ne pricam o mojim kolegama koji zavrse poljoprivredni fakultet a ne znaju da razlikuju rodnu od skeletne grane kod jabuke. Sto svaki seljak koji je usao u vocnjak i radio rezidbu zna. Da, nas obrazovni sistem je zaostao mnogo, a iz godine u godinu ga upropascavaju nekim losim izgovorima za reformu. Kao ovaj najnoviji - Jeste bolonja-nije bolonja....


maraja.b - 5-1-2009 u 21:24

Mislim da je nepotrebno puniti deci glave takvim podacima. To sam htela da kazem. Vecina (i dece i odraslih) danas ne zna da napise i sklopi prosto prosirenu recenicu, i dalje govore i pisu BI umesto BIH, pisu zajedno 'da li' 'je li', mesaju 'je l'' i 'jer'.....o opstem obrazovanju da i ne pricam. Pridaje se znacaj stvarima koje nam u svakodnevnom zivotu, bicu slobodna da kazem, nikada nece trebati, a one osnovne stvari ne znamo.
To sto nasi srednjoskolci ne znaju da koriste word, exel i slicne programe, stvar je, prvo i osnovno, nestrucnog i nezainteresovanog nastavnog kadra, a drugo, nezainteresovanosti dece...i ovo dalje vodi u neku drugu temu, koja postavlja pitanja "Zasto je to tako?", sto ima veze i sa drzavom i politikom itd.
E da, nisam shvatila bas najjasnije sta to americki srednjoskolci znaju da rada, a nasi ne znaju? Ako se to tice baratanja kompjuterom, onda pretpostavljam da je tacno, jer opet su Amerikanci mnooogo koraka ispred nas u tom pogledu, imaju opremu i veliki posotak stanovnistva koristi kompjutere, sto govori da su obrazovani u tom pogledu, dok je kod nas zapanjujuc postotak ljudi koji nikada nije imalo kontakta sa interentom!!!! Sto i ne cudi, jer je veliki postotak i nepismenosti kod nas.
A kako se bolonja sprovodi kod nas? Nakaradno, moja generacija je prva koja studira po bolonji i mi nismo studenti, vec zamorcici, jer se sve reforme, odluke sprovode i ispituju direktno na mojoj generaciji. Tesko je nekom profesoru koji predaje na jedan te isti nacin vec dvadeset, trideset godina, preko noci promeniti nacin rada. Treba mu vreme da se prilagodi. A posto je cela ta bolonja uvedena bukvalno "preko noci", ljudi su se snasli tako kako su se snasli, odnosno nisu se uopste snasli :D. A najvise trpe studenti!!! Nije da se zalim i kukam, ali jednostavno hocu da kazem da je mnogo naporno.


maraja.b - 5-1-2009 u 21:31

Citat:
Originalno postavio/la Mama_tvoja
Ovi majdanpečki đaci zaslužuju da ih pomenemo i posvetimo im makar ovoliko prostora na sajtu

arhitekta Vladimir Todorović

novinar Dejan Radulović


E da, svaka cast.:a040:


libi - 6-1-2009 u 15:21

Sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja nam nije zaostao....samo je zapusten, kao i sve ostalo u ovoj zemlji...politicki sistem, sistem vlasti, privreda, kultura, sistem vrednosti, porodica kao osnovna celija drustva...sve je naruseno...
Tehnika, odnosno tehnicka nepismenost je marginalna i nevazna u odnosu na osnovne postulate jednog drustvenog i drzavnog uredjenja...

Slazem se sa Strigorom oko uvodjenja Bolonje u sistem visokog skolstva...Totalni promasaj koji ce stvoriti kvazi intelektualce i nepismene akademce...

Maraja, sad izvini...nisam imala losu nameru...;) Mislim...nista licno...


Kerber - 7-1-2009 u 20:27

ne tako davno bila sam u situaciji da branim mladu koleginicu koja na zgražavanje jedne starije koleginice nije znala šta je holokaust . po meni krivica nije bila samo do devojke koja je skoro izašla iz srednje škole, već i do profesora koji se, čast izuzecima naravno, ne pretržu previše na časovima. kada nekome ne pružiš, u ovom slučaju znanje, ne možeš očekivati da će znanjem vratiti. đaci kao svi đaci, uglavnom, pristaju na takvu opciju jer je ''lakše konju bez samara'', onda imamo i roditelje koji svojoj deci iako su srednjoškolci ili studento čak, rade domaće zadatke, seminarske radove sve misleći da im pomažu . . . onda nije čudno što i sa završenom školom i solidnim ocenama u svedočanstvima imamo elelmentarnu nepismenost. logični sled su i visoke škole u kojima se do diploma dolazi lako, setite se samo ''afere index'' sa profesorima kragujevačkih fakulteta, ili onih koji tek kada dobiju diplomu mogu da vam kažu i šta su to studirali . . . desi se da takvi znalci i stručnjaci zalutaju i u škole kao predavači, pa vam na primer sportski trener bude nastavnik fizičkog ili strani jezik predaje neko ko je završio političke nauke i tome slično . . . Totalni promasaj koji ce stvoriti kvazi intelektualce i nepismene akademce, libi ne moramo da čekamo jer kvazi intelektualce i nepismene akademce već imamo, pa smo zato tu gde jesmo. kao i ti , mislim da nam sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja nije zaostao, ali da je zapušten. i kao da u ovoj našoj državi znanje i sposobnost nisu na ceni . . .


libi - 8-1-2009 u 00:00

Tako je Kerber...upravo sistem omogucava sve te nelogicnosti o kojima govoris...Svrseni srednjoskolci ne znaju sta je holokaust, mozda je izbacen kao nastavna jedinica pod naletom "promena"... strani jezik predaje ko stigne....dovoljno je da ga samo zna...strukovni kvazi akademci ulaze u osnovne i srednje skole na mala i velika vrata uz indirektnu podrsku drzavnih organa, tacnije ministarstva koji su u ovom trenutku u ovoj zemlji stariji od zakona...
Politicke odluke u vidu raznih uredbi, misljenja ili uputstva, iz ovog ili onog razloga, izvrgavaju zakonske odredbe i vrlo jasne skolske propise...koje niko niti postuje, niti zeli da postuje...
A roditelji nase dece koja su buducnost ove zemlje...uglavnom cute...nije im vazno sto deca ne nauce sta je holokaust, sto kada upisu fakultet (danas je to ovaj novi bolonjski, sto se visokom skolom zove), ne mogu da poloze ispit stranog jezika jer ga nisu naucili, pa ih i ne zanima kvalifikaciona struktura onih koji njihovu decu vaspitavaju...
Mnogo toga se desava sto ne bi smelo...
Pali smo nisko...bojim se, hocemo li moci ikada ustati...?


maraja.b - 8-1-2009 u 01:08

@libi
Razumem, ionako se nisam pronasla medju navedenima :).
Smatram ovo kao jednu konsruktivnu razmenu misljenja ;).
U mom prvom postu na ovoj temi sam pomenula da smatram da nam program nije los, ali jeste zastareo...tako da se tu slazemo :).

Samo cini mi se da sam izgubila nit...... To sto neko ne zna sta je holokaust, nije kriva bolonja, a i spada u nesto sto se zove opsta kultura. Svi ti ljudi o kojima pricate verujem da su zavrsili svoje studiranje (ma kako bilo) pre nego sto je uvedena bolonjska deklaracija kod nas. Studenti bolonjci tek treba da zavrse svoje studiranje i da se pokazu, tako da mi je malo bezveze sto ih vec osudjujete na propast i gledate kao nekoga ko ce unistiti buducnost vase (nase) dece.
Sta sad!? Bolonjska deklaracija je doneta, ja nisam imala drugog izbora nego da upisem fakultet i da studiram po njihovom programu....ako sam vec izabrala da se skolujem posle zavrsene srednje. Mislim da je covek taj koji kuje svoju sudbinu, tako da je samo do coveka (u mojoj prici studenta), koliko on zeli da napreduje (u duhovnom i umnom smislu) i koliko zeli da nauci. Nemojte da me pogresno shvatite, ne smatram da je bolonja "dar sa neba", bar toliko imam prava da kazem jer sam upoznata sa programom, samo mislim da kod nas ona nije dobro sprovedena . Da se ne ponavljam pise sve u mom prethodnom postu. Mislim da vise stete nanose losi profesori koji ne znaju da prenesu znanje studentima, nego uvedeni program, jer program moze da se ispravi, ali profesor koji ne zna da prenese znanje nikada nece ni nauciti. Da neko ne pomisli da mrzim prosvetne radnike, ima stavrno ne dobrih, nego odlicnih profesora na cijim predavanjima studenti sede na stepenistu amfiteatra, jer mesta nema. Nazalost neke od tih profesora nisam stigla da upoznam, ali sam cula od starijih generacija, jer dok je moja generacija dosla na red, njihov vek je prosao....ali one koje sam upoznala, stvarno mi je cast sto sam prisustvovala njihovim izlaganjima.


libi - 9-1-2009 u 00:13

Maraja, duso...pomesala si stvari iz prvog i drugog posta....

