RTM Forum - Iz procitanih dela... (original)

Iz procitanih dela...
stela - 28-9-2006 u 10:32

stihovi, odlomci, izreke koje su vam se najvise dopale iz knjiga koje ste procitali i zelite da ih i drugi procitaju upisite ovde

Evo prvg stiha od mene

Rade Serbedzija iz " Prijatelj ga kaze vise ne poznaje "

U cipele kad udjem
svakog jutra
mislim
sutra ce biti bolje
"jos ima jedno polje
koje treba preci"
pa vezem noge u crne uze
a one puze
betonom grada
mjere tisine
zude daljine

................................................................................................

Koliko god bile velike suprotnosti medju ljudima, one su u biti ipak nesto sporedno. Ono sto nas deli u usporedbi sa onim sto nas zdruzuje, bezgranicno je sitno.


stela - 29-9-2006 u 10:21

Snovi


Kad se teška vrata stvarnosti
U sred noći, polagano zatvore,
I kad reka, što kroz vreme teče,
Pokupi sanjare ispod starog mosta,
Ne žalim što stihiji se prepuštam
I naizgled bez cilja, odlazim daleko.

Reka me nosi pod okrilje pogleda tvog,
Na tren me čini srećnim
I daje mi šansu da ulogu odigram.
Ali sve će biti kratko,
Jer kad strasti u nama ključati stanu,
Nabujala voda doći će po mene.

Drhtave ruke spojiti se neće,
A reči će ostati nedorečene.
Kroz otvorena vrata stvarnosti
Prvi zraci sunca probudiće mi oči,
A želja, jača nego ikad,
Od lika tvoga stvoriće ikonu.


Jeca - 30-9-2006 u 06:22

iz price Ive Andrica...Knez Sa Tuznim Ocima

''...Ali ima dana u godini kad se zena ne moze zadovoljiti pogledom. U nasim knjigama nije zapisan broj tih dana, jer on nije kod svih zena jednak. Ali svaka ih ima.''


stela - 2-10-2006 u 08:40

OPROŠTAJ

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dijete naranče jede.
(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren!


Federico García Lorca
(1898-1936)


Jeca - 11-10-2006 u 06:23

Iz pesme CEKANJE...Aleksa Santic

...Dodji, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja cu sve da ljubim, oci, usne tvoje,
A ti strepi, drsci i sa mnom izgori...


stela - 12-10-2006 u 12:06

"Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini."

I.Andrić


Jeca - 12-10-2006 u 20:08

Za čoveka su božanstva jedna veza između njega i kosmosa, a za ženu su božanstva samo jedna veza između nje i čoveka. Žena nikad nije drukčije smatrala svoju religiju, kao što ni religije nisu bile milosrdne za ženu.Žena može otići i u ludilo i u samoubistvo, ako je stalno trujete rečima o dubini ljubavi i lepoti suza; ali po svom instinktu deteta i epikurejca, ona mrzi svaku dubinu i ima užas od velikih suza. Žene koje vole ljubavbol, to su obično žene koje su prirodom određene majke. One se ne boje bola; one nose mesecima dete pod pojasom, gotove da se nagrde noseći ga, i da mu žrtvuju život rađajući ga, i upropaste mladost odgajajući ga. Žene koje ne trepe nikakav bol u ljubavi, to su one koje ne vole ni decu, ni materinstvo.
Ima žena koje ne mogu podneti pokvarene reči, kao što ne mogu podneti rđavi vazduh, ili ukvareno jelo. One su tad čedne i bez naročite volje, ili bez naročite namere, ili često čak i protivno svojoj volji. Ima zatim takvih žena koje bi se ponekad osvetile mužu, ili ljubavniku, za kakvu uvredu, crnim izdajstvom, ali, i pored svoje volje, ovakve žene ne ni zamisliti drugog čoveka na njegovom mestu. Moral je kod mnogih žena stvar urođenog ukusa, a ne vaspitanja; stvar fizička, kao što je kod drugih nemoral; jer moral nije u glavi, nego u krvi i u stomaku, kao stvar organska. Oni koji su moralni drukčije, slabi su ili lažni. Zato je rečeno: Svetac koji nije potpuno svetac, onda je đavo; a đavo, koji nije sasvim đavo, on je svetac.


Iz dela ''O zeni'' - Jovan Ducic


stela - 17-10-2006 u 08:15

Iz "Santa Marija della salute"

...
Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu`,
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
- svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast:
napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
...


stela - 24-10-2006 u 08:47

Evo jedne meni jako drage pesmice od Jovana Jovanovica Zmaja

Ovu pesmicu sam prvi put cula od moje babe jos pre nego sto sam krenula u skolu...verovatno mi je i zato draga. Moja baba je pesmu imala u citanci za prvi razred i znala je pesmicu do smrti.

Dobri susedi

"Dobar veče, susedice!
Uh, ala sam žedan!
Bi l' mi dala malo vode,
samo gutljaj jedan?"

"Hoću, hoću, - drage volje,
voda nije skupa.
Kad si žedan, evo ti je,
evo cela ćupa."

"Hvala, hvala, susedice!
E, baš se razblaži'.
Kad vam od nas što zatreba,
samo meni kaži."

Moja deca je isto znaju...;)


Jeca - 25-10-2006 u 05:56

Eh, evo jedne koja je meni ostala u secanju...mene je moja majka naucila ovome a ja prenela dalje na Kiki...

PAČIJA SKOLA

“Jeste l' čuli, kumo,
Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.

Tako je i bilo,
Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog, male,
Pa ih je prozivo -
Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!



(Jovan Jovanović Zmaj)


stela - 28-10-2006 u 14:37

CEKAJ ME

Cekaj me i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom
Cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka
cekaj i kada cekanje dojadi
svakom koji ceka

Cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kada ti kazu
kako je vrijeme da zaboravis
i da te nade lazu
Neka povjeruju sin i mati
da vise ne postojim
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista
Cekaj. I nemoj sjesti snjima
i nemoj piti nista

Cekaj me i ja cu sigurno doci
sve smrti me ubiti nece
Nek rekne tko me cekao nije:
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatiti
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat cemo kako
prezivjeh vatru kletu
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svijetu

Rade Serbedzija


Mila - 28-10-2006 u 20:30

RASTKO Vojislav Ilic

Ko udara tako pozno u dubinu nočnog mira

Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?

"Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata,

Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,

Klonulo je moje telo, umorne su moje noge -

Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,

Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,

I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.

Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata,

I primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata…"

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu

I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,

Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,

I ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.

Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,

Ali čelo uzvišeno, božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čedo bledo,

A kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo".



* * *

Vekovi su prohujali, od čudesne one noći -

Vekovi su prohujali i mnogi če jošte proći -

Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava,

Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.



Ovo je najlepsa pesmioca koja je napisana, uvek sam je obozavala......

[Izmenjeno 28-10-2006 Mila]


stela - 30-10-2006 u 10:26

Tri livade nigde nema lada voleo sam devojku iz grada

U kafani muzika tandrče
puca staklo i pucaju glave
ni u klozet ne možeš od srče
čaše lomim ruke mi krvave.

Loču svinjski očevi i majke
što radjaju kretenstu decu
mani sada tupavo potomstvo
Mujo kuje konja po mjesecu.

A pevaljku silovali nisu
majmuni što padaju od pića
sve dok nije pokazala sisu
od izvora vode 2 putića.

U ponoć su pale prve žrtve,
nemam pojma, možda tako treba
dok iznose pijane i mrtve
zaklanjaš mi sunce, sidji sa mog neba.

B.Djordjevic


stela - 19-11-2006 u 04:15

STIDIM SE OD MALIH NOGU


Beše prošla crna ponoć,
baš nekako oko jedan,
kad sam na svet ovaj došo
uplakan i neugledan.

Oko mene neki ljudi,
na svakome kapa bela,
svi ozbiljni, obučeni,
ja jedini - bez odela!

Gledali me svi odreda
ozgo, ozdo, nazad, spreda,
kao da je mala beba
zato da se gola gleda!

Uprli u mene oči
pa žmirkaju, pa me mere,
šta sam mogo tog trenutka
nego da se muški derem.

Plakao sam kao kiša:
što da tako na svet dođem
i prvi put pred strancima
stanem ko od majke rođen?!

Božidar TIMOTIJEVIĆ


stela - 21-11-2006 u 15:27

SVE JE MOGUĆE ...

Sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobjediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svijet više nije skučen i pun prijetnji.


Meša Selimović, Derviš i smrt


stela - 27-11-2006 u 01:05

Neverna žena

I povedoh nju do reke,
devojkom je smatrajuci,
no, udata ona beše.
Zbilo se na Svetog Jaga,
u podesno nocno vreme,
kad pogase fenjeri se
i zrikavci kad zasvetle.
Na izmaku krajnjih kuca
dodirnuh joj grudi snene,
što se odmah rascvetaše
ko zumbula kite jedre.
I šumeli nabori su
uštirkane suknje njene
kao komad svile što,
od oštrica deset secen.
S krunama bez srebra sjajnog
naraslo je sve drvece,
dok lajaše vidik pasa
u daljini, preko reke.
Kad predosmo glog i trske
i kupina oštre vreže,
od njezine punde osta
na tlu blatnom udubljenje.
I ja na to mašnu skidoh,
ona haljinu sa sebe,
ja - opasac s revolverom,
ona - prslnik sav izvezen.
Ni smilje ni školjke morske
nisu takve puti nežne,
ni kristali na mesecu
takvim sjajem ne trepere.
Bedra njena bežahu mi
kao ribe uplašene,
do pola hladnoce pune
a od pola osvetljene.
I po putu najboljemu
jezdio sam noci cele,
bez stremena i bez uzde,
vrh omice te sedefne.
Ne želim, jer covek jesam,
da pomenem šta mi rece,
pamet zadrava nalaže mi
da se time ne razmecem.
Prljavu od poljubaca
i peska, nju ponesoh s reke;
do se s vetrom macevahu
ljiljanove sablje bele.
Pokazah se kao pravi
Ciganin što zna ko jeste.
Ja poklonih kotaricu
Njoj od trske ispletene,
Al u nju se ne zaljubih,
jer udata mada beše,
kaza mi da devojka je
kad povedoh nju do reke.

Federiko Garsija Lorka


stela - 6-12-2006 u 21:31

Poezija

Bje u ono doba . . dodje poezija da me potrazi.
Ne znam, ne znam odakle je banula, iz zime ili iz rijeke.
Ne znam ni kako ni kada.
Ne, ne bjehu to glasovi, ne bjehu rijeci, ni tisina,
ali zvala me iz jedne ulice,
iz krosnje noci,
iznenada, medju ostalima,
medju zestokim ognjevima,
ili dok se vracah sam,
tamo je stajala bez lica
i dodirivala me. Nisam znao što da kazem, usta mi nisu znala nista odrediti, oci mi bijahu slijepe, a nešto je udaralo u mojoj dusi, groznica ili izgubljena krila, i ostadoh sam odgonetajuci, tu opeklinu, i napisah prvi nejasan redak, nejasan, bez tijela, cistu
glupost, cistu mudrost onoga koji nista ne zna, i odjednom vidjeh ocisceno i otvoreno nebo, planete, treptave plantaze,
sjenu probusenu, izbodenu strijelama, vatru i cvijece, noc koja uspavljuje, svemir. I ja najsitnije bice, pijan od goleme ozvjezdane praznine, na sliku i priliku
tajne, osjetih se kao cisti dio
bezdana, otkotrljah se sa zvijezdama,
srce mi se otisnu s vjetrom

Pablo neruda


stela - 9-12-2006 u 01:33

Reč - rečenica

Dok čekam na odgovore,
dok biraš reči,
strah od napisanog,
izgovorenog
iz tebe
u meni udara.
Anđeli i đavoli,
sitni demončići zbijaju šale na naš račun
gledajući kako da se zabave
tvojim ludo genijalnim rečima
sateraju me u ćošak i oteraju u ćutanje iz
koga me budi tvoja reč,
topla i pitoma,
kao da nikada nije gruba bila.
Reč, posebna,
meni namenjena,
ispisana, izgovorena.
Moja rečenica drugima nerazumljiva,
samo u tvojim genijalno ludim prostranstvima
ume da živi
životom koji sam joj namenila.


