| .: 18.04.2024. :. | |
| .: Rubrike :. | | | .: Komentari :. | Poslednjih 20 komentara:
(možete kliknuti na komentar da bi ste videli stranu na kojoj je upisan) | | .:Novo na forumu:. | |  | | | .: Vest - 02.05.2017. :. |
Na današnji dan - 02.05.
1519. Umro je italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse. U Francusku je prešao 1516, gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije "Mona Liza", "Bogorodica u pećini", "Sveta Ana", "Tajna večera".
Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u "Tajnoj večeri" metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo.tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke: fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je "Traktat o slikarstvu".
1567. Umro je pisac Marin Držić, tipičan predstavnik renesanse, čija su dela ispunjena raskošnim sjajem, bogatstvom duha, veselim scenama i komičnim situacijama. Počeo je pesmama, a spisateljski dar je doveo do vrhunca u pastoralnim igrama i komedijama. Najčuvenijim delom "Dundo Maroje", o ocu tvrdici i sinu rasipniku, zasmejavao je vlastelu u rodnom Dubrovniku, ali je i izvrgavao poruzi. Komedije "Pomet", "Pijerin" i "Đuho Krpeta" su izgubljene ili sačuvane u fragmentima. Ostala dela: komedije "Skup", "Mande", "Arkulin", alegorična pastoralno muzička komedija "Plakir", rustikalna komedija "Novela od stanca", pastorale "Tirena", "Venera i Adon".
1660. Rođen je italijanski kompozitor Pjetro Alesandro Gaspare Skarlati, osnivač operske "napuljske škole". Dela: opere, kantate, crkvene kompozicije.
1729. Rođena je ruska carica Katarina II Aleksejevna, poznata kao Katarina Velika, koja je tokom vladavine od 1762. do smrti 1796. sprovela značajne reforme kojima je učvrstila
centralnu vlast. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je pripojila sever Kazahstana, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo Moldavije i velike delove današnje Ukrajine, Belorusije i Poljske. Omogućila je plemstvu da ojača zavisnost kmetova i da do tada slobodne kozake pretvara u kmetove, što je izazvalo ustanak kozaka i seljaka od 1773. do 1775. pod vođstvom Jemeljana Pugačova.
1852. Rođen je srpski novinar, pisac i političar Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke i najistaknutijih novinara svog doba. Bio je blizak prvaku srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i časopisa, uključujući socijalistički list "Rad". Pokrenuo je listove "Samouprava" i "Radikal", a od 1889. do 1903. izdavao je "Male novine", prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Hapšen je zbog manifestovanja u Kragujevcu crvenim barjakom. Bio je dobrovoljac u srpsko- turskom ratu 1876. i 1877, posle čijeg je završetka 1878. emigrirao u Ugarsku i u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazarom Pačuom izdavao socijalistički list "Straža". Potom je otišao u Francusku, a po povratku u Srbiju osuđen je na smrt zbog Timočke bune koju su 1883. protiv režima kralja Milana Obrenovića u zaječarskom kraju podigli radikali, ali je pomilovan. Potom se izmirio s kraljem Milanom i zalagao za sporazum radikala i naprednjaka, zbog čega su ga radikali isključili iz stranke. U književnosti se najviše bavio istorijskim temama i prevodio je ruskog pisca Nikolaja Černiševskog. Todorović je i neka vrsta oca "žute štampe" kod Srba. Dela: "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s prestola", "Karađorđe".
1857. Umro je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise, kojeg je nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala za najlepše i najuzbudljivije lirske pesme "Noći" i "Pismo Lamartinu" i "Ispovest jednog deteta ovog veka", u kojem je opisao i analizirao
svoj bol. Ostala dela: stihovane "Priče iz Španije i Italije", pesme "Namuna", "Rola", drama "Lorencačo", komedije "S ljubavlju se ne igra", "Ne treba se ni u šta zakleti", "Marijanine ćudi".
1860. Rođen je jevrejski pisac Teodor Hercl, osnivač i teoretičar modernog cionizma, koji se snažno zalagao za osnivanje jevrejske države u Palestini i razradio koncept te države. Izabran je 1897. za prvog predsednika Svetske cionističke organizacije. Dela: "Jevrejska država", "Stara Nova zemlja".
1864. Umro je nemački kompozitor jevrejskog porekla Đakomo Majerber, koji je odigrao vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika izazivala i mnoge polemike. Dela: opere "Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok".
1881. Rođen je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917, kojom je uspostavljena boljševička vlast. Emigrirao je 1918. i od 1940. je živeo u SAD, gde je umro 1970.
1892. Rođen je nemački pilot Manfred fon Rihthofen, nazvan "Crveni baron", najslavniji nemački avijatičar u Prvom svetskom ratu. Tokom rata oborio je više od 80 neprijateljskih aviona, pre nego što je i sam poginuo u vazdušnoj borbi u aprilu 1918.
1892. Umro je nemački hemičar August Vilhelm fon Hofman, značajan po istraživanjima u organskoj hemiji. Osnivač je moderne industrije anilinskih boja iz katrana kamenog uglja.
1903. Rođen je američki pedijatar Bendžamin Meklejn Spok, čija je knjiga "Saveti zdravog razuma o odgajanju beba i dece", objavljena 1946, postala bestseler, umnogome izmenivši predstavu o pravilnom odgajanju dece. Tokom Vijetnamskog rata žestoko je
osporavao vojnu avanturu SAD u jugoistočnoj Aziji.
1904. Rođen je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi, rekorder po broju snimljenih ploča, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".