Drugi post se ne odnosi na visoko skolstvo, vec na osnovno i srednje obrazovanje...tacnije na ono sto se desava u skolama...Kerber je rekla da je devojka koja ne zna sta je holokaust skoro zavrsila srednju skolu...Drugo, studenti nisu deca, vec odrasli ljudi, a ja sam pisala o roditeljima dece koja imaju status ucenika...i koji mogu mnogo da ucine u cilju poboljsanja uslova skolovanja njihove maloletne dece...a ne cine nista...
Fakultet sam pomenula u drugom postu, u smislu onoga o cemu si i ti pisala...propuste iz srednje skole osetimo na fakultetu, prilikom spremanja ispita...Konkretno, meni je polaganje ispita iz engleskog jezika, zadalo mnogo muka jer ga nisam naucila u srednjoj, a imala sam peticu...Nisam kriva ja, nije kriva devojka koja ne zna sta je holokaust...krivi su profesori, nisu nas naucili...da li zato sto im nije bilo vazno da nas nauce ili zbog svoje nestrucnosti...ne znam...
To je sustina drugog posta...
Sto se tice Bolonjske konvencije, moj stav je takav, kakav je...a vreme ce pokazati sta smo njome dobili, a sta ne...koliko je ovoj zemlji potrebno...doktora nauka, koliko mastera, a koliko onih akademaca sa manjim brojem bodova...


maraja.b - 10-1-2009 u 01:50

Moguce je da sam pobrkala loncice, kao sto sam spomenula, ucinilo mi se da sam izgubila nit :)

Ajd' sad jos malo o bolonji. Pogledala sam u programu studiranja po bolonji na sajtu mog fakulteta i nisam videla da postoji mogucnost zavrsavanja osnovnih studija sa manjim brojem poena, posto je uslov za zavrsetak osnovnih akademskih studija "osvajanje" maksimalnog broja bodova, a to je 240 bodova, jer svaka godina nosi 60 EPBS (ako gledam na studijski program 4+1). Ne razumem bas najbolje poslednju recenicu.

"krivi su profesori, nisu nas naucili...da li zato sto im nije bilo vazno da nas nauce ili zbog svoje nestrucnosti...ne znam..."
Potpuno se slazem sa ovom tvojom recenicom, kao sto sam vec rekla, profesor koji ne zna da prenese znanje je velika opastnost i treba poceti sa resavanjem tog problema.


libi - 10-1-2009 u 16:00

Sistem visokog skolstva je otprilike ovako predstavljen...

Vrste studija

http://i220.photobucket.com/albums/dd42/libi_73/clip_image002.jpg

Akademske studije organizuju se i izvode kao:

Osnovne akademske studije Traju tri do četiri godine, i čijim se završetkom stiče od 180 do 240 ESPB bodova. Student koji završi osnovne akademske studije, ostvarivši najmanje 180 ESPB bodova, stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti (na engleskom jeziku: bachelor ). Student koji završi osnovne akademske studije, ostvarivši najmanje 240 ESPB bodova, stiče stručni naziv „diplomirani“ sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti (na engleskom jeziku: bachelor with honours ).
Diplomske akademske studije (master) Traju jednu do dve godine, i čijim se završetkom stiče od 60 do 120 ESPB bodova (ukupno 300 ESPB). Student koji završi diplomske akademske studije stiče akademski naziv "diplomirani" sa naznakom zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti – master
Specijalističke akademske studije Traju najmanje godinu dana, i čijim se završetkom stiče najmanje 60 ESPB bodova (ukupno 360 ESPB). Student koji završi specijalističke akademske studije stiče stručni naziv "specijalista" sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
Doktorske akademske studije Traju najmanje tri godine, i čijim se završetkom stiče najmanje 180 ESPB bodova (ukupno 480 ESPB). Student koji završi doktorske akademske studije trećeg stepena stiče naučni naziv "doktor nauka" sa naznakom oblasti – Ph. D. , Dr. sci. , odnosno Dr. juris.
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka organizuju se integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija, tako da se njihovim završetkom stiče 360 ESPB bodova. Student koji završi integrisane osnovne i diplomske akademske studije iz medicinskih nauka stiče akademski naziv "doktor medicine", "doktor stomatologije" i sl.

Strukovne studije organizuju se i izvode kao:

Osnovne strukovne studije Traju tri godine, i čijim se završetkom stiče 180 ESPB bodova. Student koji završi osnovne strukovne studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti – bachelor appl.
Specijalističke strukovne studije Traju najmanje godinu dana, i čijim se završetkom stiče najmanje 60 ESPB bodova. Student koji završi specijalističke strukovne studije stiče stručni naziv "specijalista" sa naznakom zvanja drugog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti – professional master.

http://i220.photobucket.com/albums/dd42/libi_73/sistem_VO_novo.jpg


maraja.b - 10-1-2009 u 16:35

Pa to je to sto sam napisala....samo sam ja gledala studijski program po kome ja studiram, a to je 4+1 odnosno, cetiri godine osnovnih studija (bachelor) i jedna godina master studija. Postoji i program 3+2 (tri godine osn. studija i dve master studija), ali princip je isti, svaka godina nosi 60 bodova i ne mozes dobiti status bachelor-a ako nemas 240 odnosno 180 poena (ako gledam samo osnovne studije, bez mastera). Ali ne znam ko su akademci sa manjim brojem poena, to mi nije jasno, na sta si mislila? Jer svako ima svoj status bachelor, master, doktor nauka.


libi - 10-1-2009 u 18:07

Uh Maraja, kako sta sam mislila? Ne razumem sad ja tebe...
Mislila sam ono sto sam i rekla...
Citat:
Originalno postavio/la libi
vreme ce pokazati sta smo njome dobili, a sta ne...koliko je ovoj zemlji potrebno...doktora nauka, koliko mastera, a koliko onih akademaca sa manjim brojem bodova...


Vrlo je tesko, recimo, danas, jednom inzenjeru masinstva, elektronike ili ekonomisti menadzmenta (ili sportskom treneru iz Kerberovog posta) sa zavrsenom visokom strukovnom skolom i sa jos uvek pravno neregulisanim zvanjem iz diplome, objasniti da nema odgovarajucu strucnu spremu za obavljanje odredjenog posla, odnosno zasnivanje radnog odnosa na odredjenom mestu...
Mnogi smatraju da imaju fakultet i visoku skolsku spremu (ranije, VII-1, VII-2 i VIII stepen strucne spreme, danas diplomske, specijalisticke i doktorske akademske studije) zato sto im je diploma izdata na nekoj od mnogobrojnih visokih skola Srbije...pa cak i onih visokih skola koje rade bez akreditacije...(citaj : drzavni sistem omogucio)
Pojedine pojmove, institute i njihova znacenja moramo razumeti i razlikovati...Umesto da se stvari postave na svoje mesto...one se Bolonjskom konvencijom jos vise unazadjuju...
Jesi li me razumela sad Maraja...? :a080::)


maraja.b - 11-1-2009 u 22:52

Kapiram Libi :a080:

Ali ko su akademci sa manjim brojem bodova!?! Da li si mislila na bachelor-e ili na neke tako koji bi prolazili kroz fakultet kao pas kroz rosu??? Da li sad ti mene razumes!?!


libi - 12-1-2009 u 00:28

http://content.sweetim.com/sim/cpie/emoticons/00020344.gif
Maraja...pa nabrojala sam ih u jednom delu predhodnog posta...
Znas...pocinje ovako..."Vrlo je tesko, recimo, danas"...


maraja.b - 12-1-2009 u 01:11

Dobro ok.


Strigor - 12-1-2009 u 12:00

Citat:

E da, nisam shvatila bas najjasnije sta to americki srednjoskolci znaju da rada, a nasi ne znaju?


Vidi Maraja, njihovi srednjoskolci za razliku od nasih imaju mogucnost da biraju predmete koje ce pohadjati u zavisnosti od planova nakon skolovanja. Ako se odluce za nastavak skolovanja u odredjenoj oblasti oni mogu da odaberu predmete koji su im od veceg znacaja. Naravno, imaju i obavezne predmete. Ali, da budem konkretan, npr. oni na premetu nauka (kod nas je to podeljeno na hemiju, fiziku i sl) zapravo rade laboratorijske vezbe koje mi nikada nismo ni videli u srednjoj skoli. Pa onda imate situaciju da iz hemijskih skola kod nas izadju ljudi koji nemaju prdstavu kako se izvodi reakcija srebrnog ogledala koja je jedna od prostijih. Ameri u svom sistemu mnogo vise znacaja pridaju konkretnim stvarima koje su potrebne za stvarno bavljenje nekim poslom. Tako ako se odlucis da zavrsavas skolu za dizajn, do kraja skolovanja imas mnogo prakticnog rada, za razliku od nasih klinaca. Na fakultetima je to jos bolje reseno, i oni sa tom diplomom zapravo znaju da rade ono za sta su se skolovali. Naravno nemaju iskustva ali znaju osnovne stvari za razliku od nasih dipl.