stela - 11-12-2006 u 14:09

Samo na čas

Kada je ništa sasvim dovoljno dajem sve. Bez pitanja. Poklanjam najbolje ostatke sebe. Blaga ljutnja izazvana mojim rasipanjima neobično prija. U nekom vremenu sklanjam se u moje uglove postojanja, gde vremena nema. Smeštam u prošlo buduće i u sadašnje strpam sve što bih htela. Odživim tih nekoliko trenutaka bez alternativa i posledica.
Znaš, uvek znam kome ruku pružam...


stela - 17-12-2006 u 20:44

Zamorena pesma

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane sume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije

Branko Miljkovic


Jeca - 19-12-2006 u 06:06

Odlomak iz knjige pesama "Neznosti" Mokrincanina i pesnika Mite Golica


Neznosti

Smisao reci meri se
vestinom precutkivanja
lepotom neizgovorenog

sustina kazivanja samo je tisina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava vecnost
samo velicina prolaznosti

da li je vaznije kako TE reci
ili kako precutati

Uvek smo
samo ono sto nam nedostaje
ali
moze li ista
tako da se razlikuje od nas
kao mi sami

Nismo li samo neka granica
sustine i smisla
ono malo beskraja
izmedju nenadjenog i trazenog
neka najcudnija pogodba
UZROKA i POSLEDICE
u izazivanju postojanja
da li je neizvesnost - mogucnost izvesnog
da li je sreca - ne znati mnogo

Nista nije slucajno ili je slucajno sve
covek je ono sto cini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)
da li je jednostavnije biti izuzetak
ili pravilo

Umetnost vode nije u izvoru
vec u zedji
mudrost hleba nije u psenici
nego u gladi

(lepota razumevanja pociva u sumnji)

opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju necega sto je najvise TI

da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja

da li je vaznije - nadvladati daljine ili znacenja

Ono najvece sto se moze doziveti nije vecnost
vec trenutak

lepota beskonacnosti - mudrost je konacnog

Najvece zadovoljstvo nije u posedovanju vec davanju

da li je sramota biti nesrecan

Znam:
najepse JA nikada nece biti i jedino ja
najlepse OVDE nikada nece biti
i jedino ovde
i TAMO je ovde
sve
samo po sebi ponavljajuci se
ostaje neponovljeno

da li je postojanje - mudrost moguceg
da li je sreca - voleti mnogo.


stela - 3-1-2007 u 01:35

"Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede više nego čitavi meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. (Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava, njihova nezadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sam sebi cilj i svrha!) A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti. Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća."

Moj prijatelj

Znaš, prijatelju moj dragi.
Hvala Ti što si tu, kraj mene,
što me tvoj pogled blagi
prati kud' god da krenem.

Ponekad navratim u misli tvoje,
da pogledam što se tamo skriva.
Kako se sjeta i sreca roje,
kako cežnja u njima prebiva.

Znaš, neke duše posjetim cesto.
Ušetam u misli sa ove strane,
kada mi moje culo šesto
pokaže one odabrane.

Ti, jedna si takva duša,
kojoj kroz misli ponekad šecem..
tada impulse njene slušam,
nekad se s tvojim dvojbama srecem.

Otpusti patnju, ako se javi,
za onim bicem, tamo daleko.
I vjeruj, svemir sve na mjesto stavi
Bog ili Alah ili treci neko.

Srce veliko moj prijatelj ima
duša mu je k'o beskrajni svemir
Ljubav je njegova oceanska plima
Dok mu u dubini bica gori nemir


stela - 8-1-2007 u 10:01

iz SRPSKE ZDRAVICE - Vuk Karadzic

U dobri čas od objeda
"Sve s časom dobrijem a mirom božijem, da pijemo u dobri čas od objeda, da se namjeri dobri čas na objedu i po objedu, našemu bratu domaćinu i ko je u njegovom poštenom domu!"

Ko pije vino za slave božje,
pomoz' mu bože i slavo božja!
A šta je ljepše od slave božje
i od večere s pravdom stečene?


stela - 15-1-2007 u 08:56

Predmet

Isprani žuti bade mantil pamti sve
Neću ga menjati jer
Narandzasta igračka, životinja, u desnom uglu
Pored jastuka, u belom, zna tajne koje neću reći.
Razlila bih se pa stopila sa
Zelenim granitom
Utonula u hladnu toplinu njegovu
I rasplinula u bilione atoma i molekula
Rasuta živela
Isto toliko života
Udahnula ih deset puta više i
Bila samo ono što jesam
Prokleta emocija.
Crvena šolja, okrnjena, krije
Mirise bolnice
I reči kroz oči rečene
Kada glasa nije bilo.
Kasnila sam često bežeći
Kroz tramvaje i autobuse
Sa mozgom na kočnici
I srcem pod ručnom.
Nikad od mene vozač
Stalno pravim masivne sudare
I udaram čeono
Sebe zakucavajući da potrošim još ovo malo
Crvene krvi ....
Lažem ako kažem da neću da
Budem tu.
Sve što tražim to je da me neko
Nauči da plačem.
Ne znam koje su boje suze ....


Mila - 16-1-2007 u 05:34

NEPRAVDA
Pitala me je: da li znam?
Rekao sam: ne znam!
Odgovor je bio tacan
a dobio sam slabu ocenu.

SVINJA
Da li svinja zna da je svinja?
Da li ona zna da lici na druge svinje?
Mozda svinja misli da je ona nesto drugo.

KOLIKO JE 3X3
Mislio sam da je 7
Rekao sam da je 6
A znao sam da ce biti 9.

ZBIR GLUPOSTI
Prva glupost: nisam ucio
Druga glupost: otisao sam u skolu
Treca glupost: podigao sam ruku
Cetvrta glupost: rekao sam glupost

LOGICNO
Kad glupom domacinu naidju glupi gosti
Sta rade?
Pricaju gluposti.

SEDAM STUPNJEVA POREDJENJA
Nisam ja najgori!
Ima i gorih od mene!
Ja sam sjajan prema nekima!
Ja sam jos i dobar kakvi su drugi!
Ja sam najbolji medju najgorima!
Daleko sam od najgoreg!
Nisam najbolji, ali nisam ni najgori!

SLUCAJ KARADJORDJA
Sta odgovara djak koji ne zna odgovor na pitanje
-Zasto je Karadjordje podigao Prvi srpski ustanak?
Prvo sigurno da je imao razloga.
Drugo, da nije imao razlog on to ne bi uradio


Mila - 16-1-2007 u 06:15

Deco, mozete misliti kakav je zivot kada je od kolevke pa do groba najlepse
djacko doba.

Oni koji su ove jeseni postali muskarci krenuli su na prve ljubavne
sastanke. Ko ima visoku devojku pere samo zube, a kome je devojka mala mora
prati i noge.

Mame tuku decu zato sto ih vole. Tate ih tuku zato sto nisu takvi da bi ih
i oni mogli voleti.

Ni bake nisu uvek bile dobre. Da su bile dobre ne bi postale bake.


POSTO ste se lepo, dobrovoljno i jednoglasno dogovorili da zivite u bracnoj
zajednici, jer ste svesno i odgovorno zakljucili da ce vam tako biti i lepse
i bolje, mi vam necemo, kao sto je uobicajeno citati clanove Zakona o braku
i porodicnim odnosima.

(1)
BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne moze drukcije.
Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.
Uredite ga sami, lepse i humanije nego sto bilo koji zakon to moze da predvidi.

(2)
ZELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da
zivite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvaznijih i najlepsih
poslova u zivotu.

(3)
SAVETUJEMO vam da ne zurite, da stedljivo trosite i reci i osecanja.
Nemojte odmah potrositi sve.
Rasporedite svoju ljubav i uzajamno postovanje na svaki dan zajednickog zivota.

(4)
ZAKON kaze da su muz i zena u bracnoj zajednici ravnopravni.
A to moze i lepse da se kaze:
Povecajte svoje obaveze da ne biste ugrozavali prava drugih.

(5)
U DANASNJEM svecanom cinu stekli su se ne samo obostrana ljubav vec i vasi
pojedinacni i zajednicki interesi.

(6)
BRAK ne moze biti cilj.

(7)
ON JE samo mogucnost da se vasi drugi interesi lakse i lepse ostvare.

(8)
ZATO stalno gradite svoju vezu, prosirujte njene granice, ne dajte joj da se
zacauri, olenji, uspava, da prestane da zivi i postoji.

(9)
BOGATITE svoj zajednicki zivot, borite se za raznovrsnost zivota, budite
realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i zelje, jaki i uporni kad
treba da ih ostvarujete.

(10)
NE MOZETE se baviti samo ljubavlju.
Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale nase
aktivnosti, kad nam daje snage da se sto uspesnije ostvarimo kao licnosti i
clanovi drustva.

(11)
BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, vec na svoj brak.
Cuvajte ga i branite od svih iskusenja, smatrajte ga dragocenim za svoju
sudbinu i srecu.

(12)
NEKA ovaj dan bude srecan pocetak vaseg dugog i lepog zajednickog zivota.


Mila - 16-1-2007 u 06:23

Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka disciplina
zove se ko ce duze, a ne ko ce brze voziti.

Kosava duva, neki drugovi se klate.

Sada se ne pravi pitanje, samo da je dete.

Posto jedu samo ono sto ostane, devojke i zene obicno
spreme malo vise.

Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka
glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

Kraj je meseca, nedelja solidarnosti.

San svakog praseta je da umre kao svinja.

Ne mozemo ziveti bez drugih ljudi. Jedni nam
stvaraju, drugi resavaju probleme.

... duznost je oca da se brine o prezimenu dece,
o imenima ce brinuti majke. Dakle, otac ono najvaznije -
uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno.

Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa.

Ne spustajte ruke, ima jos da se glasa.

Nerad drzi govor radu.

Sada je verovatno lepo tamo gde je bilo ruzno dok
smo mi bili.

Subota je dan kada se kupaju muzevi koji vole
svoje zene.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti
nevaspitan nego lose vaspitan.

Treba poceti s inicijalima. Dok se ne vidi sta ce biti.

Mozda je nekim drugim planetam Zemlja pakao.

Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi
nije hteo.

To sto vas niko ne slusa je razlog da cutite, a
ne da govorite jos vise i glasnije.

Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav sam ja otac.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi ali niko
nece prvi da pocne. Svi imaju losa iskustva.

Mi volimo sao ono sto nemamo i dok nemamo.

Ko zivi tesko, duze zivi.

Mi umemo ili da zelimo srecu ili da je se secamo.

... nikad vam zena ne moze roditi tako kvalitetno
dete kakvog psa mozete kupiti.

Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarci
ne plase se rizika da vole samo jednu zenu.

Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a
nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete
nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.

Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.

Sam covek ne moze ispuniti ovoliki dan.

Ko ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi.

Zena mora da je zena non-stop. Jer se nikad ne zna kad
muzevi mogu postati muskarci.

Ispunite zivot zenom i decom. Brze ce vam proci.

Planine su za vrline, a more je za greh.

Tesko je biti dete i biti dobar.

Unesite u monotoniju i mrtvilo necijeg zivota malo
svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i loseg ukusa.

Vise cujemo jedni druge nego sto se razumemo.

Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono
sto smo juce uradili.

Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja
ruka.

Sto je brak duzi, reci i recenice su krace.

Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako
ne zna drugacije.

Mnoge zene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju
koga. Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da
priznaju da nisu.

Vi vise licite na poraz nego na bilo ciju pobedu.

Budni su oni koji vole, jos spavaju oni koji su
voljeni.

Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo moze.

Prvi pitajte da ne biste morali odgovarati. Prvi
trazite da ne biste morali davati.

Za sve sto niste mogli recite da niste hteli.

Hrabri muskarci treskaju vratima kad dolaze u kucu,
a kukavice samo kada odlaze.

Za zivot je potrebno malo. Za nesrecan zivot
trazi se mnogo vise.

Kisa bi padala i ne bi, ne radi jos se ni jedno
ni drugo.

Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto
je on trazio nasao je neko drugi.

Lepse je biti necija baba nego samo baba.

Deco, tata vam je ostavio mamu za uspomenu.

Muskarci mogu da vole samo kada nadju malo slobodnog
vremena i samo one zene koje im se u tom trenutku nadju
pri ruci.

