RTM Forum - Nagrade Cetvrtog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic" (original)

Nagrade Cetvrtog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"
majdankekana - 10-9-2010 u 02:10

Nagrade Cetvrtog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"



Pobednici festivala Radomir Mitric iz Banjaluke,za poezijui Dragan Babic za kratku pricu iz Novog Sada



Cetvrti međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina"Duško Trifunović" ,po ideji Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac odrzace se u ponedeljak 13.septembra(Duskov rodjendan) u biblioteci Stevan Sremac kod Glavne postegrada Novog Sada u 19 sati sa odgovarajucim programom.



Ziri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise hiljada radova od nekoliko hiljada autora u decjoj,srednjoskolskoj i konkurenciji do 30 godina.



U konkurenciji do 30 godina



Pobednici festivala Radomir D.Mitric iz Banjaluke,za poezijui Dragan Babic za kratku pricu iz Novog Sada



Radomir D. Mitric je rodjen u Jajcu u proljece, 29. aprila 1981.godine.



Gimnaziju i osnovnu skolu zavrsio u Sipovu a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci- smjer srpski jezik i knjizevnost.



Na ovoj visokoskolskoj ustanovi je zaposlen kao asistent .



Njegovi poceci u poeziji datiraju od njegove 14.godine.



Dela su mu objavljivana u antologijama, casopisima i zbornicima na nekoliko svetskih jezika.



Objavio je knjige poezije :Nostalgija sa punocom (2004.)Osvescenje (2007 )Summer querttete and story about Mediterranean (2008.)Unutrasnji vavilon (2008.)



Dobitnik je slijedecih priznanja :



-nagrada na Tridesetpetom Festivalu jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu, 2003. godine ;-od strane Ministarsva prosvijete i kulture Republike Srpske nagradjen za prvu knjigu poezije, 2004. godine;- dobio Brankovu nagradu . 2005.godine- Nagrada Milosa Crnjanskog, 2005.godine- Nagrada Slovo Podgrmeca , 2007. ;- Medjunarodna nagrada za poeziju Castello di Duino, na istoimenom festivalu, Trst , Italija , 2008. ;- Nagrada grada Banja Luke



Medalja nosside, priznanje Unesco World Poetry Directoryja, Ређо Калабрија, Италија (2009).






drugu nagradu za poeziju je dobila dobila je Ivana Saric studentica z Beograda,trecu nagradu Glavas Marijo iz Splita



NAGRADE ZA PRICU

Prvu nagradu za pricu dobio je Dragan Babic,diplomirani student engleske knjizevnosti iz SOMBORA, a zivi u Novom Sadu,

drugu nagradu za pricu dobila je Vedrana Jukicic ,studentica iz Zagreba,

trecu nagradu dobio je Aleksander Gregorec iz Ljubljane





*U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu *



prvo mesto dele Jana Nikoletic i Marko Ranisavljev , ucenici Karlovacke gimnazije,koji su i zajedno objavile knjigu,drugu nagradu za pesme dobio je Petar Jovic iz Beograda,trecu Todora Naumovska iz Skopja.



Prvu nagradu za pricu dobio je Petar Kekovic iz Novog Sada,,drugu nagradu dobio je Mirko Stevanic iz Podgorice,trecu nagradu Jeftimija Kocic iz Nisa



*U decjoj konkurenciji *



Prvu nagradu za pesme dobila je Milana Vranic , Sremska Kamenica,Drugu nagradu za poeziju dobo je Uros Hornjak iz Gajdobre,trecu nagradu za pESMU dobila je Anastazija Rajkovic iz Svrljiga



prvu nagradu za pricu dobila je Danica Kostadinovic iz Nisa,drugu nagradu za pricu dobio je Andrija Pejcic iz Crne Trave,trecu nagradu za pricu dobila je Milena Pejic iz Beograda





Dodela diploma je u ponedeljak 13.septembra u biblioteci Stevan Sremac kod Glavne postegrada Novog Sada u 19 sati sa odgovarajucim programom, u kojem ce ucestvovatimr Pavel Domonji,Goran Babic,mr Jovan Mihajilo,Nemanja Arsovic,Nikola Novakovic,Pera Zuban,Marina Zinic Ilic,Rajica Dragicevic,Vucina Popovic, Sanja Petrovic,Jelena Tomic,mr Nera Legac,Slavica Lalosevic,,Divna Bijelic,Stevan Milivojevic,Dusko Jokic,Sasa Nisavic,Dobrila Obrovski,Zmaj Vranjski,Verica Turoman,Stevan Vukajlovic,Jasna Djukic,Darko Kozlovacki,Miljan Sunjevic,Olga Gracko,,Ljubica Vukov Davcik,Jelena Stojsavljevic,Gordana Sarcevic,Darko Burumdzija,Borka Zivanovic,mr Branisa Djukic,Jasmina Prodanov,Borka Dragoljevic,Branislav Zubanov,Vladimir Kuljaca,Ivan Kostic,Jela Komazec,Istvan Farkas,Jovan Bogdanovic,Cedomir Sunjevic,Svetozar Savkovic,Tanja Draskovic,Vladimir Drzak,Marija Lola Grujicic,Gojko Curcic,Zoran Vukovic,Petar Kekovic,Milenko Milosevic,Ratko Bjelovic,mr Pavel Domonji,Petar Kekovic,Zoran Grahovac,Emilija Jelic, Nemanja Trbojevic,Neda Dusanov,Aleksandar Savanovic,Dragoljub Baretic,Paulina Juric,Nikola Oravec,Jagoda Zdjik,Marija Skornicki,`Nenad Zoric,Mica Jagodinski,Marija Prgomelja,Nemanja Trbojevic,Biljana Dikovic Stevan Kis...