Ne Libi sad i meni nije jasno:) 180 bodova imaju oni sa programom koji traje 3 godine studija a 240 oni sa 4. A kada kazes akademci sa manjim brojem bodova ispada kao da je neko zavrsio trogodisnje osnovne studije sa npr 150 bodova. Mislim da Maraja tu ne moze da te skapira.
Bolonja nije los princip jer tera studente da rade svaki dan i da zapravo aktivno uce jer moraju da cesljaju literaturu radeci seminare i sl. Problem je sto ovo sto je kod nas uvedeno nije bolonja 100%, ovo je neki nakaradni srpski sistem koji je u samo jedan u nizu koji su se od 2000 pojavili kao prelazna resenje. Pa onda imate situaciju da klinci koji danas studiraju moj odsek vocarstvo i vinogradarstvo na polj. u Zemunu po toj "bolonji" rade neke seminare i sl ali im to ne utice na ocenu, jer opet kao i mi moraju da sednu i gruvaju gradivo za neki od rokova. I tako dolazimo u apsurdnu situaciju... opteretili su studente sa seminarima i obaveznim predavanjima a sa druge strane to se i dalje ne racune nigde. I dalje zavisite od par pitanja koja izvucete na ispitu i naravno raspolozenja profesora. Ima jos ludjih situacija, tako je predmet koji sam ja polagao iz jednog dela, podeljen na dva. Jedan deo dobio je nas asistent a sada profesor a drugi je ostao profesorki koja je i ranije drzala ispit. I znate sta se sad desava? Studenti su obavezni da polazu oba ispita ali kad dodju na drugi deo profesorka kaze, sta mene briga sta ste vi polagali i pita ih celo gradivo po starom programu. A ispit ima nekih 10000 strana, usko je strucan i postoji 1000000 sitnica na kojima mozete da padnete! A pri tome je profesorka nemoguca...Mene je jednom izbacila jer se iznervirala na kolegu koji je odgovarao u tom trenutku... Samo nam je obojici vratila indekse i izbacila nas napolje.
Toliko o bolonji...
Sto se tice price o Holokaustu... Slozicu se da deo odgovornosti pada na profesore, ali... Sta je sa roditeljima? Opsta kultura dolazi i iz kuce a ne samo iz skole. Takodje, sta je sa zainteresovanoscu mladih da rade na sebi.? Ja sam studirao poljoprivredu ali me interesuju i potpuno druge oblasti i trudim se da citam sto vise mogu. A mnogo je njih koj su zavrsili drustvene koji podrazumevaju poznavanje vise oblasti i citanje brojne literature ali koji su ispite zavrsavali iz skripti pa nemaju opste obrazovanje.
U ovoj zemlji je postalo moderno da nista ne znate i da budete glupi. Koliko ste puta od roditelja culi hvalospeve o pevaljkama i sportistima jer oni imaju para... Dete onda naravno takve osobe vidi kao idole. A ti isti idoli uglavnom ne citaju a obrazovanje cesto ni nemaju... Pa sta onda da ocekujemo. Skole i profesori, koliko god da su losi... nisu jedini krivci.


Kerber - 12-1-2009 u 20:06

Da Strigor, nisu škole i profesori jedini krivci, dosta toga pada na dušu i roditelja. Nikako međutim, ne smemo da zanemarimo činjenicu da ima i roditelja čije je opšte interesovanje oskudno. A što se tiče ličnog interesovanja . . . sve češće se susrećem sa mladim svetom koga ništa ne zanima, kroz školu se provlače i svako moguću krivinu iskoriste da sa što manje truda dođu do prelazne ocene i time se zadovoljavaju.
. . .U ovoj zemlji je postalo moderno da nista ne znate i da budete glupi. Koliko ste puta od roditelja culi hvalospeve o pevaljkama i sportistima jer oni imaju para... Dete onda naravno takve osobe vidi kao idole. A ti isti idoli uglavnom ne citaju a obrazovanje cesto ni nemaju..
I dokle god su mladoj generaciji idoli takvi, mi ćemo biti tu gde jesmo. Na žalost .


libi - 12-1-2009 u 23:54

Onu moju pricu o bodovima niko nije skapirao...jer "manji broj bodova" je naveden figurativno...zbog razlike nakon zavrsenih studija...izmedju ovih ili onih...
To sam otprilike htela da kazem ...eto iskoplikovalo se....Kada zavrsimo fakultet, niko nas ne pita, kada trazimo posao za 120, 180, 240 ili 300, 360...vec koje zvanje si stekao i sta znas da radis...:)

Strigor, sa tvojim postom se slazem...narocito ono oko roditelja...
Mislim da nam ne mora roditelj biti obrazovan da bi znao sta je dobro za njegovo dete...Ali mora biti zainteresovan...nezainteresovanost za vaspitanje i obrazovanje, ga ne opravdava, vec ga okrvljuje..
Uzgred..jos nesto da dodam...nisam ja naucila sta je holokaust ni od oca, ni od majke, ni od profesora...vec je to iz "televizora meni doslo..." :D...bese takva televizija u moje vreme...


Strigor - 13-1-2009 u 10:51

Citat:

To sam otprilike htela da kazem ...eto iskoplikovalo se....Kada zavrsimo fakultet, niko nas ne pita, kada trazimo posao za 120, 180, 240 ili 300, 360...vec koje zvanje si stekao i sta znas da radis.


Pa dobro ja mislim da je bolje omoguciti stepenovanje, naravno uz obezbedjivanje da sistem stvarno funkcionise. Jer na taj nacin podstices ljude da rade vise i da zauzvrat to bude ispraceno boljim statusom. Ovako ti kada zavrsis nije bitno da li si se satirao od ucenja ili si se provlacio.

Problem sa roditeljima kod nas se nikako ne moze pravdati njihovim losim obrazovanjem. Da se razumemo, to sto neciji majka ili otac imaju samo npr. trogodisnju srednju skolu ne moze da opravda to sto ce oni dete koje je tek progovorilo uciti glupim pesmama neke drolje koja se odaziva na ime pevacica i terati ih da igraju po stolovima, a onda se kada to dete napuni 13-14, hvatati za glavu i kriviti profesore sto im to isto dete seta naokolo sa duplo starijim muskarcima ili se oblaci neprikladno. Ili kada su muska deca u pitanju, davati im da piju sa 4-5 godina a onda kriviti sistem i ne znam koga, jer je to dete u svojoj 15 alkoholicar. Ako dete ucite jedno kod kuce od kako se rodi ne mozete da ocekujete da ga profesori poprave za par sati dnevno tokom desetak godina skolovanja.
Ali ima nesto sto jeste problem naseg skolstva a cini mi se da je neko i na neki nacin pomenuo to ovde. Naime, mi ovde pricamo da klinci ne uce i ne razmisljaju. Sto je potpuno tacno, ali se isto tako desava da kada pocnete da razmisljate dobijete po nosu zbog toga. Mnogo puta sam bio svedok da ljudi dobijaju lose ocene ili padaju ispite na faksu zbog toga sto su se usudili da procitaju drugu literaturu od one koja je preporucena. Pa se desavalo da kolega da informaciju koja je potpuno tacna, ali spada u nove tehnologije i da mu profesor kaze... Ko vam je to rekao kolega? To je glupost!
I tako glupsot koju velike zemlje primenjuju vec nekoliko godina vama obezbedi padanje na ispitu.
Na kraju smo svi isli linijom manjeg otpora... Ucili smo zastarelo gradivo iz zastarelih udzbenika da bi prosli ispite.
Ali opet, imate one koji mozak ne koriste uopste. I onda nauce napamet recenice koje vise nemaju smisla. Pa se tako desavalo da ljudi daju izjave tipa taj i taj uzgojni oblik je trenutno jedan od najmodernijih u svetu a kod nas je trenutno u fazi ispitivanja, za nesto sto je svuda odbaceno jos pocetkom 80-ih godina XX veka :jao: Dajem primere iz mog iskustva sa faksa jer su mi najblizi, ali verujem da takvih ima svuda. Kod nas su se najvise padali ispiti gde zapravo treba da razmislite i povezete stvari koje ste naucili u ranijim poglavljima udzbenika.
Tako da mi se cini da moja tvrdnja, koju cesto iznosim, da nase faklutete ne zavrsi samo onaj ko nece stoji. A opet najbrze ih zavrsavaju oni koji ne razmisljaju puno, samo gruvaju napamet besmislene informacije.
Jednostavno dokle god profesori ne zele da sami nauce nove stvari nista se nece promeniti.


maraja.b - 15-1-2009 u 16:42

Strigor je jedini shvatio moje pitanje......Uglavnom se slazem sa Strigorom, imam slicne primere na faxu.


Kerber - 15-1-2009 u 22:01

Samo da pitam - koju fakultetsku diplomu dobijenu u Srbiji ne treba nostrifikovati u inostranstvu ?
I da li je normalno da na svom ćošku niču raznorazne visokoškolske ustanove ?


cokan - 15-1-2009 u 22:46

Kerber, nije normalno,ali ko daje dozvole(akreditaciju) za rad tih akademija, fakulteta, kuvar u skupštini Srbije ili Ministarstvo Prosvete?Magična reč,korupcija.

Kao nastavak Strigorove priče i potvrda svega što je rekao,podsetio bih da je 2001-e sprovedena anketa na Beogradskom Univerzitetu, u organizaciji Studentskih Organizacija,a tema korupcija na fakultetima BG Univerziteta, Kao rezultat same ankete data je lista na kojoj su Medicinski, Pravni i Ekonomski fakulteti bili označeni kao najkorumpiraniji, a prednjači medicinski. Strigor je lepo napisao da je stradao Kragujevački Pravni, a ja kao malu teoriju zavere dodajem da je posle toga gradonačelnik KG-a Vesko ušao na listu G-17.
Elem, ZAŠTO POLOVINA ILI VIŠE ĐAKA NEMA OSNOVNA ZNANJA?
Zato što u školu idu(mislim na osnovnu) jer je obavezna, u srednju jer ih je sramota da nemaju makar srednju školu. A što se tiče fakulteta, moraćemo da sačekamo da glupi profesor bude toliko glup da zaposli kao asistenta nekog ko je pametniji od njega.I,"KONAČNO POČNE SISTEM DA FUNKCIONIŠE",da sposobni dobiju veću šansu, da se poštuju i cene pametni,da se manje(ovo se ne može ukinuti) forsiraju podobni i da se deci konačno objasni zašto im je obrazovanje bitno.


libi - 16-1-2009 u 09:50

Citat:
Originalno postavio/la Kerber
Samo da pitam - koju fakultetsku diplomu dobijenu u Srbiji ne treba nostrifikovati u inostranstvu ?
I da li je normalno da na svom ćošku niču raznorazne visokoškolske ustanove ?