Nas vole neke dobre, prave zene, a mi volimo one
druge, koje niko ne bi voleo da nema nas.

Tucite svoju decu sve dok vam ne priznaju zasto
ste ih tukli.

Ko ima visoku devojku, pere samo zube, a kome je
devojka mala, mora prati i noge.

Ako ne mozete da nadjete izlaz iz ove situacije,
promenite situaciju.

Tesko je biti sam. Od toga je jedino teze kad su
dvoje sami.

Izgleda glupo svako ko je pametan kad ne treba.

Niko toliko ne brine o sebi kao oni koji nikom
drugom nisu potrebni.

Mnogo, to je svakog dana po malo.

Dobri su oni muzevi cije zene hoce da ih trpe.

Muz je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Zena je
ime za onu koja je volela nekog drugog a udala se za vas.

Sto je bolest manja, sve je glasnija.

Ako mozete nemojte voleti one koji vas ne vole.
Ako to ne mozete, volite ih samo malo. Ako ni to ne mozete,
volite ih mnogo ali kratko.

Nije svejedno koje je vere bog u koga ne verujemo.

Dok nemate jedno, ne moze vam nedostajati drugo.

Klinci prave klince. Klinci se klincima izbijaju.

Drugarice danju rade, a gospodje ne mogu nocu da
spavaju.

Ako je zena prava zena i ako ume da voli, to je
dovoljno ljubavi za jedan brak. Muzevi neka trose svoju
ljubav gde je nema.

Dobri ljudi imaju vremena.

Zene ce pricati sta su sanjale a muzevi sta im se
dogodilo.

Oni koji primaju uvek mogu vise nego oni koji daju.

Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom
zivi.

Sirotinja jede samo kad je gladna.

Mlade majke ne mogu da spavaju. Stalno nekome nesto
treba.

Ko mlad trosi novac, nece stici da potrosi mladost.

Sve se moze kad se mnogo ne misli o tome.

Ne trcite za zenama da se ne sudarite sa onima koji
od njih beze.

Fudbal skuplja dve vrste muskaraca: one koji nemaju
devojke i one koji imaju zene.

Budite dostojni tudje ljubavi, zavisti ili
ljubomore.

Cekajte sto duze ono sto treba da cekate. Jer kad
to docekate, posle necete imati vise sta da cekate.

Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokusajte
jednom da volite one koji vas vole.

Zenama je potreban samo mali znak, nagovestaj,
jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve
rade same; vole, pate, nadaju se, mastaju i placu.

Ko nema iskustva sa decom postace roditelj.

Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drzi
tako dok mu ne utrne. Kad spusti ruku bice mu mnogo
lakse.

Ko moze, ne mora da placa. Ko placa, moze i
da ne moze.

Politicari su nam mnogo bolji od politike.
Ovo zakljucujemo po tome sto cesce menjamo politiku
nego politicare.

Zene vole da vole a manje im je vazno koga ce
voleti. Muskarci vole da su voljeni ali bi hteli da
biraju ko ce ih voleti.

Sve sto vam treba trazite od dobrih ljudi. Oni
nemaju mnogo, ali misle da ni to ne zasluzuju.

Kad zena voli muza to ne mora da znaci da on
nju ne voli.

Nekada smo imali ideale a danas samo njih nemamo.

U zivotu ima vise posla za zensko srce nego za
musku pamet.

Tate udaraju samo kamen temeljac buducoj deci.
A zatim dolaze ponovo na svecano otvaranje.

Stida se treba oslobadjati na vreme, dok jos
mozemo da radimo ono cega se stidimo.

Nemojte zavisiti od onoga cega nema. Pravite
se kao da imate i nesto drugo.

Uvek je bolje tamo nego ovde i uvek je lepse
ono nego ovo.

Sta li oni rade kad su nama dozvolili da radimo
sve ovo sto radimo.

Najvise vas mrze oni koji vam najvise duguju.

Siromasan je onaj koji ima para a bogat je onaj
koji ih trosi.

Ko ima para ne mora voleti decu.

Mi cinimo sve da ne uradimo nista.

Zalosno je kad deca vise vole svoju domovinu nego
ona njih.

Najpostenije i najzanimljivije misle oni ciji posao
nije da misle.

Ovo je vreme brzih a ne pametnih.

Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga
ne voli.

Mi samo ne treba da govorimo ono sto govorimo i
samo treba da radimo ono sto ne radimo.

Dok ne mislimo svojom glavom, svi mislimo isto.

Neke zene treba voleti a neke postovati. Postujemo one
koje nas vole a volim one koje su ravnodusne prema nama.

Nikad nismo mislili da cemo misliti ono sto danas
mislimo.

Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo
oni koji su voleli.

Tudja nemoc je najlepsa potvrda nase moci.

Narod je spreman na najvece zrtve, ali se zrtve
prave lude, nece ni da cuju.

Sta nam vredi sto imamo mnogo problema kad ne znamo
kako da ih resimo.

Muskarci su krivi za sve. Oni prave probleme, a
zene ih samo radjaju.

Mi ne znamo sta hocemo i sta radimo sve dok ne
pogresimo.

Bogati samo vide bogatije od sebe.

Setite se sta ste juce radili. Pa, ako vas nije
sramota, radite to isto i danas.

Ko se probudio u Beogradu za danas je dovoljno
postigao u zivotu.

Neki zive na 100 strana i racun im je isti, kao
i nama, koji, takoreci, ne zivimo.

Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih
kombinacija.

Ili ste sami ili ste suvisni.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi
pitanje s kim je.

Jutros je jedan mladic u taksiju zaboravio
diplomu pravnog fakulteta i novcanik sa nesto para.
Moli se posteni taksista da diplomu zadrzi, a da
novac vrati. Od necega se mora ziveti.

Jutros je jedan mladic u tramvaju izgubio
pamet. Molimo malu, pegavu plavusu da je vrati.
Posle je mogu i zajedno koristiti.

------------------------------------------------------------------------------

Odmorite se ako imate od cega, pojedite ako imate sta,
mislite ako imate o cemu.

Mnogi delovi grada ostace danas i ovih dana bez struje.
Medjutim, Elektrodistribucija ce montirati baterijske
strujomere, tako da ce bar oni raditi bez prekida.

Uskoro ce prolece.
Blago svima za koje je to vazno.

U parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorista neko
je prepoznao drvo iz svog kraja i sad se jadaju jedno drugom:
sta ces ovde, gde se cak i voda placa?

Ako nije rano, pozajmite negde u komsiluku kafu,
secer i neku cigaretu.Sedite, smirite se i razmislite - kod
koga biste danas mogli rucati.Ako vam deca kazu da su gladna,
recite im da bi bilo bolje da uce.Ispricajte im ponovo - kako
ste se vi mucili dok niste stigli dotle da pozajmljujete
tek 28. u mesecu.

Nas grad se pretvorio u veliku cekaonicu.
Svi cekamo lepse dane.

Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj.
Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus.

Ova subota dusu je dala za lep i dobar zivot.
Te subote, 20.septembra 1975. godine, vise nikad nece biti.

U nekim beogradskim ulicama bice poseceno staro drvece.
Na njihova mesta posadice lepe mlade milicionare.

Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo sa njim.
Mrzi nas ili ne umemo da zivimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uzivali gledajuci
kako je lep nas zivot kad ga drugi zive.

Ne znam kako vas greju ovog jutra, ali treba
razumeti i te ljude iz toplana: kad pomisle koga sve treba
da greju, ne radi im se. Prosvetni radnici im muce decu, kod
lekara nikako da dodju na red, trgovci ih deru, milicioneri im
uzimaju meru. A zbog jednog ili dva cestita coveka ne
vredi paliti toliku vatru.

Uskoro nas ocekuje veliko slavlje:
proradice tobogan od Beograda do Bara.

Jutros ce neki drugovi u automobile, pa na sastanak;
pa u automobile, pa na rucak;
pa automobilima na drugi sastanak;
pa, opet automobilima, eventualno kuci.
Trebalo bi ih jednom pesice provesti kroz nas grad i zivot
da vide kako je relativno dobro drzimo,
uprkos njihovim odlukama.

Ne morate i ovo jutro pocinjati poznatim
zanovetanjem: Da se ja nesto pitam...
Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi
pitate i videli da nije sjajno.

Danas ce na Topciderskom brdu neko slaviti mali
intimni jubilej: ovo je vec sezdeset i peta godina
kako - ne moze vise da zivi.

Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije.
Uklonjen je sofer koji je mnogo znao.

Bice i danas guzve po kucama kad se okupi
sve ono lenjo, gladno i nervozno.

Vi mislite da zivot muci vas, a mi imamo utisak da vi mucite,
gnjavite i ponizavate zivot.

Sunca nema.
Ono, izgleda, ceka limun, koga takodje nema.

Moglo bi nam biti mnogo bolje kad to ne bi zavisilo od nas.
Na zalost, sva briga o nama prepustena je nama.
Dakle, najgore moguce resenje.
Zbog toga sa ogorcenjem mozemo reci - nismo to zasluzili.

Sutra ce vitalniji deo Beograda provesti u vikendicama.
Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju.
Koju zemlju, ciju zemlju? Zemlju svojih oceva i dedova.

Obradujte svoje noge! Operite ih ili promenite carape.
Perite noge! To je prvi uslov za dobre medjuljudske odnose.

Svaka doslednost je konzervativna.
Zbog toga smo cesto progresivni na racun morala.

Lopovi su poceli da potkradaju jedni druge.
Ovakvi nesporazumi moguci su samo zbog toga sto se
kod nas jos ne zna ko je sve lopov.

Za izdajice, tuzibabe i cinkarose u beogradskim
skolama uvodi se novo priznanje - vukovac. Po imenu
onog Vuka, koji je, prema narodnoj pesmi, izdao na Kosovu.

Slusali smo jednu zenu kako kune taksistu:
Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar!

Hladno je.
Danas ce razmisljati i oni kojima to nikada nije
padalo na pamet.

Jedan od nasih sugradjana ugrizao se pre desetak
dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso.

I danas ce se voditi neravnopravna borba izmedju golorukog
naroda i naoruzanih kasapa.

Tucite svoju decu cim primetite da pocinju da lice na vas.

Niko nema vise od jednog zivota.
Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, trose i nekoliko
tudjih zivota.

Ko zeli da je stalno u pravu, mora cesto da menja misljenje.

U slucaju zemljotresa, prvo zaustavite luster koji se klati.
Uvezbavajte tu logiku i gde god mozete uklanjajte dokaze.

Jedan covek umro je preko veze.
Poznavao je nekoga bolnici.

Kad je neko glup, ne mozete mu ni to dokazati.

Navikavajte se da mislite i ovako:
Ako vas niko ne razume, to jedino moze da
znaci da vi niste u pravu.

Ulazite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.
Ulaganje u glavu je dugorocno i neizvesno.

Mnogi ljudi ne umeju da umru. Pokusavali su na razne nacine,
spajali i kombinovali razna zla i nedace i opet nista.
Ne vredi. Morace opet da umre neko drugi.

U jednom od starackih domova smesteni su majka i sin.
Sinu je vec 65 godina i majka nije imala kome da ga ostavi.

Nervirajte jedni druge ako vam to prija,
ako bez toga ne mozete. Svadjajte se ako ste tako navikli.
Na kraju se pomirite ako vam je tako najlepse.

Covek se uci dok je ziv.
Najvise bi mogao nauciti od smrti, ali je tada obicno kasno.


Neko je jutros srecan, presrecan, jer je nasao mesto za parkiranje.
Neko drugi je tuzan i zalostan, jer mu se rodilo zensko dete.

Nas grad se pretvorio u veliku cekaonicu.
Svi cekaju lepse dane.

Jutros budale preticu idiote, jer ispred idiota nekim kretenima
ne rade stop-svetla.

Zali nam se jedan prijatelj:
Ja sam lud sto sam glup pa uvek ispadnem blesav.

Mame, radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke
su najlepsi, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.

Nasmesite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorcine.
Oprostite zivotu i svetu sto nisu savrseni.

Temperatura u Beogradu je ispod svake nule.

Sneg jos pada, mada mu je receno da nece padati.

