RTM Forum - Djindjic Mit i Legenda (original)

Djindjic Mit i Legenda
Fagot - 13-9-2008 u 11:32

http://i307.photobucket.com/albums/nn317/Marko8Drenov/n1093662036_7183.jpg



Биографија Рођен је 1. августа 1952. у Босанском Шамцу. Гимназију је завршио у Београду 1970. Студирао је филозофију и 1974. дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а 1979. докторирао на Универзитету у Констанцу.

Говорио је да је студирао филозофију двадесет сати дневно и да је истовремено похађао студије историје уметности, социологије и економије. На првом часу на Филозофском факултету сукобио се с комунистима јер је тврдио да велики Маркс не да није највећи, већ уопште није филозоф. Други велики и значајнији сукоб имао је с полицијом због организовања "илегалних активности у студентској организацији против комуниста, због чега је сам путовао по целој Југославији". Због тих активности био је и осуђен, чак се и Вили Брант, немачки канцелар, заузимао за њега па се, уместо у затвору, нашао у Немачкој. Докторирао је на тези "Проблеми утемељења критичке теорије друштва" код Јиргена Хабермаса.

Био је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива Народне скупштине Републике Србије и Већу република Скупштине СРЈ. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

Написао је следећа дела: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава" и "Србија ни на Истоку ни на Западу". Превео је многа филозофска дела и аутор је великог броја новинских приказа.

Никада није био члан Савеза комуниста. Ипак, политиком се бавио све време, активно од 1989. када је са још 12 интелектуалаца иницирао обнављање Демократске странке, а на Скупштини Странке 1990. био је један од оснивача. Септембра 1990. је изабран за председника Извршног одбора, а онда, јануара 1994. постаје председник Демократске странке.

За Демократску странку је говорио да је као предузеће, никако место за дружење, појашњавајући да свако у странци мора да има производ, "а то могу бити плакат, порука, критика, наступ... и мора се знати ко тај производ користи, да ли је њиме задовољан". Објашњавао је ко може да буде политичар: "Човек, да би се бавио политиком, мора да има јак и чврст карактер, ауторитет, да уме да пресече, да се замери, каже 'не' и да га мрзе, јер је то природа политике. Неко ко исувише иде на ширење симпатија, удварања и избегавања сукоба мора још много да научи да би водио једну озбиљну странку".

За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997. године, испред коалиције "Заједно" која је на локалним изборима 1996. однела победу у више градова у Србији.

У судском спору са председником Владе Републике Србије Мирком Марјановићем, 20. септембра 1996. осуђен је на 4 месеца затвора, условно на две године. Врховни суд Србије 9. јула 1998. преиначио је пресуду и изрекао нову у којој је осуђен на 7 месеци затвора, условно на 3 године.

Амерички недељник "Тајм" у септембру 1999. уврстио га је међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

У јуну 2000. Ђинђић је преузео функцију координатора у Савезу за промене, а потом постао и шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање ДОС-а за изборе који су одржани 24. септембра 2000. На тим изборима Ђинђић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ.

Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. у области политике.

За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000.

Ђинђић је августу 2002. у Прагу примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Награда се додељује сваке године за допринос спровођењу демократских и економских реформи у Централној и Источној Европи.

Волео је такмичења и провере. Био је веома стрпљив, образован и прагматичан. Трудио се да се не понавља, бирао би једну слику, поруку, реченицу и око тога градио причу. Признавао је да нема претензија да каже нешто епохално, али је сматрао да ће остати упамћен по великим стварима. Живот није могао да замисли без људи јер људска комуникација му је била потребна као услов за проверу идеја и способности. Код себе је ценио спремност да учи и признаје грешке, као и спремност да их исправља, а код других је ценио поузданост. Говорио је да нема порока.

Др Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије, зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност.

Зоран Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.


libi - 13-9-2008 u 11:55

Шта би Србија постигла да је Ђинђић жив :

* Ђинђић председава у НАТО-у.
* Тадић председава у Европској Унији.
* Србија претиче Јапан, Немачку и САД по привредној моћи.
* Драгољуб Мићуновић први Србин на Месецу.
* Чеда Јовановић први човек који је у свемир отпутовао дрогиран.
* На новчаници од 50 евра би се налазила слика Николе Тесле.
* На новчаници од 10 евра би се налазила слика Иве Андрића.
* Србија би извршила инвазију на велику напаст под именом Русија и тако помогла Америци.
* Сачували би Косово и анексирали Албанију, Бугарску, Румунију, Македонију, Босну, Хрватску и Словенију. Црна Гора се не би одвајала. Без обзира на мржњу међу расама, сви су се помирили зарад економије.
* Ана Никол Смит се не би убила.
* Пабло Ескобар би уз Чедину и Зоранову помоћ отишао у центар за одвикавање.
* Цела СРС би завршила у Хагу.
* Исидора Бјелица би се пролепшала!!!
* Тим европских стручњака одлази у центар Европе где је сахрањен Јован Цвијић, оживљава га и заједно граде канал кроз Велику и Јужну мораву. Морава постаје бананамен.
* Јели би сарму пуњену кавијаром.
* Српски језик постао би званичан у дипломатији.