Samo da odgovorim - svaku fakultetsku, ali i srednjoskolsku diplomu treba nostrifikovati u inostranstvu, ali i obrnuto jer nostrifikcija je postupak priznavanja stranih skolskih isprava..bez obzira o kojoj se zemlji radilo...
Nostrifikacije je, dakle postupak koji je regulisan, kod nas, Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o srednjoj i Zakonom o osnovnoj skoli...Takav postupak regulisan je i pozitivno pravnim propisima drugih drzava..To je pravno regulisana i normalna procedura...
Kerber, tvoje pitanje je trebalo da glasi...zasto diplome pojedinih nasih fakulteta ne prolaze nostrifikaciju u inostranstvu...? Dakle ne dobijaju potvrdu...

Sto se tice onog drugog pitanja...visokoskolsku ustanovu, kao i predskolsku ustanovu, osnovnu i srednju skolu mogu osnovati Republika, pravno i fizicko lice...Dozvolu za rad ovim ustanovama izdaje Ministarstvo prosvete...Osim dozvole za rad, viskoskolskim ustanovama potrebna je i akreditacija kojom se utvrdjuje da visokoskolska ustanova i studijski programi ispunjavaju zakonske standarde i da visokoskolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju...
Dakle, normalno je po slovu zakona...
Losu praksu smo sami stvorili...


Kerber - 16-1-2009 u 15:38

Libi nismo se razumeli očigledno, jer ako me sećanje ne vara pre dvadesetak i možda malo više godina bilo je fakultetskih diploma stečenih na Beogradskom univerzitetu koje su priznavane u inostranstvu. Sada, malo teže. Polažu se čak i neki ispiti i tako to , dakle ne samo , da banalizujemo, prevedeš diplomu i kreneš da radiš posao za koji si se u Srbiji školovao.
A što se tiče drugog pitanja, nije reč o tome ko daje dozvole nego da li je potrebno toliko visokoškolskih ustanova, odnosno ima li zemlja Srbija dovoljno kvalifikovanih profesora, u pravom smislu te reči, da obrazuju nove generacije ili je to najmanje bitno.


libi - 16-1-2009 u 17:03

Da, znam...zato sam i preformulisala tvoje pitanje...Danas diplome stecene u Srbiji ne prolaze nostifikaciju u nekim zemljama...zato se polazu dodatni ispiti, ili se diploma uopste ne priznaje...kao i da je nemas...
Ovo drugo...e to je vec losa praksa...osnivanje fakulteta mu na zalost dodje kao pomodarstvo...izgleda da se "lepa" para tu vrti...oko osnivaca, profesora (obicno vanrednih), ali izgleda i onih koji odlucuju o akreditaciji...jer imamo niz primera gde fakultet radi, vrsi upis studenata, organizuje predavanja, ispite...dok ceka akreditaciju...
I niko se ne brine, sta ce se desiti u slucaju da ne dobije akreditaciju. Nekim cudom, svi "znaju" da ce je dobiti...
E to meni nikako nije jasno...O-o


Bodin - 16-1-2009 u 18:09

Studenti koji završe Elektrotehnički i Arhitektonski fakultet, ili Fakultet organizacionih nauka u Beogradu mogu bez problema naći posao u inostranstvu, često i bez nostrifikacije diploma. Na Zapadu se otimaju i za naše hemičare, fizičare, matematičare i biologe.
Primat među fakultetima Beogradskog univerziteta, čija diploma ujedno znači siguran posao ili nastavak studija bilo gde u svetu, već godinama ima Elektrotehnički fakultet.

- Odliv kadrova sa našeg fakulteta traje godinama. Od 1948. godine, kada je obnovljen Elektrotehnički fakultet, do danas u inostranstvo je otišao svaki treći student koji je kod nas diplomirao. Diploma našeg fakulteta priznata je na svim kontinentima. Nije potrebna ni nostrifikacija diplome, dovoljno je samo da studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku. Od 1992. godine do 2000. godine u inostranstvo je godišnje odlazilo između 300 i 400 naših studenata, što je bilo oko 90 odsto od ukupnog broja onih koji diplomiraju. Sada je taj broj manji, ali i dalje polovina naših diplomaca posao traži u inostranstvu zbog stručnog usavršavanja ili iz ekonomskih razloga - rekao je za „Blic“ Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da bivši studenti Elektrotehničkog fakulteta sada predaju na Berkliju, Stanfordu, Univerzitetu u Los Anđelesu, na Kolumbiji, ali i na drugim prestižnim univerzitetima u Evropi i svetu. Pored toga, kaže Kovačević, svi su bez problema, nostrifikacije diploma i polaganja dodatnih ispita uspeli da se zaposle kako u zemljama zapadne Evrope, tako i u Americi, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.

- Naša bivša studentkinja Jasmina Vujić je profesor na Berkliju, Branka Vučelić je dekan na fakultetu za telekomunikacije u Sidneju, a Irena Ćosić, takođe naša studentkinja, sada je dekan na biomedicinskom inženjeringu u Melburnu. Veću prolaznost na Zapadu sigurno imaju studenti sa tehničkih i prirodnih fakulteta, jer je to kod njih deficitaran kadar. Prohodnost studenata koji završe pravo, medicinu, stomatologiju mnogo je manja, jer su ta zanimanja i kod njih popularna - objasnio je dekan Kovačević.

toliko o tome da nase diplome nisu priznate.


libi - 16-1-2009 u 18:47

Bodin...u pravu si, diplome tehnickih fakulteta se uglavnom priznaju...( u Velikoj Britaniji bez problema), ali to opet zavisi od drzave do drzave...
Samim tim sto je u tvom postu navedeno da je potreban prevod diplome i potvrda o polozenim ispitima, znaci da nostrifikacija (izjednacavanje strane skolske isprave) ima svoju primenu u sistemima tih drzava...
Mada,postoje univerziteti u svetu koji osnovne studije beogradskog elektrotehničkog fakulteta priznaju kao master studije, ali ima i onih koji zahtevaju polaganje još nekih dodatnih ispita da bi mu se beogradska diploma priznala kao master. Ima, međutim, univerziteta koji naše studije priznaju samo kao bačelor, pa master mora da se upiše. Recimo, u Švajcarskoj, u Lugani, nisu priznali diplomu elektrotehnickog...
Za medicinu, stomatologiju, farmaciju, pravni fakultet potrebno je polagati dodatne ispite...
Dakle, ponovicu ono sto tvrdim i u predhodna dva posta...nema automatskog priznavanja nasih diploma u inostranstvu...i obrnuto...
Primera radi...zamislite americkog, australijskog, nemackog lekara, recimo hirurga.. koji nakon studija, specijalizacije dodje u Srbiju da se zaposli...Nema toga automatski...Razliciti sistemi traze ispunjenje dodatnih uslova...svaka drzava stiti sebe i svoj sistem...makar to bio sistem skolstva i makar to bila ova nasa Srbija...


Sneza - 16-1-2009 u 20:47

Nekoliko evropskih cenjenih i uglednih univerziteta, iz kojih izlaze najobrazovaniji kadrovi, svetski strucnjaci, nobelovci... ne prihvataju bolonjski sistem skolstva.
Zasto - procenite sami.


Strigor - 19-1-2009 u 12:45

Ja sad ne bih zalazio zasto neki ugledni univerziteti ne prelaze na bolonju jer upravo u tvojoj tvrdnji da su jedni od najboljih je i cinjenica da oni nemaju potrebe za tim. Sa druge strane, nama treba temeljna rekonstrukcija sistema skolstva. A uporedjivanje malih i osrednjih sa najboljima u ovakvim situacijma nema puno smisla. Ne moze se uporedjivati BU sa Oxfordom ili nekim slicnim univerzitetom. Da ne pominjem americki sistem visokog obrazovanja koji dozvoljava da se bavite bitnim oblastima a ne da prve dve godine studirate predmete iz gimnazije, kao kod nas.


Bodin - 19-1-2009 u 15:01

Bolonja kao ideja je odlicna za fakultete drustvenih nauka i za industrijski razvijene drzave. Kod nas ta ideja na tehnickim fakultetima ima da dozivi propast, ogledace se u znanju generacija koje ce zavrsiti i ako ce se zaposliti, videcemo koliki je procenat njih zavrsio i sta radi u inostranstvu i koliki je procenat "solunaca" zavrsio i sta radi u inostranstvu.
Bolonja kaze da upisujete univerzitet a ne fakultet, kod nas jos uvek upisujemo fakultet. Profesorima ne odgovara bolonja u pravom smislu te reci. Bilo bi ih manje. Profesora naravno.