Sijalice su nam se odvikle od struje.
Neke senzibilnije, cim ih struja ponovo takne, od prvih zmaraca
pregore.

Pocelo je zaprasivanje pcela i astmaticara.
To je poslednje upozorenje komarcima.
Ako ne budu dobri, provesce se slicno ili jos gore.

Jedan od nasih sugradjana ugrizao se pre desetak dana za jezik
i to je bio poslednji put kad je okusio meso.

Cuvajte se na pesackim prelazima.
Ima vozaca kojima je dosadio zivot, samo jos ne znaju ciji.

Kosutnjak je pun manijaka.
Jedni trce za zenama, a drugi bez razloga.

Samo kukavice vole po nekoliko zena.
Hrabri muskarci se ne plase rizika da vole samo jednu zenu.

Hoce li skoro taj beogradski metro ?
Mnogi Beogradjani su vec pod zemljom i cekaju

Vajka nam se jedan starac:
Da sam znao da cu ovoliko ziveti, vise bih vodio racuna o svom
zdravlju.

Deca koja nose cipele broj 45 mogla bi vec da stanu na svoje
noge, to nije mali oslonac.

Iza nekih novih klinaca dolaze jos noviji klinci.
Klinci prave klince.
Klinci se klincima izbijaju.

Dobri ljudi imaju vremena.
To je prva odlika dobrote.

Ima zena koje se ne plase muzeva, ali se plase raznih buba.
Jedan muz je pojeo takvu bubu naocigled zene, ali nije pomoglo.
Ona se i dalje plasi samo buba.

Domaci rok muzicari pojeli su muziku.
Ono sto cujemo samo je podrigivanje.

Srecnim ljudima ova kisa pretvara se u vino.
Onome ko nema srece, otici ce u koleno.

Ko prvi devojci, njegova devojka.
Ko poslednji devojci, njegova zena.

Prsti na nogama vire ispod jorgana kao patuljci.
Plase se glave.
Cim se glava uspravi, oni se sakriju.

Mi smo mrve na Zemlji, Zemlja je mrva u kosmosu.
To se moze razumeti i prihvatiti sve dok vas ne zaboli zub,
mrvine mrve mrva.

Kad vidite muskarca na visokim stiklama, pokusjte da pogodite
gde mu nedostaje tih nekoliko santimetara.

Lekari grese, malo sami a malo sa medicinskim sestrama.

Samo deca koja ne slusaju mogu postati bolja od svojih roditelja.

Danas ce intelektualci prvo procitati citulju a zatim resavati
ukrstene reci.
Da nisu ucili i zavrsili skole, poludeli bi od dosade.

Ide zima i sve sto ide uz zimu.
Kad napunimo maramice, nista nam nece ostati u glavi.

Ima muskaraca i muskaraca.
Neki su u stanju da usrece mnogo zena a neki jedva uspeju da
unesrece samo jednu.

Danas je cetvrtak, skoro petak, kad pocinje subota.

Pune su ulice opalog lisca.
Jadno lisce. Kad nije na granama, ono ne zna sta ce.
Trci za svakim prolaznikom i automobilom, kao svako ko je ostao
bez roditelja.

Nemojte mnogo razmisljati kad pravite decu.
Vi ih samo napravite a ona ce posle razmisljati sama.

Volimo dijabeticare koji ne mogu da zive bez kolaca i infarktase
koji ne mogu bez cvaraka.
Mnogo volimo sve one koji vise ugadjaju sebi nego svojoj bolesti,
koji umiru zato sto vole da zive.

Pijanci nemaju ni vremena ni zivaca da se bave decom svojih
zena.
Oni podizu i skoluju decu beogradskih kelnera.

Nova godina je dosla i prosla.
Posle kraceg prekida, danas se nastavlja stara godina.

U rano beogradsko jutro, kad su ulice jos prazne i puste, nemate
sa kim da podelite jutarnji mraz.
Svih osam stepeni ispod nule kao psi laju i reze samo na vas.

Negde na periferiji, u nekim dvoristima umiru Beogradjani koji
su cekali ali nisu mogli docekati da imaju cesmu bar u kuhinji a
spavacu sobu izvan kuhinje.

Neke od jos uvek bezimenih ulica u Beogradu mozda bi mogle nositi
imena postara koji u tom kraju raznose postu.
Bar dok se ne rodi ili ne umre neko ko je vise zasluzio tu ulicu
od postara.

Posteni su samo ravnodusni, oni koji nemaju prave ljubavi i
strasti.
Kad nesto ili nekoga mnogo volite - sport, zene, kocku ili pare
- ne mozete biti posteni.

Muskarci imaju kafane, fudbal, kocku i sve drugo.
Zene imaju samo muskarce.
Zene imaju vise nego muskarci.

Bice proleca i sunca - uprkos svemu, zainat svemu, protiv svega
i svakoga sto se suprotstavlja zivotu.

Ko voli pse, ne bira kakvog ce psa voleti.
Ko vise voli sebe nego psa, mora pazljivo odabrati retkog i
skupog psa, zbog koga ce jos vise voleti sebe.

One koji prljaju Beograd ne treba novcano kaznjavati.
Treba im nekim sprejom praviti fleke na odeci.
To je jedina odgovarajuca kazna koju bi oni mogli razumeti.

Hrabri beogradski golubovi lice na toreadore.
Kad se na njih zaleti neka besna motorna bestija, oni se elegantno
izmaknu za samo nekoliko santimetara i nastave da kljucaju.

Ako vam se neka ptica posere na glavu u Bulevaru revolucije,
obrisite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.

Zasto beogradski mladici ne sluze vojsku samo u Beogradu ?
Mogli bi spavati kod kuce a mame bi ih svakog jutra vodile u
kasarne, kao u obdanista, i dolazile po njih kad se vracaju sa posla.

Koliko je to godina robije - ako ubijete neku od sluzbenica
na salterima Infostana ili opstinskih sluzbi ?
Ako nije mnogo, mi bismo poceli vec danas.


"Zdrav i zadovoljon covek moze imati i ovo i ono
Ovo - to je sve ovo, Ada, i aktivnosti na njoj
Ono - to je sve ono drugo
Ono bi moralo da podrazumeva ovo
Ono je lepse uz ovo
Ovo cete osloboditi i odmoriti od onog
Ovo ne moras - zato je bolje od onog
Dok trosis ovo - ne zaboravi na ono
Ovo moze svako a ono - samo ko moze
Sto vise ovog - sve duze onog
Zdravije je gubiti vreme na ovo nego na ono
Ono je proslost - u ovome je buducnost
Onoga ko je jutros pozvao na ovo - Ti sutra pozovi na ono"



Na pitanje kako oslabiti? postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti.
I na drugo pitanje - kako doci do para? odgovor je takodje cinicno prost:
treba raditi.
Ovako logicni i jednostavni odgovori nisu popularni.
Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao
tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doci do
para ne radeci, i kako poloziti razred ne uceci, i kako postici nesto u
zivotu ne trudeci se?
To se trazi. Bilo bi dobro da tu postoji neki stos, neka duhovita caka i
resenje. Prokleta neka je pamet koja na laka pitanja daje tako teske,
nemoguce odgovore!


Da li primecujete da ima struje? Ne primecujete. A cim je nema, vi
primetite, je l' tako? Cudni smo mi. Lakse nam je da primetimo cega nema
nego ono cega ima.
Neki napredni drugovi unapredili su svoje supruge u visoko zvanje
drugarice. Kad im zatrebaju zene, uzimaju tudje.


Moglo bi nam biti mnogo bolje kad to ne bi zavisilo od nas.
Na zalost, sva briga o nama prepustena je nama. Dakle, najgore moguce
resenje.
Zbog toga sa ogorcenjem mozemo reci-nisto to zasluzili.


Nemojte citati novine dok rucate. Obratite paznju na meso, znate li posto je?


Danas je cetvrtak, 22 april (1976). A to nije malo. Toliko aprila
dovoljno je da svima bude lepse i bolje.


Posle sinocnih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje: da li
je vaspitanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka
svako vaspitava onim cime raspolaze.


Ne valja kad profesori mrze ucenike, ne valja kad vole ucenice - sta mi,
zapravo trazimo od profesora?


U zenama ima vise mesta nego u obdanistima. Zato imamo visak nezbrinute dece.


Ljudi nesigurni u svoju vrednost umeju sa velikom strascu da neguju
vrline. Imate jalovih ljudima kojima je tesko pronaci drugu manu.


stela - 20-1-2007 u 12:57

Konstantin Simonov
(1915-1979)


Čekaj me

Čekaj me i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
i kada mećava briše
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka
čekaj i kada čekanje dojadi
svakom koji čeka.

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Ne slušaj kada ti kažu
kako je vrijeme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Neka povjeruju sin i mati
da više ne postojim
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sjesti snjima
i nemoj piti ništa.

Čekaj me i ja ću sigurno doći
sve smrti me ubiti neće
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.


stela - 23-1-2007 u 14:13

Covek je san...

Čovek je san... nečiji san
nedosanjano savršen, kao praznina
i sve što ima - to je noć i dan
i odjek pogleda u ogledalu daljina.

Čovek je pitanje - ne bez odgovora
Čovek je odgovor sa hiljadu pitanja
i njegova mora je što mora
sa ognjišta u beskrajna skitanja.

Čovek je ljubav ... ili bar pokušaj
Čovek je sve - početak i kraj
Zašto je Bog sakrio očaj
u snovima čoveka, kao svoj beskraj.

I čovek je ...
O Bože, šta je to čovek?
Dal' je to kazna ili stvaranje
ili je samo lepih reči odjek
kao večno uzimanje i večno davanje.

Čovek je san ... nečiji san
sanjan - nedosanjan,
kao praznina
i sve što ima - to je noć i dan
i odjek pogleda u ogledalu daljina.


stela - 26-1-2007 u 22:24

Anabel Li

U carstvu na žalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar nocu sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoše od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da vecni sanak sni.

Andjele zavist je morila što su
tek upola srecni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjacasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi -
što mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer vecite snove, dok Mesec sjaj toci,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oci
prelepe Anabel Li
po svu noc ja tako uz dragu pocivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buci i vri.

Edgar Allan Poe


stela - 30-1-2007 u 21:48

Samoca

Bilo bi mi suvise da sretnem kogagod:
kao reka skrivena smeje se moja samoca
i plavi se nada mnom neba svod.
Ostavila sam za sobom zla i dobra
vezana za radosti sveta.
O, kako se sada smeje moja samoca
u dva, tri malena cveta
sto uz put radosna ih pobra’.

Suvise bi mi bilo da sretnem kogagod,
kad daljina ima snova belu draz
i budi se nada mnom neba svod.
Kao pod srebrom trepti na bregu raz
ispod zagrejane magle
i reka u dolini plavi se.
O, kako je dobro, sit ljudi i lutanja,
posaditi ovde svoja cutanja,
gde radosti kao i osmesi vode
od neba jedino zavise.

I nasto bi mi da sretnem sada kogagod,
kad srce moje cveta u samoci
i treperi kao zvezda neba svod.
O, da mi je lepotom neba tako moci
napojiti svaki duse zedni kut,
i nad zeljama prolaznim imati vlasti,
pa hoditi dotle niz beli tudjinski put
dok mi oci zauvek ne zaborave
one sto u dalekom kraju borave,
i za kojima cveta u samoci,
ko cvet u suncu, tuga moje strasti.

Nasto bi mi i nocas da vidim kogagod:
puna je mene same moja osama
i cuti nada mnom neba svod.
Tisina tuzna doline uvija
i prozore moje dotice, kad mine tamom,
zlosluto krilo nocnih kukuvija.
Preliva se nocas mnome moja osama
kao jutarnji cvetovi rosama;
a ni sad jos nisam sita drugovanja
duse sa sobom samom.

I mislim: zasto sam ikada srela kogagod,
jer ma s kim bio, covek je uvek tuzno sam,
i vezuje nas samo neba svod.
Usamljen je i onaj kome dusu dam,
usamljena sam i ja i uzalud molim
ocima malo duse u ljudi sto prolaze:
sama sam i kad volim,
i sama cu otici u smrt.
O, covek je s covekom uvek tuzno sam;
vezuje nas samo neba hram
i zemlje tuzni vrt.


stela - 7-2-2007 u 13:48

Nisam znala kako boli
ali sada znam...
covek se nada i veruje
pati i zamislja...