Fagot - 13-9-2008 u 18:05

Gledaj te...
Necu nista da komentarisem...



http://www.youtube.com/watch?v=vCr_NFIiPqc


Korleone - 15-9-2008 u 13:05

Srbija bi bila mnogo drugacija da ga nisu ubili, covek je ima o ogromu energiju i ociglednu zelju da nesto promeni. Uporedite samo njega i Kostunicinu na mestu premijera


radep001 - 15-9-2008 u 15:07

:::::::::::::sve naj lepše.


libi - 15-9-2008 u 16:29

Citat:
Originalno postavio/la Korleone
Srbija bi bila mnogo drugacija da ga nisu ubili, covek je ima o ogromu energiju i ociglednu zelju da nesto promeni. Uporedite samo njega i Kostunicinu na mestu premijera

Da, nas Srbe uvek nesto nepredvidljivo zaustavi na putu u bolje sutra...

Da li to znaci da treba cekamo sledeceg premijera sa abnormalnom kolicinom energije?


Fagot - 15-9-2008 u 18:36

Ne Libi to ne znaci da treba da sacekamo sledeceg,ali dok taj novi ne dodje aj da radimo nesto da nam bude bolje....
Da izaberemo nekog ko radi i koji hoce nesto da radi....
Premijer treba da bude covek naroda a ne premijer oligarsa....


radep001 - 15-9-2008 u 19:47

Ja glasam za tebe.


Fagot - 15-9-2008 u 20:11

Hvala Rade,da si ziv i zdrav 100 godina.


libi - 15-9-2008 u 21:54

Citat:
Originalno postavio/la Fagot
Ne Libi to ne znaci da treba da sacekamo sledeceg,ali dok taj novi ne dodje aj da radimo nesto da nam bude bolje....

Hoces da ucestvujes u akciji postavljana kanti...?
Ja hocu...
Bice nam bolje....:)


Fagot - 17-9-2008 u 11:02

Hocu nije problem....
Tako cemo poslati poruku da ne mora sve preko veze i namestanja....


radep001 - 17-9-2008 u 13:45

Imam jedan predlog.
Ostavimo Đinđića, da na miru počiva.


Fagot - 18-9-2008 u 11:43

Rade imam i ja predlog za tebe...
Strpajte Seselja u ludaru tamo mu je mesto...Prolupao je kao lonac....


radep001 - 18-9-2008 u 16:58

Isključujem se sa ove teme iz pristojnosti.


Korleone - 21-9-2008 u 23:05

Citat:
Originalno postavio/la Fagot
Rade imam i ja predlog za tebe...
Strpajte Seselja u ludaru tamo mu je mesto...Prolupao je kao lonac....

Nije on ni bio normalan...


Fagot - 23-11-2008 u 11:59

Kazu da cemo u evropsku uniju 2014 ili?????? , neznaju ni oni vise....
Da je DJinjdjic tu,sada bi sve bilo drugacije...


cokan - 23-11-2008 u 23:51

Moram da kažem svima. Tačno je da je Đinđić imao energiju dapokrene mnoge stvari, tačno je da je imao viziju,ali nije tačno da bi bilo drugačije po pitanju ulaska Srbije u EU. Prvo, sve zemlje u tranziciji su morale da ispune određene standarde da bi postale članice, Srbija takođe to mora da uradi. Ne može se raditi na brzinu,ofrlje. Zašto nismo u EU? Ne zato što su ubili prvog premijera Srbije posle pada Miloševića, ne zato što je Koštunica bio premijer nakon toga (ako ne računamo Živkovića). Meni je stvarno muka od priče da nas je Koštunica upropastio,jer je njegova prva vlada promenila Miloševićev Ustav,većina haških optuženika je u Hag otišla dok je on bio premijer. Ljudi koji su bili plaćeni da čuvaju premijera pričaju da im neko nije dao i vade se. Da ne bude zabune, nit sam član bilo koje partije, niti podržavam bilo koju partiju, da ne budem pogrešno shvaćen. Naš problem je u tome što su oni koji nemaju autoritet ni u svom komšiluku želeli i danas žele da vode glavnu reč.Pri tom mislim na sve. Ovih dana gledamopolitičke transfere,kojise najavljuju kao da će iz kamena poteći med i mleko.

Teško je pričati o čoveku koga nema, a da to bude realno i racionalno. Nikad nisu istražene afere vezane za Zorana, nikad nništa nije dokazano, nikad veća buka oko toga da je Koštunica opalio metak itd. Koštunica je danas u opoziciji i najlakše je njega okriviti za sve. Uopšte mi se ta PINJATA ne sviđa ma koliko se ne slagao ili slagao sa političkim delovanjem.
ZORANA NEMA, A ŽIVOT TEČE DALJE. NA NAMA JE DA RADIMO I DA SE TRUDIMO,A NA IZBORIMA DA GLASAMO ZA ONE KOJI ĆE DA NAS VODE KA EU.I DA SE NE ŽALIMO KAD IZBORI PROĐU I DA SVOJU NESPOSOBNOST PRIKRIVAMO KRIVEĆI DRUGE DA SU ODGOVORNI.