Strigor - 23-1-2009 u 09:39

Ja bih samo da se vratim na nesto sto je izreceno u ranijim postovima a odnosi se na vrednosti nasih diploma u inostranstvu. Cela ta prica oko toga kako su nasi fakulteti uspesni i dobri i kako nase diplomce prihvataju oberucke ne pije vodu. Vecina onih koji odu tamo nakon studija, zapravo nikada ne dobiju sansu da rade u struci ili ih tretiraju kao da imaju nizi stepen obrazovanja. Onaj mali broj koji uspe da se uvali na neko dobro mesto zapravo su nadprosecni studenti koji tamo dobiju mogucnost doskolovavanja na nekom njihovo univerzitetu ili institutu ili zbog uspeha na studijama dobiju priliku da rade u nekoj firmi, a i tada pocinju kao pripravnici a ne kao strucnjaci, sto bi se iz izjave nasih ljudi iz prosvete moglo zakljuciti.
Znam primere i jednih i drugih... Bilo je takvih koji su se zaletali i odlazili posle fakulteta pa na kraju zavrsavali radeci u magacinima ili radnjama... A isto tako ima i onih koji su se prijavili za neki od master programa u inostranstvu i tek nakon sto su dobili mesto na njemu otisli su preko.
Isto tako, znam za dve osobe koje su studirale biohemiju... Jedna je trenutno pri kraju master studija u Svajcarskoj, a druga je morala u Americi da ponovo upisuje fakultet jer joj nista nisu priznali.
A sto se tice drustvenih fakulteta... Ne zaboravite da npr. pravni i zakonodavni sistemi kod nas i na zapadu nisu isti pa tako gubi smisao i ocekivati da nase studente prava prihvate kao pravnike jer se radi o potpuno razlicitim sistemima. Isto je besmisleno kada neko tvrdi da ce mu zavrsavanje stranog jezika kod nas omoguciti dobro zaposljenje u struci u zemlji ciji je jezik ucio. Najgluplja tvrdnja koju sam cuo je kada je student engleskog rekao da ce ici u Britaniju kada zavrsi faklutet da predaje engleski. Zamislite to... Da vam engleski predaje neko kome to nije maternji jezik u vasoj sopstvenoj drzavi. To je kao da zaposlite nemca koji je studirao u nemackoj da predaje srpski:jao:
Mislim da bi i to trebalo da se kaze nasim studentima, a ne da im se pricaju price o tome kako smo najbolji i najpametniji.


maraja.b - 23-1-2009 u 20:56

U sustini, kad zavrsis fakultet (po bolonji ili bilo kako), ne vredi ti nista ako ne znas da se "prodas". Nemojte pogresno da me shvatite, htela sam da kazem da moras biti snalazljiv i pritom ne mislim da trebas da se snadjes za "vezu", nego da znas i umes da se probijes na trzistu. Marketing- to je posao buducnosti!!!!


Sneza - 24-1-2009 u 02:34

Potpuno si u pravu Strigor. Svuda ce vam reci da su nase diplome priznate u svetu. Priznate jesu, ali samo na papiru, u praksi nije tako.


Kerber - 24-1-2009 u 12:23

u naše diplome svrstavaju se i one dobijene na raznoraznim ''priručnim'' fakultetima koji se otvaraju '' da deca ne bi odlazila od kuće i roditelji imali manje troškove'', ispiti se polažu putem pošte,znate ono profesor vam, pošalje pitanja, a vi pismeno kod kuće odgovorite na njih, a najvažnije od svega je platiti školarinu . . . diploma stigne sama . . . kao u crtanom filmu
kad malo bolje razmislim, takve ''visokoškolske ustanove'' jesu produkt društva u kome je neznanje na ceni, čim znaš malo više to već nije dobro . . .


libi - 24-1-2009 u 13:09

Citat:
Originalno postavio/la Kerber
kad malo bolje razmislim, takve ''visokoškolske ustanove'' jesu produkt društva u kome je neznanje na ceni, čim znaš malo više to već nije dobro . . .

:a040: Kerber...


Sneza - 24-1-2009 u 13:53

Moja cerka je IV godina studija u Beogradu i pricala mi je da je savez studenata pokrenuo inicijativu da se ukinu, kako Kerber rece, priručni fakulteti, a da titulu univerziteta imaju samo fakulteti u Beogradu, Novom Sadu i Nisu. Ovaj predlog dace se skupstini na razmatranje.
Studenti su kivni zato sto se po zavrsenom skolovanju svrstavaju u isti kos sa onima koji su studirali po kojekakvim selima na isturenim odelenjima i kojima su profesori bili bas ti koji su diplomu stekli na takvim "prirucnim fakultetima."


libi - 24-1-2009 u 14:10

Ja sam kivna, jer su odavno svrsene akademce vec svrstali...a studentima to tek predstoji...


Sneza - 24-1-2009 u 16:08

Libi i mene to iritira.
Ne moze se uporediti strucnost i znanje osobe koja je u roku i sa visokim prosekom zavrsila npr. drzavni fakultet u Beogradu sa nekim ko je to isto 7-10 godina studirao, recimo, u Boru.
Bez uvrede, molim. Nije mi namera da bilo koga vredjam i omalovazavam, ali vrlo dobro znam kako se studira u Boru. Pogotovu znam kako su pre 10-15 godina (mozda se sada nesto promenilo) ucili studenti koji su stanovali u studenskom domu. Za svaku 6-icu slavilo se do zore.


cokan - 24-1-2009 u 18:53

U pravu ste obe.Ali, ja odgovorno tvrdimda na konkursima primat imaju oni sa beogradskih fakulteta,makar studirali deset godina,u odnosu na bilo koje druge, javna je tajna da na mnogim konkursima one prijave koje pošalju oni koji su završili u Novom Sadu,npr, iste budu automatski sklonjene.
A što se tiče tih priručnika od fakulteta i akademija, pa na njima i predaju mnogi profesori sa državnih fakulteta, tako da ta priča o ravnopravnosti ne stoji. Takođe, odgovorno tvrdim da su beogradski fakulteti korumpirani, da je sprovedena anketa o tome 2001.godine od strane istih tih saveza, bile su emisije o polaganju ispita na Elektrotehničkom fakultetu.Strrigor je napiso negde da je nastradao samo pravni fakultet iz Kragujevca.
TVRDIM DA BEOGRADSKI UNIVERZITET NEJ BOLJI OD OSTALIH (NIŠ, NOVI SAD, KRAGUJEVAC),SAMO IMA NAJVEĆU PODRŠKU(ČITAJ LOBI), I POJEDINI PROFESORI SU U VRHU VLADAJUĆIH PARTIJA.
A pošto u nazivu teme stoje đaci, moram da kažem da najviše znanja imaju deca u seoskim sredinama jer oni imaju najviše motiva da uče,a upravo ta deca nemaju priliku da upišu bilo kakav fakultet pa ni te priručnike od fakulteta na kojima rade PROFESORI SA DRŽAVNIH FAKULTETA


Kerber - 24-1-2009 u 22:28

deca iz seoskih sredina nisu uskracena za ucenje , bar iz ovih nasih sela.ako ne studiraju u srbiji, studiraju u rumuniji.ne pricam napamet.
a nesto nisam siguran da na svim prirucnim fakultetima predaju profesori sa drzavnih univerziteta . . . ne bih dalje da obrazlazem . . . a produkt tih prirucnih fakulteta mozemo da vidimo samo ako se okrenemo oko sebe, imamo pravnike . . . menadzere . . . i tako to.


sailor - 24-1-2009 u 23:22

Kako god, na normalnom fakultetu moras da izadjes na ispit na normalan nacin... Iz prve ruke cuo sam pricu koja potvrdjuje ono sto je rekao Kerber o ispitivanju putem pisama na ovim nazovi fakultetima...


cokan - 25-1-2009 u 19:08

Slušao sam i ja priče da se šalju testovi preko emaila pa se da rok studentu dva dana da ih reši i pošalje nazad.
Ne bih da polemišemo oko nebitnih stvari. Kada sam rekao da deca iz seoskih sredina često nemaju šansu da studiraju u Beogradu, mislio sam na celu Srbiju, ne samo na ovu sredinu. Pozdrav.


Strigor - 26-1-2009 u 10:51

Citat:

Moja cerka je IV godina studija u Beogradu i pricala mi je da je savez studenata pokrenuo inicijativu da se ukinu, kako Kerber rece, priručni fakulteti


Uh samo mi ne pominjite saveze studenata... Svojevremo je na poljoprivrednom, posle onih protesta 2000. organizovan protest kako bi se dobilo smanjenje uslova za upisa godine (ja sam tada podrzao taj protest iako sam vec imao dat uslov za III godinu), digla se buka, zatvarale se ulice po Zemunu, blokirao fakutlet... I odjednom nista... samo se prestalo sa protestom... Nigde smanjenja uslova, pun djavo ljudi popadao godinu (necu da ih pravdam samo kazem da je bilo tako). Igrom slucaja godinu dana kasnije od jednog kolege saznam da su ljudi iz saveza te godine sa upravom faksa dogovorili da upisuju godinu kad daju uslov van svih rokova samo da prekinu protest. I tako su pojedini iz saveza upisivali godinu u martu naredne godine iako je rok bio do 15. oktobra prethodne godine. Od tad su mi se smucili i savezi i svi oni koji se u njima nalaze ali takodje vise nikada nisam potpisivao peticije za smanjenje uslova i sl...


Citat:

Ne moze se uporediti strucnost i znanje osobe koja je u roku i sa visokim prosekom zavrsila npr. drzavni fakultet u Beogradu sa nekim ko je to isto 7-10 godina studirao, recimo, u Boru.
Bez uvrede, molim. Nije mi namera da bilo koga vredjam i omalovazavam, ali vrlo dobro znam kako se studira u Boru. Pogotovu znam kako su pre 10-15 godina (mozda se sada nesto promenilo) ucili studenti koji su stanovali u studenskom domu. Za svaku 6-icu slavilo se do zore.


Necu se u potpunosti sloziti sa ovim. Rudarsko tehnoloski fakultet u Boru je svojevremeno bio priznatiji od istog tog fakulteta u BG-u, bas kao 80-ih Medicina ili Elektronika u Nisu.
A ovo za ucenje po domovima... Ja sam ziveo u studenjaku na Novom Beogradu dve godine. Najveci studentski dom na Balkanu sa 4500 lezajeva i kompletnom pratecom infrastrukturom (dom kulture, galerija, citaonica i sl). I u tom domu su se pravile zurke i pijancilo i svasta se radilo... Na sedmom spratu kod nas je svako vece bila zurka i nekoj od soba... Upravnik za bezbednost nas je ganjajo citavu godinu i zvao citav sprat na razgovore. Cak i kada bi se neko pojavio tamo nikada se nisu drukali ljudi sa sprata jer smo se svi znali i druzili jer je priblizno ista ekipa zivela tu nekoliko godina. Ali to ne znaci da nas je to cinilo boljim ili gorim stidentima. Ja sam studirao punih 9 godina, ali prosto jer sam stigao do apsolventskog sa jednom godinom zaostatka a zatim morao da se zaposlim kako bi uopste mogao da nastavim studije, jer da sam se vratio u Majdanpek pitanje je da li bih ga ikada zavrsio bas zbog nedostatka novca. Isto tako pojedine moje kolege koje stvarno mnogo toga znaju i imaju iskustvo u praksi studirali su koliko i ja, dok su drugi koji su zavrsavali u roku sa odlicnim prosecima imali uzasno malo znanja prosto jer su bubali predmete napamet za bolju ocenu.