Kakav je zivot?
kakvi su ljudi?
zivot je gorak
a ljudi zli i to mozes
na svaki nacin verovati.

Malo ljudi cine ti dobro
vise ih cini zlo,
svako za sebe misli
a ti se pitas zasto je to?

Patis se kroz zivot,
zelis da si posten covek,
svako gleda ko si i sta si
i kako da padnes na dno...

Svet je takav, svet je cudan,
kroz stoljeca cinilo se to,
svak misli na sebe i to je to.


stela - 13-2-2007 u 15:03

Ti cvijete moj tajanstveni

Ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna,
tražio sam te ja
i kad sam prošao kraj tebe i pogledao na te,
duša mi zadrhta sva.

Srce je moje naslutilo
tajanstvenosti moć,
srce je moje oćutilo
kako se vedri noć.

U mojoj je duši sijevnulo
svjetlo golema blaga.
Sve moje biće je čeznulo
za tobom, za tobom, draga,
ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna.

O, bogat sam –
pomozi mi da podignem,
ponesem blago svoje,
sve blago duše moje!


Oton Župančić (1878 – 1949)


stela - 23-2-2007 u 16:18

Pijanstvo

Ne marim da pijem, al' sam pijan cesto.
U graji, bez druga, sam kraj pune case.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al' kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoren i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne ocaj, sam bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: "Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece."

I ja zalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bezmraka i studi.

I zeleci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zazelim da sam pijan covek;
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek

Vladislav Petkovic Dis


stela - 27-2-2007 u 09:39

Brisuci prasinu naleteh na jednu knjigu

"Nase male prolaznosti", Majdanpek 1985 (KUD "Velimir Markicevic" Majdanpek, Knjizevni klub "Zlatni pek")

Esad Lalic
Rudarska

I

U nocvama
sunca
bakar
srce rudara
ispunjeno pesmom

iz grude
rodne
rumeni
rod
rodi

i pesmu
prosu
rudaru
u nedra

u krosnjama
ozivese
ptice

II

Rudar
razapet u znoju
izmedju htenja i kamenja
uz grc gvozdenih grdosija
i bljesak dinamita
oglasava dela uzavrela
iz bakra sto nicu
dok mu sirene
ponosom golubove bude
da pesmu raznesu
i njome razgale sunce
da hleba i bakra bude
sve vise

i jos jedna

Pesma bakru

Kicmama nam protices
rastes na nasim dlanovima
goris nam u obrazima
zracis nam iz ociju
i izranjas iz nasih grla
nasa si sablja
vatra si nasa
i zetva nasa
sjaj si nasih polja
i biser Homolja


stela - 7-3-2007 u 09:24

Dah poezije

Koga to opija
luda religija
kada zivot bije
dahom poezije

koja bubri plodna
i zri blagorodna
u carstvu milina
gdje najljepsa vina

opojna i fina
dizu do visina
covjekovu zelju

da se u veselju
i u ushicenju -
raduje zivljenju!!!

Milos Dopud


stela - 28-3-2007 u 10:07

Ivo Andric - Znakovi pored puta

Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno,
hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo.
Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozes videti cilja ni smisla,
mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju i zagorcavaju
ljudi i prilike oko nas.


stela - 14-4-2007 u 12:09

Svet ide dalje...

nisam znala kako dalje bez tvog koraka,
kako u jutra bez tvog osmeha...
ali svaka bol je izdrziva,
na najtezi nacin sam naucila...


stela - 19-4-2007 u 14:15

Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama

Dobriša Cesarić


stela - 20-4-2007 u 08:01

Dodje mi ponekad

Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski


stela - 10-5-2007 u 08:14

Evo jedne interesantne i poucne pricice...

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"


stela - 14-5-2007 u 08:14

Osecanje sveta

Pronicljiva vatro ne iskušavaj me toliko
Dok me ne shvate pevalju neometen
U mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici
Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana

Miris je zgusnuta praznina u biću
Koje se udaljava od sebe kao u molitvi
I tako starimo ja i moj plamen
I tako se opijamo svojim životom i pepelom

Miris cveta je miris njegove buduće smrti
To miriše njegova senka njegovo ime
Toliko proslavljeno u vazduhu
Toliko traženo u rečnicima

Taj iskren miris nežna magla u glavi
Kaže da je osećanje sveta u jeziku
Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao
A cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi


Ludvika_Lempäälä - 5-6-2007 u 14:03

Nadam se da nije problem sto je moj navod na engleskom, samo na tom jeziku sam citala knjigu. Rec je o delu sir Ridera Haggarda "Ona". Deo koji me se najvise dojmio desava se u hramu Istine:

The statue was hewn from marble so pure and white that even now, after all those ages, it shone as the moonbeams danced upon it, and its height was, I should say, a trifle under twenty feet. It was the winged figure of a woman of such marvelous loveliness and delicacy of form that the size seemed rather to add to than to detract from its so human and yet more spiritual beauty. She was bending forward and poising herself upon her half-spread wings as though to preserve her balance as she leaned. Her arms were outstretched like those of some woman about to embrace one she dearly loved, while her whole attitude gave an impression of the tenderest beseeching. Her perfect and most gracious form was naked, save- and here came the extraordinary thing- the face, which was thinly veiled, so that we could only trace the marking of her features. A gauzy veil was thrown round and about the head, and of its two ends one fell down across her left breast, which was outlined beneath it, and one, now broken, streamed away upon the air behind her.


*****



"Is there no man that will draw my veil and look upon my face, for it is very fair? Unto him who draws my veil shall I be, and peace will I give him, and sweet children of knowledge and good works."

And a voice cried, "Though all those who seek after thee desire thee, behold! Virgin art thou, and Virgin shalt thou go till Time be done. No man is there born of woman who may draw thy veil and live, nor shall be. By Death only can thy veil be drawn, oh Truth!"

And Truth stretched out her arms and wept, because those who sought her might not find her, nor look upon her face to face. -


kety - 10-6-2007 u 22:06

Ja sam prva i poslednja
Ja sam obozavana i prezrena
Ja sam kurva i svetica
Ja sam supruga i devica
Ja sam majka i kcer
Ja sam narucje svoje majke
Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka
Ja sam srecno udata i usedelica
Ja sam ona sto donosi na svet i ona sto nikada nije radjala
Ja sam tesiteljka porodjajnih bolova
Ja sam supruga i supruznik
Ja sam covek moj koji me je stvorio
Ja sam majka svoga oca
I on je moj odbaceni sin
Postujte me uvek,svi,
Jer ja sam sablaznjiva i velicanstvena

Himna Izidi III ili IV vek
pronadjena u Nag Hamadi


stela - 13-6-2007 u 00:10

Putevi do andjela

Povedi me do zvezda,
do blistavo plavog svoda.
Ti, svetski putniče,
što dobro plave ulice neba znaš.

Hoću da osetim vrelinu sunca
i nežnu mekoću oblaka,
neizmerni spokoj, što okrepljuje dušu.
Želim da zablistam ko zvezda
da dosegnem do božanskog sjaja
da sperem tugu na izvorima cveća,
da vidim kako je tamo gde stoji vreme,
povedi me putniče...
Putevi tvoji čekaju na mene.

Povedi me da osetim
kada se oblaci razmiču.
Želim da razumem zvezda priču
i u večernjem rumenilu,
zablistam kao jedna od njih.

Hoću da vidim mesečeva jezera,
sunčeve gore,
plave snopove neba što miluju mi lice,
želim da slobodno letim,
a da mi na krilima zavide i ptice.

Povedi me putniče!
Da osetim miris nebeske beline,
da dodirnem mekana anđeoska krila,
da ih stavim na moja leđa
pa postanem-
neiskvareno dete u beloj odori,
sa zlatnim krčagom prepunim vrlina,
koje prosipa na svet.

Povedi me da postanem ANĐEO.


stela - 24-6-2007 u 13:39

Biti srecan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Herman Hesse


stela - 22-7-2007 u 20:54

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?


DANICA - 6-1-2008 u 11:05

***

Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

Noću niz ulice gradske
na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam pod prozorima
izgubljenih žena.

Dao bih sve a ništa nemam.

Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

Rade Drainac


stela - 6-1-2008 u 11:50

ovo je dobro :a040: Danice


keva - 10-1-2008 u 13:44

Što sam, tko sam? Ja sam samo sanjar
čiji pogled gasne po magli i memli

živio sam usput ko da sanjam
ko i mnogi drugi na toj zemlji.

S.Jesenjim
Ovo su moji omiljeni stihovi


carissima - 27-1-2008 u 17:33

- Ljudi u nasoj srdini imaju oci i na potiljku. Oni vas uvek imaju na oku...oni vide sve sto radite.
Oni gotovo pogadjaju sta mislite...a kada ne znaju oni izmisljaju.



- Promatrala sam polja u sutonu i sunce na zalazu. Vladao je mir,ogroman nepomucni mir. Osecalo se da je prirodi potuno sve jedno sta na zemlji radi ova zla i razmetljiva gomila koja gamize kao mravinjak,gomila koja se zove covecanstvo.


stela - 28-1-2008 u 08:25

e bas tako...ono prvo pogotovu


carissima - 28-1-2008 u 18:34

Uvek bilo i bice.


Mama_tvoja - 9-2-2008 u 20:49

"Naslednici"- Nada Marinković

...Poleti slobodno i razapni krila što više možeš. Pratićemo tvoj let i plodove koje budeš uzgajao i kojih će sigurno biti.
Ako se vratiš kao pobednik-klicaćemo ti,
Ukoliko se vratiš posustao,razočaran-u ovom domu bićeš dočekan i prihvaćen kao najrođeniji...


stela - 15-2-2008 u 17:07

Prolece

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krecei videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Za sve osobe čiji je osmeh taj koji cini boljim ovaj svet.


Sneza - 15-2-2008 u 20:45

Stela, ovo me je podsetilo na pricu koju mi je baka, kad sam bila dete, ispricala:

Jednom prilikom dok su otac i sin setali gradom, dete je u izlogu videlo cipele:
" Tata kupi mi nove cipele!"
" Ne mogu sine, nemam dovoljno para. "
" Ali tata, ove moje cipele su vec stare i iznosene!"
Setajuci naisli su na prosjaka, bogalja.
Tata se tada obratio svom sinu:
" Vidis li ovog coveka? Ti nemas cipele, a on nema noge!"


Mama_tvoja - 15-2-2008 u 23:32

"Strah od pedesete" Erika Jong

...Obe se smejemo da prikrijemo patnju.
A šta je uopšte smeh? Promena ugla gledanja. Zato i volimo prijatelje,zato što su u stanju da nam promene ugao gledanja,da vrate ono najbolje u nama kada se osećamo najgore,da nas podsete na našu snagu kad se osećamo slabima. I da nam govore istinu,ali ne zlonamerno. Iskrenost rođena u ljubavi-to je tajna prijateljstva...


Mama_tvoja - 15-2-2008 u 23:36

"Frančeskina zabava" Patriša Skanlan

... Moraš za sobom da zatvoriš jedna vrata,pre nego što otvoriš druga. Jedino čega treba da se plašiš jeste same sebe. Ovladaj sobom i osvojićeš čitav svet. Opusti se,pusti bol da izađe i ode,pa će sve biti u redu...


stela - 16-2-2008 u 15:20

Imao covek sina koji je bio mali krelac:) . Sve sto je radio čitav zivot je bilo belaj. Svaki dan neka frka oko njega. I tako decak rastao i rastao, a otac gledao svoj "promasaj" kako se razvija u sve goru i goru osobu.

Jednog dana, otac je radio po dvorištu kad malac naidje i razvali i razrusi sve. Ali covek ostade totalno miran, pa povede sina u sumu...

Nakon pet minuta hoda, decak je vec poceo sa galamom: "Jesmo li stigli!?"
"Ne" - odgovori otac mirno...

I tako nekoliko puta, dok su sve dublje i dublje zalazili u sumu.

Napokon, otac se zaustavi, a decak koji je vec besno sutao grane oko sebe viknu: "GLUPANEE!! JESMO L' STIGLI!?"