1933. Nemački kancelar Adolf Hitler ukinuo je slobodne sindikate.
1937. Blizak saradnik nemačkog diktatora Hitlera rajhsmaršal Herman Gering tajno se sastao na Bledu s knezom Pavlom Karađorđevićem i predsednikom vlade Kraljevine Jugoslavije Milanom Stojadinovićem. Bio je to jedan od neuspešnih pokušaja da se Kraljevina Jugoslavija privoli na bliže odnose sa nacističkom Nemačkom, prema čemu je knez namesnik Pavle bio vrlo uzdržan.
1945. Crvena armija, koja je podnela najveći teret pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu, zauzela je Berlin i istakla crvenu zastavu na zgradi Rajhstaga (Nemačka skupština). Jedinice Prvog beloruskog fronta maršala Georgija Žukova i Prvog ukrajinskog fronta maršala Ivana Konjeva počele su berlinsku operaciju 16. aprila.
1960. Izvršena je smrtna kazna nad Amerikancem Kerilom Česmenom, osuđenom za otmicu i silovanje, koji je 12 godina živeo u senci smrti. Čekajući izvršenje presude, koje je osam puta odlagano zahvaljujući upornoj i veštoj odbrani, u zatvoru je napisao tri knjige koje su postale bestseleri.
1967. U Stokholmu je počeo da radi međunarodni sud za ratne zločine Bertranda Rasela, koji je kasnije presudio da su SAD krive za agresiju na Vijetnam.
1967. Laburistička vlada Harolda Vilsona zatražila je članstvo Velike Britanije u Evropskoj ekonomskoj zajednici (sadašnja Evropska unija), okončavši dugu debatu da li London treba da pristupi toj grupaciji.
1982. Britanska podmornica potopila je u Foklandskom ratu argentinsku krstaricu "General Belgrano", usmrtivši više od 350 ljudi.
1990. Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele i vlada Južne Afrike otpočeli su trodnevne razgovore u Kejptaunu o postepenom okončanju vlasti bele manjine u toj zemlji.
1991. U okršaju specijalnih policijskih snaga Hrvatske sa meštanima Borovog Sela, srpska teritorijalna odbrana razbila je napadače. Prethodno je već bilo oružanih sukoba u Pakracu i na Plitvicama.
1993. Bivši šef norveške diplomatije i ambasador u Beogradu Torvald Stoltenberg postavljen je za kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, zamenivši američkog diplomatu Sajrusa Vensa koji je podneo ostavku.
1993. U Atini je predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić potpisao Vens-Ovenov plan za Bosnu i Hercegovinu, pod uslovom da ga prihvati Skupština RS. Skupština je kasnije odbacila plan, ocenivši da su mape razgraničenja s bosanskim muslimanima i Hrvatima nepovoljne za Srbe u BiH.
1994. Nelson Mandela i njegov Afrički nacionalni kongres dobili su prve opšte izbore u Južnoj Africi, na kojima su prvi put i istoriji te zemlje pravo glasa imali svi građani nezavisno od rasnog porekla.
1999. U napadu NATO aviona na Kosovsku Mitrovicu poginulo je najmanje dvoje i ranjeno 35 civila, a u Sremskoj Mitrovici je u dvorištu svoje kuće gelerom od avionske bombe ubijena jedna žena.
1999. Na osnovu naredbe tadašnjeg predsednika SRJ Miloševića, oslobođena su trojica američkih vojnika zarobljena 33 dana ranije unutar teritorije Srbije (Jugoslavije) uz granicu s Makedonijom.
1999. Kod sela Nakučani blizu Šapca pao je američki lovac "F-16" pogođen vatrom protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. NATO je istog dana priznao i gubitak aviona "harijer", koji se dan ranije srušio u Jadran, četrdesetak kilometara od italijanskog grada Brindizi, a zvanično je objašnjeno da je ta letilica, iz sastava američkih snaga stacioniranih u Makedoniji, pala tokom "vežbe", dok je prinudno sletanje očito pogođenog aviona "A-10" na njivu pored piste skopskog aerodroma pripisano "tehničkim problemima".
2002. Rusija je spustila zastavu u Kam Ranu, pomorskoj i vazdušnoj bazi na jugu Vijetnama, napustivši poslednju bazu u inostranstvu po okončanju hladnog rata.
2006. Reprezentativka Srbije u streljaštvu Jasna Šekarić osvojila je zlatnu medalju na Svetskom kupu, koji se održavao u brazilskom gradu Resende, u disciplini malokalibarski pištolj. Svetski kup u Brazilu je, po kvalitetu, ravan prvenstvu sveta, a najbolja srpska sportiskinja je prethodno, na istom takmičenju, u disciplini vazdušni pištolj već osvojila zlatnu medalju. Tokom prethodnih deset godina ni jedan strelac na istom Svetskom kupu nije osvojio zlatne medalje u disciplinama vazdušni i malokalibarski pištolj.
Zabranjeno je reprodukovati i emitovati sadržaj vesti RTV Majdanpek bez dozvole. |
| | .: Pratite nas :. |  
| | | .: Reklame :. | | | .: Anketa :. |
| | .: Vic dana :. | Obilazi Tito jednu fabriku i pita radnika koliko čeličnih vijaka proizvede na dan.
• Pet, druže Tito - odgovori radnik.
• Samo pet?! Pa ja bi ih napravio bar trideset.
• Bi vi, druže Tito. Vi ste bravar, a ja sam diplomirani ekonomista. | 
30.05.2016. U subotu 28 05 2016 u Rudnoj Glavi odrzane 43.Seoske sportske olimpijske igre Opstine Majdanpek.Prvo mesto osvojio je Klokocevac,drugo Crnajka i trece Rudna Glava. | | | | |