Sneza - 26-1-2009 u 22:38

Znam Strigor, u sdudentskim domovima gotovo da i nema uslova za ucenje.
Ko hoce ozbiljno da se posveti studiranju i nauci za njega je neprihvatljiv zivot u studenjaku.
Sta vam to znaci diplome se (ne)priznaju? To me veoma zbunjuje. Gde se priznaju, a gde se ne priznaju?
Da li postoji neki spisak drzava koje nase diplome (ne)priznaju?


sailor - 26-1-2009 u 23:09

Snezo, rekao bih da Strigor nije zeleo da kaze da u studentskim domovima nema uslova za ucenje.

Citat:
Ali to ne znaci da nas je to cinilo boljim ili gorim studentima.


Ja sam razumeo da je hteo da kaze da je njegov najveci problem bio finansijske prirode i da je morao i da radi uz studije sto celu stvar cini jako komplikovanom, a ne zivot u studenjaku. (Jako dobro to kapiram, jer sam i sam imao isti problem i znam koliko je to tesko, i bas zato znam koliko je njegova diploma tim draza i vrednija, ako nikom drugom, onda bar njemu samom...)

Nije toliki problem studirati u studenjaku, i ako sam dobro razumeo Strigora, to je hteo da kaze (mada ce on to bolje objasniti, ali tek da kazem svoje misljenje). Tacno je da su zurke ceste, da ima buke, da od toga ko ti je cimer zavisi hoces li moci da ucis u sobi ili ne... Ali tacno je i to da postoje citaonice, biblioteke na fakultetima, u domu je lakse doci do skripti, skoknuti do kolege da se posavetujes... Sve ima svojih prednosti i mana, i dom i privatan smestaj, ali studiranje najtezim cini kada nemas novca da kupis knjigu ili skriptu pa moras da cekas da neko od kolega polozi kako bi je pozajmio, ili si ostao bez bonova za ishranu, ili, ili, ili...

A studiranje cini nemogucim nedostatak volje da ides do kraja... Onda jednako smeta sve: i dom, i privatan smestaj, i prevoz, i dlaka u knjizi...


libi - 26-1-2009 u 23:37

Citat:
Originalno postavio/la Sneza
Znam Strigor, u sdudentskim domovima gotovo da i nema uslova za ucenje.
Ko hoce ozbiljno da se posveti studiranju i nauci za njega je neprihvatljiv zivot u studenjaku.

Snezo, s ovim se ne slazem...pogresno... Zivot u studenjaku je nesto sto zauvek ostaje u secanju svakog akademca...nesto najlepse...Ista zajednica, isti problemi...spremanje ispita, nedostatak novca, ista hrana, isto kupatilo, ista sreca ista tuga...Nazvati taj zivot neprihvatljivim moze samo onaj ko to nije osetio, onaj ko nije tu da bi ucio, onaj ko se bez necije podrske ne snalazi...neko razmazen ili samoziv...
U studenjaku se sticu najvece moralne vrednosti...osecaj pripadnosti, prijateljstva, pozrtvovanosti za druge, ljubavi...
Zurke? Svakako da...Neko pravi zurku jer je polozio ispit...Cestitaj mu od srca...Sutra ces ti okrenuti studenjak naopako jer si uhvatio uslov...To je realnost, prava stvar...
Meni je svojevremeno, jedan drug rekao recenicu koju cu pamtiti dok sam ziva..." Nemoj samo da prodjes kroz fakultet i studije, dopusti im da i oni prodju kroz tebe...!"
Ko razume, shvatice...
Preporucujem ti pesmu Miladina Sobica
Desetka iz drugarstva


cokan - 26-1-2009 u 23:47

Jeste :010: ali moram da kažem da su sve njegove pesme dobre.


Sneza - 26-1-2009 u 23:52

Libi, hvala ti za Sobica, odavno ga nisam slusala. U pravu si kad kazes da studentski zivot ostaje u secanju i da je to najlepse mladalacko doba, ali ovde se ne govori o emocijama.
Potpuno razumem i iskreno saosecam sa ucenicima koji zele da se obrazuju, a iz finansijskih razloga nisu u mogucnosti da sebi priuste adekvatne uslove.
To potpuno shvatam, jer sam kao roditelj, to i sama osetila.
Kad sam iznenada naisla i videla svoje dete sa knjigom u ruci, prislonjeno uz radijator u hodniku studentskog doma, jer je njena soba, koju je delila sa jos dve cimerke, bila prebukirana "svercerima", mrak mi je pao na oci.


libi - 26-1-2009 u 23:53

Nije off topic...evo da se vratim na temu...studiranje...

U jednom gradu, kraj hladne rijeke,
Baš me briga u kom,
Gdje ulice zadnje u tmini se gube
Stoji studentski dom.

A u tome domu, na prvom spratu
Vrata i jedan broj,
Iza njih tamo u sobici maloj
živi kolega moj.

Šta tamo sve ima, nabrojati redom
Ne znam da li bih mog'o,
Al čim tamo krocih, tri kreveta vidjeh,
A njh, brate, nekako mnogo.

Odavde smjelo na ispit se ide,
čilo i sa puno volje,
Na povratku nekom ruka se pruži,
a nekom: Bolan, biće bolje!

I uvijek požalim kad moram nekud dalje
Od malog studentskog bratstva,
Al' nikad ne odem, a da im ne upišem
Desetku iz drugarstva.

Al' da vidite, obicno dva put
u mjesecu tog slavlja i te vike
kad stigne paket od neke majke
sa Durmitora ili iz Like.

Il' kad šibicu vuku ko ce noćas spavati
na promaji pokraj vrata
ili kad se otkrije da su se svi zatreskali
u onu Maricu s trećega sprata.

Il' kad pišu drugaru
kome ne smetaju više uvojci,
nije na vrijeme godinu dao
I eno ga sada u vojsci.

Uđose u pjesmu moju
Na glavna vrata,
Al' ne preko veze i poznanstva,
Jer svakom od njih propusnica bješe
DESETKA IZ DRUGARSTVA!


libi - 26-1-2009 u 23:59

Ali...takav je zivot...Ne treba odmah kritikovati studentski dom ili reci da ko zeli da se obrazuje, ne treba tamo da zivi...
I ja sam imala svoje muve u salati studentske menze...i sta sad...Zar zbog dve muve da budem gladna?


sailor - 27-1-2009 u 00:03

Ih, bre, Snezo... Nema razloga za ''mrak na oci''... Pa, zatekla si cerku kako UCI... To je super...
Inace, sad se prisecam svojih mesta za ucenje: biblioteka ''Matice Srpske'', biblioteka fakulteta, citaonica ''studenjaka'', Dunavski park, Petrovaradinska tvrdjava, autobus, voz (onaj iz devedesetih dupke pun), hodnici fakulteta, cekaonica u studentskoj zadruzi (dok cekam neki, bilo kakav, posao), a bila je i soba...
I veruj mi, nicega od toga ne secam se sa prezirom, nego mi drago kad se setim...


libi - 27-1-2009 u 00:07

Ih bre Sailor...Sneza nam probudila uspomene...a sutra idemo da zaradjujemo za beli hleb...i struju!


Sneza - 27-1-2009 u 00:19

Dobro, ajde, naka vam bude. :whistle:
Ja nisam akademski gradjanin, niti imam ing., mr., dr., mstr., diplome, ali zasto mi onda niko konkretno ne odgovori ono sto sam pitala:
"Sta vam to znaci diplome se (ne)priznaju? To me veoma zbunjuje. Gde se priznaju, a gde se ne priznaju?
Da li postoji neki spisak drzava koje nase diplome (ne)priznaju?"


libi - 27-1-2009 u 00:24

Ja sam Snezo, toliko o tome pisala na predhodnim stranicama teme, da je lakse da ti kliknes na nju,( 1 ili 2 ) nego da sad ja pocnem istu pricu nanovo...:)

ps. Izvinjavam se Bodinu, i on je o tome pisao...


Sneza - 27-1-2009 u 00:29

Vazi Libi, sutra cu da da pretrazujem, ali ako ne nadjem nemoj da se ljutis ako ponovo isto pitam. :puzzled:


libi - 27-1-2009 u 00:36

Pogledaj postove u kojima je navedena rec "nostrifikacija" sto znaci priznavanje - izjednacavanje strane skolske isprave...Mislim, nasa diploma je u drugoj zemlji strana skolska isprava...( da se ne zbunis )
Procitaj i Bodinove postove obavezno...tu su odgovori na tvoja pitanja...;)


libi - 27-1-2009 u 00:49

http://www.spcportal.org/images/upload/Image/Slave/svetiSava.gif

Nasim djacima cestitam slavu...


Strigor - 27-1-2009 u 09:50

Citat:

Znam Strigor, u sdudentskim domovima gotovo da i nema uslova za ucenje.
Ko hoce ozbiljno da se posveti studiranju i nauci za njega je neprihvatljiv zivot u studenjaku.