Otac i dalje ostade miran, ali mladic ipak doceka odgovor. Iz dubine sume se zaculo "GLUPANEE!! JESMO L' STIGLI!?"

"Ko je tamo!?" - povika malac, a suma mu opet odgovori "Ko je tamo!?"

"Kukavice! Idiote!" - Nastavi on, vec sav crven od besa, a istim tonom zacu opet isti odgovor "Kukavice! Idiote!"

Kako je decak potrcao prema ocu, tako sav zadihan i besan, zape za komad drveta na putu i pade. Sav uplakan pogleda prema ocu, a ovaj napokon progovori:

"Sine... Suma ti nece odgovoriti. Samo ce ti ponavljati sto si ti rekao..."

"Sta je to?" - upita zacudjeno krelac , a otac nastavi - "Neki to zovu EHO. Ali, sine, to je u stvari ZIVOT. Sve sto dajes, istom mjerom ti se i vraca. To je... ZIVOT".


Sneza - 16-2-2008 u 16:46

Mene je odusevila jedna anegdota, nemam je iskopiranu, pa cu vam je prepricati:

Bio nekada jedan sultan, koji nije mogao da podnese nikog ko ima razlicito misljenje od njegovog. Onog koji bi mu rekao da se ne slaze sa njegovim misljenjem, omrzao bi za sva vremena.
Na kraju je ostao sam i bez prijatelja.
Jedina osoba sa kojom se druzio i kojoj je tolerisao bio je jedan veoma pametan i inteligentan mladic.
Jednog dana je sultan pozvao tog mladica u posetu.
Covek je dosao i seli su da razgovaraju.
Sultan je pricao, a mladic je cutao i slusao ga. Kad je sultan zavrsio svoju pricu, zamolio je svog sagovornika za misljenje.
Mladic ga je upitao:
" Da li da vam kazem ono sto zelite da bude, ili ono sto jeste? "


Mama_tvoja - 22-3-2008 u 01:09

Neki čovek,njegov konj i pas putovali drumom. Kad su se zadesili pored jednog ogromnog drveta,udari grom i sve ih pokosi. Ali čovek nije shvatio da je napustio ovaj svet,pa je nastavio put sa svoje dve životinje,ponekad i mrtvima treba vremena da shvate šta ih je snašlo...
Put je bio dug i težak. Stalno su se penjali uzbrdo,sunce je peklo i bili su premoreni,znojavi i žedni. Iza jedne okuke ugledaše velelepnu kapiju,svu od mermera,koja je vodila na trg popločan zlatnim pločama,a nasred trga stajala je česma iz koje je tekla kristalno bistra voda. Putnik se obrati čuvaru na ulazu:
"Dobar dan."
"Dobar dan"-odvrati stražar.
"Koje je ovo lepo mesto?"
"To vam je nebo".
"Sreća naša što smo stigli na nebo,jer umiremo od žeđi"
"Možete slobodno da uđete i da pijete do mile volje"-pokaza stražar na česmu.
"Ali moj konj i pas su takođe žedni."
"Žao mi je" reče stražar "ali životinjama je zabranjen ulaz".
Čovek je bio strašno razočaran,jer ga je morila neizdržljiva žeđ,ali nije hteo sam da pije. Zahvalio je stražaru i nastavio put. Još dugo su tako hodali uzbrdo,kad naiđoše na drugu kapiju,ovoga puta trošnu i oronulu,od koje je vodila zemljana staza oivičena drvećem. U hladu ispod jednog drveta ležao je neki čovek sa šeširom natučenim preko lica i verovatno dremao.
"Dobar dan"-reče mu putnik.
Čovek samo klimnu glavom.
"Strašno smo žedni,ja,moj konj i pas."
"Tamo u steni ima jedan izvor" reče čovek pokazujući prstom."Možete da pijete do mile volje."
Čovek,konj i pas odoše na izvor i utoliše žeđ. Putnik se vrati da zahvali čoveku.
"Dođite kad god hoćete",odgovori čovek.
"Samo nešto da vas pitam. Kako se zove ovo mesto?"
"Nebo."
"Nebo? Ali,stražar ispred mermerne kapije rekao mi je da je ono Nebo!"
"Ono nije nebo,ono je pakao."
Putnik je bio zbunjen."Treba da im zabranite da se koriste vašim imenom! Taj lažni naziv sigurno stvara veliku zbrku!"
"Ni govora. Naprotiv,oni nam čine veliku uslugu. Jer,tamo ostaju svi oni koji su u stanju da iznevere najbolje prijatelje..."


sailor - 22-3-2008 u 01:16

Sjajno, Mama...


Mama_tvoja - 22-3-2008 u 01:18

:blush: 150 godina čuda čine.


Mama_tvoja - 27-3-2008 u 19:07

Gospode
...Pouči me kako da igru života igram pošteno,odvažno,samouvereno i srčano
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti,a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Pomozi mi da se izborim za najviša,opravdana priznanja za zasluge,za težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram-a opet učini da ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.
Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići,kako bih bio odvažan u opasnosti,postojan u nedaćama,umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki obrt sreće.
Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim,da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.
Učini da budem samilostan prema čemeru drugih,da shvatim da postoje skriveni jadi u svačijem životu,ma koliko mogao izgledati da je ispunjen vedrinom.
Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću-da ne budem neosnovano pun sebe,ali isto tako,da ne podležem ni još ozbiljnijoj grešci,samopotcenjivanju.
U čemeru,neka mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo sunčeve svetlosti.
U neuspehu-učini da sačuvam veru.
U uspehu-učini da ostanem smeran."


Sneza - 27-3-2008 u 23:54

Basna

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu
kako otvaraju neki paket.
Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u
pitanju mišolovka, bio je užasnut.

Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: " U kući je
mišolovka! U kući je mišolovka!"

Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine Miš, to je
ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se
zbog toga ne mogu uzrujavati."

Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Prase je saosećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne
mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama."

Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Miš, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće
faliti koža."

Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s
farmerovom mišolovkom.

Te noći začuo se čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj
plen.
Farmerova žena požurila je da vidi šta se uhvatilo. U mraku nije videla da
je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je
brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s visokom temperaturom.

Znamo da se temperatura lecila svežom kokošjom supom, pa je farmer zaklao
kokoš.

Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posetiti prijatelji i
komsije.
Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase.

Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njenu sahranu, da je farmer morao zaklati i kravu
kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.

Naravucenije:

Kad idući put čuješ da se neko suočio s problemom i misliš da te se
to ne tiče, seti se - kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.
Svi smo umešani u to putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge
i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo nekog od nas.

SETI SE, SVAKO OD NAS JE BITNA NIT U TAPISERIJI DRUGE OSOBE;
NAŠI ŽIVOTI SU ISPREPLETENI S RAZLOGOM.

Jedna od najboljih stvari koja se veže uz ovaj svet je prijatelj.


surrender - 28-3-2008 u 00:06

Sve što radimo, sve što jesmo, počiva u našoj ličnoj snazi.
Ako je imamo dovoljno, jedna reč je dovoljna da promeni tok našeg života.
Ali, ako nemamo dovoljno lične snage, i najveličanstveniji deo mudrosti može nam biti otkriven a da nam to otkriće baš ništa ne znači.

Priče o moći - Karlos Kastaneda


Mama_tvoja - 31-3-2008 u 21:49

"...Iskonska čovekova radost i njegova iskonska bol,to je porodica! Ko umesto srca ima komad gvožđa da ne zadrhti za svojim rođenima koje grebu đavolje kandže? "

Prelom -Aleksandar Solženjicin


stela - 3-4-2008 u 07:17

Pođi ~ Sesil Šabo

Pođi kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!


Mama_tvoja - 3-4-2008 u 09:58

Stela,baš lepi stihovi.


Mama_tvoja - 9-4-2008 u 20:29

"...Četrdeset mi je godina,ružno doba:čovek je još mlad da bi imao želja,a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakom gase nemiri,da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno,u bujnom cvetanju tela,kad su svi bezbrojni putevi dobri,a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više,pa bi me starost čuvala od pobuna,ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost,to sad mislim,kad sam se nepovratno udaljio od nje,mladost koja se ničega ne boji,pa ni sebe."

"Derviš i smrt" Meša Selimović


Mama_tvoja - 16-4-2008 u 22:41

"Malo po malo on je dobijao onaj suvi i drski ton koji je samo spoljni izraz unutarnje pustoši,sumnje u ljude i otsustva svih iluzija."

"Travnička hronika" Ivo Andrić


Mama_tvoja - 18-4-2008 u 22:24

" Zatvoren sam u tamnici i ne znam gde je ključ. I kada bi vrata bila otvorena,ne bih znao da izađem..."


sailor - 18-4-2008 u 22:37

''Ono sto putsinju cini lepom jeste saznanje da negde u njoj postoji izvor''

Egziperi, Mali Princ


Mama_tvoja - 18-4-2008 u 22:57

Citat:
Originalno postavio/la urednik
''Ono sto putsinju cini lepom jeste saznanje da negde u njoj postoji izvor''

Egziperi, Mali Princ


dobro si me podsetio...moram ponovo da pročitam tu knjigu:)


sailor - 18-4-2008 u 23:13

''Hteo sam da hodam stazama sveta, ali one su za mene bile previse klizave...''

Herman Hese (ne secam se vise koja knjiga, ali rekao bih da je ''Sidarta'')


Mama_tvoja - 20-4-2008 u 02:33

NA ODMORIŠTU- Desanka Maksimović

"Bili smo mladi planinski potok i kao zmija uvijali se oko hrašća.
Bili smo ponornica i kao strast ronili kroz dušu zemlje.
Sada smo tiha dolinska reka. Na našem dnu leže šareni šljunci,cvetovi i lišće koje smo sa obala života poneli.
U daljini vidi se more. Pri utoku u njegov beskrajni i mračni zagrljaj,na zemlji ćemo ostaviti šareni šljunak,cvetove i lišće-sve što smo sa obala života poneli."


Mama_tvoja - 24-4-2008 u 09:51

ne sećam se autora...

"STVARNO me se ne tiče šta mislite o meni-to se tiče vas. Na kraju krajeva,ono što mislite o meni izlazi iz vas u vibracijama i vratiće vam se."


Mama_tvoja - 30-4-2008 u 20:35

"Hod po ivici" Ljiljana Davidović

"...Ne znam zašto sviću ovakva jutra. Valjda se u meni nagomila nezadovoljstvo i kada više ne mogu da ga potiskujem,ono me obuzme celu. Nekada suze,nekada prkos kroz glasnu muziku,vrate sve u normalu. Možda to,što dozvolim sebi da priznam da to nezadovoljstvo postoji u meni,pomogne da ono nestane. U svakom slučaju sačekam da prođe taj dan. Sutradan već razmišljam drugačije i sa novim žarom nastavljam dalje..."


Mama_tvoja - 25-5-2008 u 16:36

ĆUTANJE
Čovek nije ono što kaže o sebi no ono što prećuti.
Naši razgovori u društvu jesu kao sitna moneta,kojom sebe otkupljujemo,dok krupna moneta ostaje u nama nepokazata.
Mi se pokazujemo u društvu u letimičnim fotografijama,dok naš pravi duševni portret ostaje u nama nepokazat.

Vladika Nikolaj


Mama_tvoja - 28-5-2008 u 21:22

I zbilja, na planeti malog princa bilo je, kao i na svim drugim planetama, plemenita bilja i korova. Prema tome, dobrog semena plemenitog bilja, a lošeg semena korova. Ali seme je nevidljivo. Ono spava skriveno u zemlji sve dotle dok mu ne padne na pamet da se probudi. Tada se ono isteže i tera najpre plašljivo prema suncu jedan čarobni mali bezazleni izdanak. Ako je u pitanju izdanak rotkvice ili ruže, možemo ga slobodno pustiti da raste. Ali ako je u pitanju korov, moramo ga odmah iščupati, čim ga prepoznamo. Na planeti malog princa bilo je strašnog semenja... to je bilo semenje baobaba. Tle na njegovoj planeti bilo ga je prepuno. A ako baobaba ne iščupamo na vreme, nikada ga se ne možemo osloboditi. On preplavi celu planetu. Razriva je svojim korenjem. I ako je planeta veoma mala, a baobaba ima u velikom broju, ona će se rasprsnuti.