majdankekana - 10-9-2010 u 02:10

Радомир Д. Митрић: Вјечита потрага за смислом
Datum: 09.09.2010 20:00
Autor: Александра Рајковић

Поезија је со земље, то је вјечита потрага за смислом. Даје му истрајност, пружа осјећај припадности нечему што није само од овога свијета. Поезија постоји због дијалога, пјесник се увијек некоме обраћа - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" пјесник Радомир Д. Митрић, који је добио награду "Душко Трифуновић".

* ГЛAС: Колико Вас награда на фестивалу "Душко Трифуновић" подстиче на ново стваралаштво?

МИТРИЋ: Награде су увијек значајне због ревалоризације и преиспитивања књижевних дјела, оне су њихова социолошка страна, која означава то да та књижевна дјела имају одређену вриједност у критичкој рецепцији. Награда која носи име Душка Трифуновића управо има такво озрачје, јер је Душко био елементарни пјесник, чија је књижевна вриједност неизмјерна. Тај великан српског језика, чија је пјеванија била посвећена свима, од дјечије литературе до текстова који су претворени у музичке сонгове, свједочећи о томе колико је велика снага писане ријечи. Снага поезије је ништавна ако се не преиспитује свакодневно, посебице у овом оскудно времену у којем живимо, када су духовне вриједности скрајнуте. Пјесници су заправо они који подсјећају на креативност људског ума, која га ближи Божијим принципима стварања. Ово је још једна награда коју доносим у Републику Српску, а ове године сам добио још једно значајно признање, Медаљу Носиде, коју додјељује свјетски поетски директоријум UNESCO-а. Награде су замајац ауторима, тјерају те да озбиљније приступиш феномену стварања.

* ГЛAС: Када можемо да очекујемо Вашу нову књигу?

МИТРИЋ: Ове године појавила се моја нова књига у издању сарајевског "Конектума", под називом "Морнарски танго". Ја сам стваралац који може несметано да објављује на читавом Балкану, врата књижевних редакција и часописа су ми отворена. То је знак да моје пјесме дишу дахом универзализма, што је јако битно, јер код нас умногоме преовладава паланачки дух у култури. Кад се прођу границе наше балканске, литература има различито читање од нашег. У то сам се увјерио много пута. Зато наша литература треба да потенцира на нечему што је препознатљивост овог поднебља. Завршио сам и свој први роман, насловљен као "Шум Панонског мора", но још га стрпљиво сређујем на стилистичком плану, без журбе, јер аутор мора да направи одређени отклон према дјелу прије првог гутенберговског примјерка, то јесте, мора критички да преиспита оно што је садржано у њему, да се касније не би стидио истог. У плану су још неке књиге поезије, једна научна студија о језику. Припремам и неке преводе са енглеског језика, али то радим стрпљиво. Уз све то завршавам и магистарски рад, који ћу исто тако објавити, надам се, једног дана у виду књиге, а који је посвећен поетском језику, нашег неосимболистичког пјесника Ивана В. Лалића.

* ГЛAС: С обзиром на то да сте били на бројним међународним пјесничким фестивалима, гдје је мјесто српских пјесника у односу на свјетске?

МИТРИЋ: Што се тиче тог односа, свјетских и наших пјесника, мора се истаћи најприје то да се данас више фаворизује проза, али постоје мјеста на којима сам био, гдје поезија не губи на важности. То је тако у друштвима која култури и умјетности дају на значају јер схватају да та сфера људског мишљења и дјелања њима даје најособенији печат и основне црте идентитета. Код нас постоје добри пјесници који нимало не заостају за свјетским пјесницима. Ипак, моје је мишљење да се премало пише у везаном стиху, гдје најнујније бруји матерња мелодија српског језика.
Углед

Данас поезија пјеснику може да пружи и одређени углед, не као у нека пређашња времена, али ипак та древна вјештина остаје и опстаје од када су изговорене прве ријечи, јер почива на симболичним сликама, а људски интелект све рецептује преко иконичког свијета слике. Пружа му и уточиште, данас тако потребно - каже Радомир Д. Митрић.