Nisam to rekao... Ali mislim da su ti pojasnili Sailor i Libi:). Ja sam zapravo najvise ucio u sobi dok sam bio u domu, imao sam srecu da sam obe godine bio sa kolegama sa smera sa kojima sam i upisao studije i nij bilo frke jer smo priblizno u isto vreme spremali iste ispite. Nije problem ucenje, sto kaze Sailor mozes da ucis bilo gde samo ako zelis. Dom ima neke druge nedostatke, kao sto je nedostatak privatnosti jer zivis na desetak kvadrata da jos jednom ili dve osobe, zatim nedostatak komfora u smislu da ti se desi de nemas gde da stavis stvari ali isto ti se moze desiti i poprivatnim sobama ili stanovima. Ni zurke nisu problem, svi smo se poznavali medjusobno i gledali smo da se ispostujemo u smislu da ne pravimo problem ako neki komsija sa sprata pravi sedeljku, zurku ili nesto slicno, kao sto ni oni nama ne bipravili problem. Ali ima i drazi u tome... Ja sam posle dve godine otisao iz doma samo zbog nedostatka privatnosti jer sam 5 godina ziveo po sobama i gotovo nikada nisam bio sam, a u tom trenutku mi je to trebalo. Ali to ne znaci da su domovi losi. Tj. da se razumemo ja u Karaburmi i u domu vise medicinske u Zemunu ne bih ziveo ni da mi plate:) Suvise su ruinirani a i koncept zajednickih wc-a i kupatila mi je neprihvatljiv.


Citat:

Kad sam iznenada naisla i videla svoje dete sa knjigom u ruci, prislonjeno uz radijator u hodniku studentskog doma, jer je njena soba, koju je delila sa jos dve cimerke, bila prebukirana "svercerima", mrak mi je pao na oci.


Hm... "ilegalci... 99 je u studenjaku na 4500 kreveta bilo preko 9000 studenata, kasnije je uprava to svela na neku normalnu meru. Ali da se razumemo... Ne znam za tvoju kcerku ali niko ne oze da te natera da zivis u sobi sa "ilegalcima'' Uglavnom je to stvar dogovora sa cimerima. Mi smo imali dogovor da nema ilegalisanja od samog pocetka, ali isto tako znam i mnoge ljude koji su ziveli u dvo i trokrevetnim sobama sa po 5,6 ili 7 ljudi i sasvim ok se snalazili. Sve je stvar dogovora i ako se svi potrude da budu korektni cak ni to nije problem. Zivot u domu zahteva i mnogo kompromisa, ali i to je neka skola.


Citat:

Ja sam Snezo, toliko o tome pisala na predhodnim stranicama teme, da je lakse da ti kliknes na nju,( 1 ili 2 ) nego da sad ja pocnem istu pricu nanovo...

ps. Izvinjavam se Bodinu, i on je o tome pisao...


Pa i ja sam nesto pisa' na tu temu... C.c.c... :D
:P


libi - 28-1-2009 u 01:51

Citat:
Originalno postavio/la Strigor
Pa i ja sam nesto pisa' na tu temu... C.c.c... :D
:P

[oops]...:sorry:


Strigor - 28-1-2009 u 09:25

Nista i drugi put:cool:

Ja mislim da bi dobar potez izmedju ostalog napraviti prijemni tako da niko ko ima uspeh losiji od vrlodobrog ne moze na fakultete. Ovako se cuva socijalni mir, ali ovo nikuda ne vodi. Jednostavno ako zelis fakultet onda radi kroz srednju skolu a ne da se fakulteti upisuju da bi se izbegla vojska ili da bi mamine kcerkice videle velike gradove i udale se tamo. Na mojoj generaciji bilo je gomila tih nesrecnika i nesrecnica koji na kraju nisu dali vise od 1-2 ispita zavrsili su radeci selidbe ili u kiosku (ili su se poudavale). Fakulteti bi trebali da postanu mesto gde ce ljudi dolaziti da nesto anuce a ne mesto gde ce se protrcavati kao kroz srednju skolu. A dane pricam o maminim i tatinim sinovima koje smo vec pominjali... Koji na kraju dobiju i posao preko veze a gram znanja nisu poneli sa faksa.


Bodin - 28-1-2009 u 13:14

Citat:
Originalno postavio/la Strigor
Ja mislim da bi dobar potez izmedju ostalog napraviti prijemni tako da niko ko ima uspeh losiji od vrlodobrog ne moze na fakultete. Jednostavno ako zelis fakultet onda radi kroz srednju skolu


Morao sam ovo da odvojim i da repliciram.
Ovo je totalno debilno, da izvines Strigor. Do pre par godina bih se mozda i slozio sa tobom. U mojoj generaciji na masincu bilo nas je 1293 ili 1392 tako nesto, za ovoliku cifru 10% ako sam pogresio je mala razlika. Sta ovo ima veze sa ovom temom?
Pored onih koje si nabrojao gore i poudavale se, upoznao sam jednog decka koji je zavrsio srednju u rumi sa prosecnom ocenom izmedju 3,20 i 3,70 n emogu tacno da se setim i svake godine je imao na polugodistu po 2-3 keca, tako on kaze. Zasto je taj decko bitan?
On je jedan od 5 njih (PET) koji su zavrsili fakultet u roku! Od 1300 upisanih 0,4 promila njih je zavrsilo u roku. Jedan od njih je i on. Po ovom tvom predlogu on ne bi ni upisao fakultet, a ne postao asistent na istom.
Neki su lenji u srednjoj pa se opamete na faksu, neki sagore u srednjoj pa napuste faks, a neki....


Kerber - 28-1-2009 u 14:14

U krajnjoj liniji zato na FAKULTETIMA, namerno to pisem velikim slovima da bi se razlikovali od onih koji nicu kao pecurke posle kise, postoje prijemni ispiti To sto je neko srednju skolu zavrsio uz odlican i vrlo dobar uspeh ne mora da bude i pokazatelj kvantuma znanja kojim je taj srednjoskolac ovladao, sto se i vidi uporedjenjem broja upisanih i zavrsenih.


Sneza - 29-1-2009 u 02:12

U pravu ste da se nase diplome mogu nostrifikovati u inostranstvu, ali zar mislite da je dovoljno odneti diplomu na prepis, udari se njihov pecat i gotovo!? Pa ni nase vozacke dozvole se na zapadu ne priznaju, a kamoli diplome!
Uz nostrifikaciju diplome morate da polazete dodatne ispite na univerzitetu i na jeziku te drzave u kojoj zelite da radite. Skoro isto kao i ponovno studiranje. Posle toga sledi praksa, pa ako imate srece da vas prime na posao u struci (prednost uvek imaju njihovi ljudi, naseg coveka ce primiti ako se bas niko drugi sa istom strucnom spremom ne javi na konkurs) moracete godinama da se dokazujete dok ne budete priznat strucnjak u svojoj oblasti.
Verujte da je tako, ne pricam napamet. Svi nasi ljudi koje sam u inostranstvu upoznala prosli su tu proceduru i izgubili puno vremena i godina dok nisu pronasli posao u struci.
Retki su nasi ljudi koji ce na osnovu diplome dobiti posao na zapadu. Moj muz je imao tu srecu, ali master studije je zavrsio u Americi, pa je bilo dovoljno da samo prevede svoju diplomu sa beogradskog univerziteta.
Glupo je da iznosim detalje koji su vezani za moju porodicu, ali pisem vam ovako da bih bila sto konkretnija.
Da se vratim na temu - Ne slazem se sa gore pomenutim da nasi djaci nemaju elementarnog znanja. To nije istina!
Moj suprug drzi privatne casove matematike i fizike nemackim srednjoskolcima i zapanjen je koliko je njihovo znanje oskudno u odnosu na nase srednjoskolce.
Prednost skolstva na zapadu je ta sto se puno polaze na praksu, a manje na teoriju, tako da su njihovi svrseni srednjoskolci (o studentima i da ne govorim) odmah po zavrsetku osposobljeni za posao.
Kod nas imamo, npr., elektrotehnicare koji ni zicu u osiguracu ne znaju da zamene, a bili su odlicni djaci.


Strigor - 29-1-2009 u 09:43

@Bodin: Vidi ja ne kazem da bi to bilo savrseno dugorocno resenje. Ali u situaciji gde se iz godine u godinu klinci u srednjim skolama sve gore ponasaju a sve manje uce, mora da se napravi sistem nagrade i kazne. Ne samo po pitanju upisa na faks ali o tome trenutno govorimo. Naprosto, naravno da moze da se desi da ce ti i najgori ucenik zavrsiti faks u roku i sa odlicnim prosekom, ali realno kolika je verovatnoca? Iz nase generacije od takvih djaka 90% njih je napustilo jos na prvoj godini jer faks zahteva odricanja i upornost ako nista vise. Problem je sto iz srednjih skola vise ne mozes da poneses ni radne navike a o znanju necu ni da pricam. U zemlji koja ima mnogo nezaposlenih sa diplomama fakulteta, u kojoj se fakultet zavrsava na upornost a ne na znanje, nama treba sistem po kojem ce ti klinci koji zele da studiraju morati na vreme da shvate da moraju da se uzobilje. Da ne pricamo o zauzimanju mesta po domovima i sl. Cak i oni "ilegalci" su delimicno posledica toga, jer ako ti svi zivi studiraju naravno da ce se i to desavati. Na zapadu je dobra stvar sto ako imas slab prosek ne mozes da upises dobar univerzitet, mozes eventualno da zavrsis na nekom losijem drzavnom univerzitetu koji ti samim tim ne garantuje uspeh pri zaposljavanju.
Kazete prijemni... Sve bito bilo kada bi se kod nas znalo sta zapravo utice na upis... Prijemni ili ocene. Ali ako je prijemni onda on svakako ne bi smeo da bude u rangu kolokvijuma koji se spremi za jedno popodne. Ja sam gledao testove iz biologije za poljoprivredni i znam koliko su smesni. E sad fakluteti ponekad namerno prave lagane testove jer nemaju dovoljno studenata ali gde nas to vodi? Ali problem je sto cak i ljudi bez ikakvog znanja uz par dana bubanja mogu da prodju vecinu prijemnih na nasim fakultetima. I onda imas studente koji tako prodju i kroz citav faks i izadju sa znanjem koje ne mogu da upotrebe ili cak bez njega.
Naravno da ukoliko se stvari u ovoj zemlji, u ekonomskom smislu poboljsaju treba pruziti sansu svima. Ali cini mi se da trenutno nama ne trebaju fakutleti koji ce da cuvaju socijalni mir i da klince drze podalje od trzista zaposljavanja. Jer smo zato tu gde smo i zato imamo ovu temu. Trebaju nam srednje skole i fakulteti koje se nece zavrsavati tako sto ces da se pojavis povremeno. A i dobro je da klinci nauce na vreme da za nerad i neodgovornost postoje i posledice. Sta ces bolje od toga nego da po zavrsenoj srednoj skoli zbog svog bahacenja zavrse radeci neki imbecilan posao jer nisu mogli na fakultet?
Ovo zvuci odvratno i preterano ali osim promene sistema skolstva, udzbenika i programa i deca moraju da nauce da imaju svoj deo odgovornosti za svoj zivot.