Mali princ(Antoine de Saint-Exupery)


carissima - 29-5-2008 u 22:41

"Ono sto je dobro za jednog,ne mora biti i za drugog.To moze da znaci da ces ponekad morati da uradis nesto sto ce u ocima drugih izgledati cudno..."

"Boze,podari mi spokojstvo
da prihvatim stvari
koje ne mogu da promenim,
hrabrost da promenim ono sto mogu
i mudrost da spoznam razliku".

Ovo su citati iz knjige "Melem za zensku dusu",koju sam za svoj 18.rodjendan dobila od jedne divne osobe - moje majke.


carissima - 1-6-2008 u 18:37

Zahvalnica

Hvala svima koji su me lagali… Pokazali su mi vrednost istine.
Hvala svima koji nisu verovali u mene… Dali su mi snagu kojom mogu i planine da pomerim.
Hvala svima koji su me izneverili i moja osecanja zloupotrebili… Ucinili su da se probudim.
Hvala svima koji su me povredili… Naucili su me da pobedim bol.
Hvala svima koji su me iskoristili i prevarili… Naucili su me da ostanem hladna.
Hvala svima koji su me zaboravili… Naucili su me da u samoci nadjem snagu.
Hvala svima koji su me povredili… Pokazali su mi moje jake strane, moju izdrzljivost.
Hvala svima koji su ismevali moje ciljeve… Ucinili su me jos ambicioznijom.
Hvala svima koji su izneverili moje poverenje… Ucinili su me opreznijom.
Hvala svima koji su sebe nazivali prijateljima i koji to nisu bili… Pokazali su mi sta jedan prijatelj nikada ne bi trebao uciniti.


Mama_tvoja - 8-6-2008 u 20:43

"neko na vratima zvoni
traže me
šta vredi i da otvaram, kad nisam tu
ko zna gde sam ja..."

M.Antić (Ko zna gde smo mi)


Mama_tvoja - 15-6-2008 u 14:38

"Osećao sam da mi opasnost sve više preti. Bio sam već napolju u širokoj dubokoj reci,koja mi se pričinila beskrajna kao more. Od straha nisam video ni obale,koja je ionako bila jako udaljena. A vrtlozi su se javljali jedan za drugim i sve besnijim udarcima vrteli čamac. Posle svakog udarca bilo je sve više i više vode u čamcu. Onda je čamac pošao sasvim mirno,ali mnogo brže. Kao da se spasavao,kao da je i on osećao opasnost. Ali to je samo struja bila brža,koja ga je vukla sa sobom i nosila,nosila.
Znao sam da ta brza vožnja neće moći dugo trajati,jer nizvodno od pristaništa vrtlozi su još jači.
Počeo sam vikati. Na dalekoj obali,na jednoj uzvišici neki čovek kosio je travu. Čuo je moje dozivanje,dugo je za mnom gledao,ali nije potrčao sa brežuljka da mi pomogne. Vreme,koje bi izgubio,vredelo mu je više nego jedan ljudski život. Možda i nije shvatio opasnost u kojoj se nalazio moj čamac i moj život.
Cestom je projurio jedan kamion,ali bio je tako daleko da je izgledao malen kao klupica. Prepoznao sam ga:bio je to kamion za mleko s imanja. Vikao sa,ali od buke motora šofer nije mogao čuti. Ubrzo je nestao u oblaku prašine.
Tada se na drugoj obali pojavio govedar,stao je,čuo je moje dozivanje,okrenuo se i hteo potrčati prema pristaništu da pozove u pomoć,ali tek što se okrenuo,krave mu se razbežaše. Vratio se i terao ih u čopor. Hteo je pomoći,ali nije mogao. Za njega bi bila velika nesreća da su mu se krave razbežale.
A mene je struja nosila dalje. Snažan tok velike mutne vode šumeo je strašnom hukom,u čamcu se nakupilo sve više vode i bio sam se već približio onom mestu gde počinju najveći vrtlozi. Bio sam dobar plivač,ali sam znao da se na tom mestu ljudske ruke ne mogu meriti s vodom.
Bio sam promukao,a grlo mi se osušilo od vike. Već me je i snaga skoro napustila,kada preda mnom iskrsnu jedan brod,mali rečni parobrod,koji je plovio prema pristaništu..."

"...Tada sam prvi put osetio da društvo ne voli ljude koji su se našli u nevolji. Ako im i pomogne,mrzi ih i ljuti se na njih..."

Lajoš Zilahi " Kad duša zamire"


Mama_tvoja - 31-8-2008 u 14:17

Abdulah Sidran: BAŠESKIJA

Jutros je, usred ljeta, snijeg pao, težak i mokar.
Plaču zaprepaštene bašče.
Bilježim to i šutim, jer svikao sam na čuda.
Vidim, kroz okna dućanska,
zabrinuta prolaze lica, i nijema.
Kamo će stići, Bože, Koji sve znaš?
Ne hulim,
samoću sam ovu primio ko dar, ne kaznu,
ko premoć, nipošto užas.
Stići će, znam, odjutra, ljudi neki.
Morao je i noćas neko umrijeti.
Duša je moja spremna, ko kalem i papir predamnom.
Šutnja i čama.
Koga Si,noćas, otrgnuo gradu?
Čije ćemo ime spominjati
jutrom, uz duhan i kahvu, narednih dana?
Treba biti mudar,
neka se strava čekanja na licune očituje.
Jer, dugo je trebalo dok shvatih:
ovo je grad u kom sve bolesti zarazne su.
Širi se ljubav ko žutica i kuga. I mržnja se jednako koti.
Nisam li, možda, odviše sam? Nije to dobro,
toliko sam svikao na samoću. Mislim li pravo, Bože?
Tako je nekoć (i to stoji zapisano),
crvena kiša lila ponad grada,
pometnja i strah rasli ko korov.
A malo je zdravih u gradu duša.
I pravo je što je tako.
Jer, bolest otkuda - jasno mi je,
al otkuda zdravlje?
Je li, Bože, zbilja, otkuda zdravlje?
Pitaju li to ovi ljudi oko mene
(što isto ih primam, znajući da ni dva nisu ista,
ni pred Tvojim, ni pred mojim licem), pitaju li?
I znaju li da ih motrim?
Kako bi im samo srca uzdrhtala ove redove da vide!
Griješim li prema sebi, tek tada sam drugima prav.
Prema njima griješim li, pravdu prema sebi ispunjam.
Šta je onda istina, reci mi, Bože moj?
Moli Te skromni Mula-Mustafa, što druge želje nema već
tiho da bude, i još tiše ode, kad dođe čas.


http://i305.photobucket.com/albums/nn229/GunpowderSeixas/rosaesbranquiada.jpg


Mama_tvoja - 2-10-2008 u 15:53

EX PONTO- I. Andrić

" Danas, kao i u svim teškim danima zatočenja, meni je žao svih ljudi koji žive one dane, onih koji čine zlo jednako kao i onih koji ga snose, žao mi je i sebe i snage koja čili, ali najviše i najteže mi je žao majke.
Žao mi je majke moje i njenih zaludnih bolova, muka i nadanja. Misle li ljudi kakva je noć majci koja zna da joj je jedini sin dopao gvožđa i tuđinove nemilosne ruke?
Bog će oprostiti svima, i ja tako praštam, ali zašto ste ucviljeli staricu? Već sam bol majke zazvaće na svijet strahovitu pokoru i stradanje. Bog ne može da ne vidi te suze i to drhtanje. Tebe boli moja patnja i daljina, a mene Tvoja neizvjesnost, dok sjediš kraj male svjetiljke; veže nas krv i bol i svaki me udarac boli dvostruko, jer pada i po tvom srcu.
U sobi gdje sam se - u koban čas! - rodio, Ti bdiješ, moliš i u pokornosti srca svoja pitaš:" Isuse, zar su nam za suze dana djece naša "?
Ti nemaš šta iznijeti do sirotinjsko srce i stare ruke s tragovima rada i bezglasne suze, ali Ti plači i moli, majko, jer ko da me izbavi, ako ne teška suza Tvoja na Božjem dlanu?
A ja te pozdravljam u muklim noćima uzdahom, a jutrom po suncu što zlati moje teške rešetke i u isti čas sja tebi na bijeloj kaldrmi naše avlije! "


Mama_tvoja - 13-10-2008 u 23:34

Dajen Lumens - Dok te gledam kako spavaš

Ljubljeno moje dete, ušunjala sam se u tvoju sobu da bih te za trenutak posmatrala kako spavaš i ravnomerno dišeš.Oči su ti sklopljene, lice spokojno, a meke plave kovrdže uokviruju tvoje heruvimsko lišce. Pre nekoliko trenutaka, dok sam sedela nad svojim papirima u radnoj sobi, rastužila sam se razmisljajući o proteklom danu. Posao mi više nije držao pažnju, zato sam došla da s tobom razgovaram u tišini, dok se ti odmaraš.
Jutros sam bila nervozna dok si se razvlačio i polako oblačio, govorila sam da je vreme da prestaneš da budeš takav sporać. Izgrdila sam te jer si zaturio svoj bon za ručak i prekorno te pogledala kad si prosuo malo hrane po košulji. "Zar opet?" - uzdahnula sam, vrteći glavom. Ti si se bezazleno smešio i rekao: "Ćao mamice!"
Popodne sam obavljala telefonske razgovore dok si se ti igrao u svojoj sobi, glasno pevajući i gestikulirajući, sa svim svojim igračkama poredjanim u smešne redove po krevetu. Nervozno sam ti dala znak da prestaneš da galamis i nastavila da razgovaram jos čitav sat. "Odmah da si uradio domaći" - prosiktala sam kasnije kao narednik - "i prestani da gubiš vreme." "Dobro mama" - rekao si s grižom savesti i seo za svoj pisaći sto, s olovkom u ruci. Posle toga je u tvojoj sobi zavladao mir.
Uveče, ja sam radila za pisaćim stolom, a ti si prišao oklevajući. "Hoćemo li večeras čitati priču mama?" - upitao si, s nadom u glasu. "Ne večeras" - odgovorila sam oštro - "soba je još uvek u neredu! Koliko puta ću još morati da te podsetim?" Otišao si u svoju sobu vukući noge i pognute glave.Ubrzo si se vratio i provirio u moju sobu. "Šta sad hoćeš?" - upitala sam ljutito.
Ništa nisi rekao, samo si doskakutao do mene, obavio mi ručice oko vrata i poljubio me u obraz. "Laku noć mamice, volim te" - bilo je sve što si rekao i čvrsto me zagrlio. Nestao si istom brzinom kao što si i došao.
Posle toga sam dugo sedela pogleda prikovanog za pisaći sto osećajući kako me obuzima griža savesti. Kada sam to izgubila dnevni ritam, pitala sam se, i po koju cenu? Nisi učinio ništa čime bi izazvao takvo moje raspoloženje. Bio si samo dete koje je ispunjavalo svoj zadatak da raste i da uči. Ja sam se danas izgubila u svetu odraslih, u svetu odgovornosti i zahteva i ostalo mi je veoma malo energije za tebe. Ti si danas postao moj učitelj,s tom neizdrživom potrebom da utrčis i poljubiš me za laku noć, čak i posle ovog mučnog dana u kome si sve vreme morao da ideš na prstima zbog mog raspoloženja.
Sada, dok te gledam kako čvrsto spavaš, strašno želim ovaj dan počne ispočetka. Sutra ću sebe častiti sa isto toliko razumevanja koliko si mi ti pokazao danas, da bih mogla da budem prava mama - da ti se toliko toplo osmehnem kad se probudiš, da te ohrabrim posle škole, da ti pročitam neku vedru priču pre spavanja. Smejaću se kad se ti budeš smejao i plakaću kad ti budeš plakao. Podsetiću sebe da si ti dete, a ne odrastao čovek, i uživaću u tome što sam tvoja mama. Dirnuo si me svojom tolerantnošću, zato sam došla u ovaj kasni čas da ti se zahvalim - tebi, dete moje, učitelju i prijatelju moj, za dar tvoje ljubavi.

http://i457.photobucket.com/albums/qq298/bakuta/srce.jpg


Mama_tvoja - 26-10-2008 u 21:21

PROKLETA AVLIJA- I. Andrić
"Mi smo uvek manje ili više skloni da osudimo one koji mnogo govore, naročito o stvarima koje ih se ne tiču neposredno, čak i da sa prezirom govorimo o tim ljudima kao o brbljivcima i dosadnim pričalima. A pri tom ne mislimo da ta ljudska, toliko ljudska i tako česta mana ima i svoje dobre strane. Jer, šta bismo mi znali o tuđim dušama i mislima, o drugim ljudima, pa prema tome i o sebi, o drugim sredinama i predelima koje nismo nikad videli niti ćemo imati prilike da ih vidimo, da nema takvih ljudi koji imaju potrebu da usmeno ili pismeno kazuju ono što su videli i čuli, i što su s tim u vezi doživeli ili mislili? Malo, vrlo malo. A što su njihova kazivanja nesavršena, obojena ličnim strastima i potrebama, ili čak netačna, zato imamo razum i iskustvo i možemo da ih prosuđujemo i upoređujemo jedne s drugima, da ih primamo i odbacujemo, delimično ili u celosti. Tako, nešto od ljudske istine ostane uvek za one koji ih strpljivo slušaju ili čitaju."

http://i457.photobucket.com/albums/qq298/bakuta/tulip.gif

ZNAKOVI PORED PUTA-I. Andrić
"Čitajući dobre pisce, dešavaju se pred nama čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja jedna misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni. I sa nevericom se pitamo: ,,Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujem zaista desiti? Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa svetom oko nas, skrivani deo naše unutarnje stvarnosti? Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?" A kad, pročitavši dokraja, vidimo da je zaista tako, mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da nam pruži: osetili smo da nismo sami nikad, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima, ni u svojim najgorčim nedoumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam ,,naš" pisac otkriva. To je spasonosno."


Mama_tvoja - 1-11-2008 u 21:16

"ZNAKOVI PORED PUTA" I. Andrić

Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo česće susrećemo oholost, sujetu, uobraženje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi. Da bi se potpuno ispoljili i "iživeli", njima treba tuđe divljenje i priznanje, često i tuđe poniženje; oni su za onoliko veći za koliko drugog umanjuju, a te veličine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, tražeci na šta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, često stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaže da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponižavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao ćudljiva žena iz rđavog društva, odjednom okreće i prebacuje im sto su zbog nje učinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaže : "Još, još!"; što joj više daješ i žrtvuješ, ona samo odlučnije i glasnije traži jos više.
Ponos drži, hrabri i pomaže čoveka na njegovom putu, sujeta mu truje život, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog čoveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasićena i nezasitna, traži odmah novu žrtvu.
http://i457.photobucket.com/albums/qq298/bakuta/tulip.gif


Mama_tvoja - 7-11-2008 u 23:28

"Prijatelji mi ne trebaju da me grle,
već kada mi budu sudili,
da ne bace kamen na mene."
(citat iz Novog zaveta)


Mama_tvoja - 13-11-2008 u 00:02

http://i457.photobucket.com/albums/qq298/bakuta/Gifs5.gif


Mama_tvoja - 12-12-2008 u 00:57

"Jedan od onih života" Balašević

"Kliše uvek isti: Razbojnici zauzimaju lokalni hotel i salun, Šerif je pokvaren i podmitljiv, a one Kukavice, kako se već skraćeno objašnjavaju Normalni Porodični, nemaju petlju da išta preduzmu...
Gde je taj Maskirani Jahač koji će razjuriti Maskirne? Kopita se odasvud čuju, ali nigde konjanika na vidiku. Izgleda da je i njemu jasno s kim bi ovde imao posla."


" Ko li će goreti u paklu?
Oni što prodaju, oni što kupuju, ili oni što to gledaju a ćute? Uh, đavo će raditi u tri smene kad mu naiđe naša generacija... Još malo pa nestalo..."


Mama_tvoja - 11-1-2009 u 02:46

" U životu postoje trenuci kada vam neko toliko nedostaje, da ga poželite izvaditi iz svojih snova i zagrliti u stvarnosti" ( autor nepoznat)


Mama_tvoja - 22-1-2009 u 20:34

" Ima trenutaka kada se čovek više plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati. To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt, ili u zločin. Ali, ovo znači i da treba više hrabrosti za život, nego što je treba za smrt. Znam da su religiozne krize za pobožnog čoveka porazni momenti, kada čovek pada u prašinu i rida. Ali je još strašnija kriza jednog karaktera, u kojoj se čovek oseti nepouzdan u samog sebe.
Ne verovati više u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista užas, ali ne verovati više u sebe, to je još bolnije: to isključuje i Boga i čoveka u našoj sudbini."

Blago cara Radovana ( J. Dučić )


filorus - 21-4-2009 u 13:58

O starim i mladim ženicama

»Što se provlačiš tako strašljivo kroz suton, Zaratustra? I šta skrivaš tako oprezno ispod svog ogrtača? « »Je li možda kakvo blago, šta su ti ga poklonili? Ili je dete, što se rodilo? Ili ideš sada i sam možda stazama kradljivaca, ti prijatelj zlih?« – Jeste, dragi brate! reče Zaratustra, blago je ovo, što su mi ga poklonili: jedna mala istina, nju eto nosim uza se. Nego, ona je nemirna kao kakvo derište; i ako joj ne zapušim usta viče iz sveg grla. »Kad sam danas išao svojim putem, u čas kada sunce seda, srete me jedna stara žena, i ovako govoraše mojoj duši: »Često je besedio Zaratustra i pred nama ženama, ali nam još nikad nije prozborio o samoj ženi.« A ja joj odvratih: »o ženi treba govoriti samo pred muškima«. »Govori i preda mnom o ženi, reže ona: ja sam stara pa ću odmah sve zaboraviti.« I ja se odazvah želji stare žene, i ovako joj govorah: Na ženi je sve zagonetka, i sve na ženi ima jedno rešenje: ono se zove trudnoća. Muškarac je za ženu sredstvo: cilj je uvek dete. Nego, šta je žena za muškarca? Pravi muškarac traži dvoje: opasnosti i igre. Zato traži ženu, kao najopasniju igračku. Muškarac treba da bude odgajan za rat, a žena za odmor ratniku: sve ostalo je ludost. Za preslatko voće – ne mari ratnik. Zato mari za ženu; opora je još i najslađa žena. Žena bolje razume decu nego muškarca, ali je muškarac više dete nego što je žena. U pravom muškarcu skriveno je dete: a dete hoće da se igra. Na noge, dakle, žene, pa mi pronađite to dete u muškarcu! Žena treba da je igracka, dragi kamen, obasjana vrlinama jednoga sveta koji još nije tu. Zvezdin sjaj treba da se blista u vašoj ljubavi! Vaša nada treba da bude: »daj mi da mogu roditi natčoveka! « Neka bude hrabrosti u vašoj vrlini! Svojom ljubavlju treba da navaljujete na onog koji vam uliva strah. U vašoj ljubavi treba da je vaša čast! Slabo zna inače žena šta je to čast. A evo šta treba da bude vaša čast: da uvek više ljubite nego što vas ljube, i da nikad niste na drugom mestu u tom pogledu. Muškarac treba da se boji žene koja ljubi: ona će tada podneti svaku žrtvu, i sve je drugo za nju tada bez vrednosti. Muškarac treba da se boji žene koja mrzi: jer muškarac je u dnu svoje duše samo zao, a žena je onda rđava. Koga mrzi žena ponajvećma? – Evo kako govoraše željezo magnetu: »mrzim te ponajvećma što privlačiš a nisi dosta jak da privučeš«. Sreća muškarčeva zove se: hoću. Sreća ženina zove se: on hoće. »Eto, u ovaj isti čas postao je svet savršen!« – misli žena kad je poslušna što ljubi od sveg srca.Jer žena mora da sluša, i mora da traži dubinu za svoju površinu. Površna je duša ženina, pokretna burna skrama nad plitkom vodom. A narav muškarca je duboka, njena bujica šumi kroz podzemne pećine, žena sluti njenu snagu, ali je ne shvata. – Na to mi odgovori starica: »Mnogo lepih stvari reče Zaratustra, naročito za one koji su dosta mladi za to. čudnovato, Zaratustra malo poznaje žene a ipak pravo govori o njima! Da li je to možda stoga što je kod žene sve mogućno? A sad, u ime zahvalnosti, uzmi jednu malu istinu! Dosta sam stara da je mogu dati! Zamotaj je dobro, i zapuši joj usta: inače će da viče iz sveg grla ova mala istina.« »Daj mi, ženo, tvoju malu istinu!« rekoh. A starica reče tad ovo: »Ti ideš k ženama? Ne zaboravi bič!« –

Tako je govorio Zaratustra.



O ratu i ratnicima

Nećemo da nas štede naši najbolji dušmani, a ni oni koje volimo iz dubine duše. Dopustite dakle da vam kažem istinu! Braćo moja u ratu! Ja vas volim iz dubine duše, ja jesam i uvek sam bio što i vi. I ja sam vam vaš najbolji prijatelj. Dopustite mi dakle da vam kažem istinu! Ja znam za mržnju i zavist vašeg srca. Vi niste dosta veliki da ne poznajete mržnje i zavisti. Ali budite dosta veliki da vas nije stid njih! Pa kad već ne možete biti sveci saznanja, budite mi bar njihovi ratnici. To su pratioci i preteče te svetosti. Ja vidim mnogo vojnika: daj da vidim mnogo ratnika! »uniforma« zove se ono što oni nose: samo neka ne bude jednog oblika i ono što se u njoj krije! Treba da ste mi takvi da vam oko traži uvek dušmanina – vašeg dušmanina. A u nekih od vas javlja se mržnja već na prvi pogled. Svog dušmanina treba da tražite, svoj rat treba da vodite, i za svoje misli! A ako vaša misao podlegne, vaša čestitost treba i tada još da slavi pobedu! Vi treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove. I više kratki mir nego dugi. Ne kažem vam ja da radite, već da se borite. Ne dajem vam ja savet da mirujete, već da pobeđujete. Vaš rat treba da je borba, vaš mir treba da je pobeda! Samo kad se ima strela i luk uza se može se ćutati i sedeti mirno: inače nastaje razgovor i svađa. Vaš mir treba da je pobeda! Vi velite da dobra stvar čini i rat blogoslovenim? A ja vam kažem dobar rat čini blogoslovenom svaku stvar. Rat i hrabrost izvršili su više velikih dela nego ljubav prema bližnjem. Ne vaša samilost, nego vaša hrabrost spasavala je dosad stradalnike. »Šta je dobro?« pitate vi. Dobro je, biti hrabar. Pustite devojčice da govore: »biti dobar znači, ono što je lepo i dirljivo u isti mah«. Kažu da ste bez srca: ali vaše je srce pravo, i ja volim stid vaše srčanosti. Vi se stidite svoga priliva, a ostali se stide svoga odliva. Vi ste ružni? Pa dobro, braćo moja! Bacite na svoja pleća uzvišeno, ogrtač za sve što je ružno! Kad vaša duša bude velika postaće obesna a ima pakosti u vašoj uzvišenosti. Ja vas poznajem. U pakosti se susreću obesni i slabi. Ali oni ne razumeju jedni druge. Ja vas poznajem. Vi smete imati samo dušmane koje treba mrzeti, ne dušmane koje treba prezirati. Treba da možete biti gordi na svog dušmanina: tako će uspesi dušmanina vašeg biti i vaši uspesi. Pobuna – to je otmenost za roba. Vaša otmenost neka bude poslušnost! I samo vaše zapovedanje treba da je pokoravanje! Dobrom ratniku prijatnije je čuti »moraš« nego »hoću«. I sve što rado činite treba prvo još da pustite da vam se zapovedi. Vaša ljubav prema životu neka bude ljubav prema vašoj najlepšoj nadi: a vaša najlepša nada neka je najviša misao života! Svoju najvišu misao, najzad, pustite da vam ja propišem – ona glasi : čovek je nešto što treba prevladati. Živite dakle životom poslušnosti i ratovanja! Šta je stalo do dugog života! Zar ima ratnika koji bi da ga štede! Ja vas ne štedim, ja vas volim iz dubine duše. braćo moja u ratu! –

Tako je govorio Zaratustra.

tako je govorio Zaratustra - Fridrih Nice