@Sneza: Niko nije ni pominjao da je lako. A ja sam vec pisao o tim priznavanjima. I naravno da ce prvo da prime svoje ljude, oni za razliku od nase zemlje mnogo vise brinu o svom narodu (barem ove normalne drzave). Ako si stranac imaces prednost samo ako si nadprosecan ili si vec priznati strucnjak sa iskustvom.
A sto se tice znanja nase i njihove dece... Pa ovako oni mozda ne znaju tacne granice neke africke drzave ili mozda ne znaju neke osnovne pojmove iz fizike i matematike ali i sama si rekla da znaju svoj posao kada zavrste to sto zavrse. Mislim da je to mnogo bitnije.
Banalan primer je prica koju smo culi od jednog naseg profesora na faksu... O liku, inzenjeru vocarstva, doduse dosta starijem od nas koji je 80-ih godina spalio 20ha vinograda jer je umesto 0.5% rastvora nekog herbicida napravio 5% rastvor. Nama je to bilo u tom trenutku smesno, ali vidi... 1ha vinograda danas kosta 10-20000 eura i to samo dok ne udje u rod, dakle podizanje i prve tri do cetiri godine. A ni tada nije bio mnogo jeftiniji a jos je vinograd vec bio u punoj rodnosti, dakle pravio je profit. Ja ipak mislim da bi nas trebali da uce konkretnim prakticnim stvarima a ne da dozvole da gruvamo teoriju i prolazimo. Od slova na papiru nema nicega. Zato i ne mogu da se slozim da je klincima na zapadu nedostatak sto npr. ne znaju gde je Srbija, posto to ovde ljudi cesto pominju kao nesto lose. Ni mi ne znamo svih 50 drzava SAD pa sta sad?


libi - 29-1-2009 u 12:37

Snezo, eto vidis da si znala o cemu smo govorili...:)
Dodala bih jos da nostrifikacija podrazumeva proces priznavanja i da svaka isprava stecena u inostranstvu podleze postupku nostrifikacije...te ne postoji generalno priznavanje ili nepriznavanje diploma stecenih u inostranstvu, odnosno generalno priznavanje ili nepiznavanje srpskih diploma u drugim zemljama...


Sneza - 29-1-2009 u 14:03

Tacno tako


Strigor - 25-2-2009 u 10:20

Pogledajte najpre ovo:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=25&nav_category=206&nav_id=346885

Eto sad ce opet da organizuju neku konferenciju tek da nesto rade, onda ce da iznose misljenja i teorije i da donesu zakljucke, a deca ce dugo nakon toga i dalje da nam budu nepismena i nesposobna za konkretan rad nakon skolovanja. Na kraju se sve svodi na to koliko je svaki klinac ili student svestan da ce znati samo ono sto sam nauci i to je sve.

Inace jutros je bio i prilog na jutarnjem programu TV B92 o tome kako klinci ne citaju lektire. I najbolja mi je neka klinka koja je imala izjavu u fazonu... parafraziracu... Ja ne citam lektiru, vise mi odgovara ova moderna knjizevnost, kao naprimer Kupoholicarkai tako :shocked2:
A druga je bila u fazonu... Ja ne citam uopste, to mene privlaci, ali je sva ponosna izjavila da cita casopise...:nunu::shocked2:


Kerber - 27-2-2009 u 18:24

Izjave klinaka koje pominjes uopšte ne treba da čude . . . ajde da napravimo anketu u Majdanpeku i da par viđenih ljudi pitamo gde je biblioteka i kada su poslednji put pročitali knjigu . . . smete li da prognozirate rezultate?
Mlađe generacije moraju da se ugledaju na nekog, a ako im roditelji i najbliži krug poznanika i prijatelja ne čita, nemaju ni uzore.
A kada već pominjemo lektiru, reč lektira inače podrazumeva određen skup odabrane knjige namenjene određenom uzrastu i pojedinačne knjige se ne mogu zvati lektirama jer imaju svoje ime, možda bi odabir naslova mogao da bude delimično drugačiji i sem klasika , da se na tom spisku nađu i knjige zanimljivije mlađoj populaciji . . .


sailor - 28-2-2009 u 00:09

E, ali u Majdanpeku bi rezultati ankete ''gde se nalazi biblioteka'' bili mozda bolji nego u drugim gradovima. Razlog - jer je preko puta picerije i dovoljno je jasno oznacena da se vidi iz baste lokala...
Dakle, ovo sa ugledanjem na nekog je dobro receno.
Sto se Strigorovog komentara tice, u neku ruku je tacno da ce deca znati ''samo onoliko koliko sami nauce'', jer je cinjenica da ako sami ne zele da uce, niko ih nicemu ne moze nauciti... Ipak, ta recenica bi se mogla protumaciti i kao da ih niko nista i ne uci, pa se valjda sami dovijaju da nauce bilo sta, sto sigurno nije tacno... U zivotu sam imao raznorazne nastavnike i profesore, i dobre i lose, raznoraznih manira, navika, metoda rada, mnogo puta sam o nekima od njih mozda mislio i sve najgore, ali ruku na srce, sa ove distance mogu da kazem - od svakog sam nesto naucio i svaki od njih znao je vise od mene u oblasti kojom se bavio...
A sto se lektire tice - strip svakako ne spada u lektiru i slozicete se da je potpuno prilagodjen mladima... A danas se vise ni strip ne cita!!!! Nekada davno, ako i nije citao ama bas nista (jer mu je bilo suvoparno i dosadno), tadasnji ucenik (cak i onaj najgori), citao je bar stripove... Danas...? Ni to... Krivi profesori ili nastavnici...??? Ne, nikako, jer ni tada nas niko nije terao da citamo stripove, cak su nam zabranjivali da ih donosimo u skolu. Verujem da bi danas ti isti prosvetni radnici bili odusevljeni kada bi videli da neko u skolu donosi barem strip da bi ga CITAO!
Kulturu citanja nosimo od kuce, i nema tog nastavnika koji ce je usaditi ukoliko se od kuce nosi gnusanje prema knjizi. Uostalom, znam za slucaj kada nastavnik diktira, a ucenik ''iz fazona'' ukucava tekst u mobilni telefon jer nema olovku i papir (da ne pricam o svesci)... A taj nastavnik mu sustinski ne moze ama bas nista, osim da ga predlozi za kaznu koje u osnovnoj skoli (opet) sustinski i nema, jer u najgorem slucaju ucenik moze da bude premesten u drugu skolu, bez nekih drugih posledica... A razgovor sa roditeljem se zavrsava recima roditelja ''ja mu ne mogu nista''. Stav deteta je da mu skola ni ne treba i nije mu jasno zasto uopste mora da je pohadja. I u toj atmosferi ocekivati da druga deca dobiju kvalitetno obrazovanje je vise nego smesno...
Ili slucaj kada (musko) dete u vrticu (ne majdanpeckom, nego jednom drugom), sutne vaspitacicu (koja je uzgred budi receno trudna)... Ona pozove roditelja i kaze mu sta se dogodilo, a otac odgovara - ''pa sta, musko je, i treba da se zna ko je musko...''
Alo... !!!
Pricamo o obrazovnom sistemu...???
Pa jel' njega cine samo nastavnici...???


libi - 1-3-2009 u 15:41

Sailor...odlicno zapazanje...
Ne mozemo i ne smemo sve svaliti na sistem i drustvo, zaboravljajuci, da je upravo porodica osnovna karika u tom sistemu...A tek onda vaspitaci, nastavnici, skola, kafici (bioskop i pozoriste nemamo, na zalost) i tako redom, do ulice...
Ne kaze se bez razloga da je najtezi posao i najmukotrpniji rad na svetu...ucenje...A danas se sve uci...Zivot, pre svega...
Ja se secam svojih klinackih dana kada sam, da bi izbegla kucne poslove stalno "imala" da citam lektiru...
To je bio najbolji nacin da "skinem" roditelje sa vrata, ne mogu sad da brisem prasinu, ne mogu u prodavnicu, ne mogu ovo, ne mogu ono..."imam" lektiru...To je doduse bio mac sa dve ostrice, jer kada sam zelela da izadjem napolje da se igram, oni su govorili "Ne moze, "imas" lektiru...
Sad se ja pitam...Kako se danas klinci izvlace od zapovesti, ili pak, molbi roditelja da nesto urade, a ne odnosi se na skolu?